The Evangelist Matthew Inspired by an Angel
Rembrand
Jevanđelje po Mateju ( Mt ) je jedno od četiri kanonska evanđelja koje čine Novi zavet. Matejevo Jevanđelje se štampa kao prvo mada je napisano nakon Markovog (oko 85-95).
Većina izvora navodi da je ovo Jevanđelje napisano na grčkom. Međutim, postoji i oni stručnjaci koji tvrde suprotno, to jest da je originalno Matejevo jevanđelje pisano hebrejskim jezikom. Evo izvoda jednog od autora koji zastupaju takvo mišljenje.
Grčki ili hebrejski
Nehemia Gordon
" Nakon malo više istraživanja otkrio sam da dugo vremena postoji debata među stručnjacima za Novi Zavet oko toga da li su neki delovi Novog Zaveta (naročito Matej, Marko, Luka, Dela apostolska i Otkrivenje) bili origonalno napisani na aramejskom ili hebrejskom jeziku. Oni koji favorizuju aramejski original su u velikoj većini, ali dok sam lagano krčio put kroz grčki jezik prva tri Jevanđelja, sve više sam nailazio na izraze poput “i bi”koji mogu biti jedino hebraizmi, nikako aramaizmi. Na aramejskom ta fraza je besmislena kao i na grčkom.
Nakon nekoliko iscpljujućih sedmica ronjenja po novozavetnom grčkom jeziku, moj odgovor je bio isti kao na početku. Dakle, šta ako je Matejeva knjiga napisana na hebrejskom ili je imala hebrejske korene?! Bez obzira kako to bilo fasciniraju će, kako mi to može pomoći da razumem Matej 23:2-3? Ponovo sam se obratio svom kolegi sa fakulteta, a on mi je priznao da je preskočio najvažniji deo. Objasnio mi je da ne samo da neki stručnjaci veruju da je Matej originalno napisan na hebrejskom, nego je i jedna verzija hebrejskog Mateja opstala do današnjeg dana.
Kada sam čuo da još uvek postoji verzija hebrejskog Jevan đelja po Mateju, odmah sam otišao do biblioteke Hebrejskog Univerziteta (koji se nalazi u Jerusalimu na brdu Skopus), i nakon kratke pretrage preko kompjutera naišao sam na knjigu “Jevanđelje po Mateju prema primitivnom hebrejskom tekstu”(The Gospel of Matthew according to a Primitive Hebrew Text). Pisac knjige je Džordž Hauard (George Howard), priznati stručnjak sa jednog američkog univerziteta. Seo sam da čitam njegovu knjigu u kojoj se nalazi hebrejski tekst Mateja, engleski prevod teksta, kao i lingvističke i tekstualne studije. Pre nego što sam prešao na hebrejski tekst, odlučio sam da pročitam lingvističke i tekstualne studije da vidim sa čime imam posla.
Hauard objašnjava da je hebrejsku verziju Matejeve knjige sačuvao španski Jevrejin koji se zove Šem-Tov Ibn Šaprut. Ovog Šem-Tova ne treba mešati sa Baal Šem-Tovom, čuvenim rabinskim “ čudotvorcem” iz XVIII veka, inače osnivačem Hasidizma. Šem-Tov koji je sa čuvao hebrejsku verziju Mateja živeo je oko 400 godina ranije. Ovaj Šem-Tov iz XIV veka je živeo u Španiji tokom inkvizicije. Ovaj period se naziva “Rasprave” (Disputatio). Ove rasprave su bile javne debate na koje su katolički ugnjetači silom dovodili Jevreje. Rasprava se događala kada bi katolički biskup poslao svoje jurišne trupe do neke sinagoge i dovukao lokalnog rabina do javnog trga. Rabin je tada bio primoran da brani jevrejsku veru na licu mesta. Ako bi rabin izgubio, lokalno jevrejsko stanovništvo je prisiljavano da se obrati u katolicizam, a u slučaju pobede, mogli su biti optuženi za uvredu katoličke vere i prisiljeni da emigriraju da bi spasili goli život. Rasprava se, logično, po pravilu gubila, ali je za većinu Jevreja bilo prihvatljivije da budu izbeglice nego da budu prinuđeni da se obrate u katolicizam.
Šem-Tov Ibn Šaprut je živeo u vreme kada su rasprave bile najučestalije i da bi pomogao svojim sunarodnicima seo je i napisao polemičku knjižicu koja negira katolicizam. ŠemTovova polemička taktika je bila da ide kroz Novi Zavet, deo po deo, tražeći slabosti koje se mogu koristiti protiv katolicizma. Ono što je interesantno, jedan od njegovih uobičajenih trikova je bio da citira stihove u kojima katolici krše direktne Ješuine zapovesti. Na kraju Šem-Tovove polemičke knjižice pod nazivom “Kamen ispita” (Even Bohan), on je ubacio i hebrejsku verziju Jevanđelja po Mateju u vidu dodatka. Šem-Tov objašnjava da ako njegovi sunarodnici Jevreji žele da prežive ove Rasprave, oni moraju da se bolje upoznaju sa Novim Zavetom. Jevrejska verzija Mateja koja je dodata na kraju Šem-Tovove knjižice “Kamen ispita” se danas obično naziva “Šem-Tovov hebrejski Matej”.
Šem-Tovov hebrejski Matej je poznat vekovima, ali se uvek smatralo da je Šem-Tov jednostavno preveo svoju verziju Mateja sa grčkog ili latinskog na hebrejski. Onda je osamdesetih godina XX-og veka Džordž Hauard sa Univerziteta Merser (Mercer University) u Džordžiji izveo detaljnu lingvističku studiju u kojoj je pokazano da postoje delovi ŠemTovovog hebrejskog Mateja koji se ne mogu lako objasniti prevodom sa grčkog. Kada sam došao do dela Hauardove knjige u kojoj je izložena lingvistička analiza, bio sam ushićen; sada sam opet bio u svom elementu.".....
" Džordž Hauard...objašnjava (Howard 1987 pp.x—xi) da su rukopis Britanske Biblioteke i rukopis C, najpouzdaniji, pošto su ostali rukopisi mnogo dalje otišli kroz proces “asimilacije” prema postojećem grčkom tekstu. To znači, da ako pronađemo razliku između rukopisa Britanske Biblioteke (i C- Bodlein Library, Oxford) i ostalih rukopisa, pri čemu se ostali rukopisi slažu sa grčkim, velika je verovatnoća da rukopis Britanske Biblioteke predstavlja originalniji tekst (uporedi Howard 1995 pp. 182—183). Zbog toga je i sam Hauard izabrao rukopis Britanske Biblioteke kao osnovu za svoje štampano izdanje.
( str. 54, fus nota 67) "
Bodlein Library, Oxford ( C )
Jevrejski Ješua ili grčki Isus
str.41-45
Naslov originala: The Hebrew Yeshua vs. the Greek Jesus, by Nehemia
Gordon
Prevod: Branko Petrović
____________
PROVERITI
U Narodnoj biblioteci u Smederevu se navodno nalazi jedan primerak Jevanđelja po Mateji iz 1781.godine. Ne pise na kom je jeziku. ( izvor )
____________________________________
St Matthev jevanđelje (levo, folija 26v) i početna strana (folio 27)
The British Library Board
Deo kopije Jevanđelja po Mateju na hebrejskom jeziku
(1. poglavlje, stihovi 18-25). Kompletna kopija se nalazi u
Britanskoj biblioteci manuskripata.
preveo sa hebrejskog Željko Stanojević
Jevanđelje po Mateju
1. poglavlje
1 Ovo je rodoslov Ješue, Davidovog sina, koji je bio Avrahamov sin.
2 Od Avrahama se rodi Jichak, a od Jichaka se rodi Jaakov, od Jaakova se
rodiše Jehuda i njegova braća.
3 Od Jehude i Tamare se rodi Perec i Zerah, od Pereca se rodi Hecron,
od Hecrona se rodi Ram.
4 Od Rama se rodi Aminadav, od Aminadava se rodi Nahšon,
od Nahšona se rodi Salmon.
5 Od Salmona i Rahave bludnice rodi se Boaz, od Boaza i Rute rodi se Oved,
a od Oveda se rodi Jišaj.
6 Od Jišaja se rodi David od Davida i žene Urijine rodi se Šelomo.
7 Od Šeloma se rodi Rehavam, od Rehovama se rodi Avija,
a od Avije se rodi Asa.
8 Od Ase se rodi Jehošafat, od Jehošafata se rodi Joram,
od Jorama se rodi Uzija.
9 Od Uzije se rodi Hizkija.
10 Od Hizkije se rodi Menaše, od Menašea se rodi Amon,
od Amona se rodi Jošija.
11 Od Jošije se rodi Jehanja i braća njegova u vavilonskom izgnanstvu.
12 Od Jehanje se rodi Šealtiel, od Šealtiela se rodi Zerubavel.
13 Od Zerubavela se rodi Avihud, od Avihuda se rodi Eljakim,
od Eljakima se rodi Azur.
14 Od Azura se rodi Cadok, od Cadoka se rodi Akim,
od Akima se rodi Elihud.
15 Od Elihuda se rodi Elazar, od Elazara se rodi Matan,
od Matana se rodi Jaakov.
16 Od Jaakova se rodi Josef. To je Josef muž Mirjame,
prozvanog Mesija, odnosno Hristos.
17 I ukupno rodoslov broji od Avrahama do Davida četrnaest
kolena. Od Davida do vavilonskog izgnanstva četrnaest
kolena, i od vavilonskog izgnanstva do Ješue četrnaest kolena.
18 Ješuino rođenje zbilo se ovako: Dok je njegova majka
bila zaručena za Josefa, a još pre nego što je on legao sa njom,
nađe se da je trudna od Svetog Duha.
19 A Josef, pošto je bio pravedan čovek, nije želeo da živi
sa njom, ali ni da je razotkrije nanevši joj sramotu ili osudivši
je na smrt, već je hteo da je prikrije.
20 Dok je razmišljao o ovoj stvari u svom srcu, ođednom
mu se prikaza u snu anđeo i reče: “Josefe sine Davidov, ne boj
se uzeti ženu svoju Mirjam jer je od Duha Svetog ona začela.
21 Ona će roditi sina i daćeš mu ime Ješua, jer će on
spasiti moj narod od njihovih prestupa. ”
22 Sve ovo se dešava da bi se ispunilo ono što je zapisao
prorok po Božjim uputstvima:
23 “Gle, devojka će zatrudneti i rodiće sina i daće mu ime
Imanuel, što znači, s nama Bog.”
24 Josef se probudi iz sna, te učini sve kako mu je zapovedio
Božji anđeo i uze svoju ženu.
25 I nije legao s njom sve dok ne rodi sina, svog prvenca,
te mu dade ime Ješua.
2. poglavlje
1 Bilo je to kada se rodio Ješua, u judejskom Bet Lehemu
u vreme vlasti cara Iroda. Jednog dana, oni koji gledaju u
zvezde dođoše sa istoka u Jerusalim.
2 Zatim rekoše: “Gde je judejski car koji se rodio? Videli
smo njegovu zvezdu na istoku.” Došli su sa bogatim darovima
da mu se poklone.
3 Čuvši ovo, car Irod se prestravio, kao i svi stanovnici
Jerusalima s njim.
4 Potom je sakupio sve svoje velikaše i zatražio od njih da
mu kažu u kojem mestu se rodio Mesija.
5 Oni mu odgovoriše: “U judejskom Bet Lehemu, kao što
je zapisano preko proroka:
6 “A ti Bet Leheme judejski, zemljo cenjena judejska, iako
si najmanji među hiljadama judejskih gradova, iz tebe će mi
izaći budući vladar Izraela.”
7 Tada car Irod pozva mudrace da ih u tajnosti upita za
tačno vreme kada su videli zvezdu.
8 Potom ih posla u Bet Lehem i reče im: “Idite i dobro se
raspitajte za to dete, pa kad ga budete našli, kažite mi da i ja
odem da mu se poklonim.”
9 Pošto su čuli cara, krenuli su. Kad najednom, zvezda
koju su videli na istoku, poče da ide pred njima, sve dok nisu
stigli do mesta. Kad su stigli u Bet Lehem, zvezda stade kod
mesta gde je bilo dete.
10 Videvši zvezdu, njihovoj sreći nije bilo kraja.
11 Došavši, našli su kuću i Mirjam, njegovu majku. Kleknuli
su pred njim i poklonili mu se. Zatim su otvorili svoje velike
vreće i izneli pred njega zlatan dar, tamjan i miro.
12 Nakon toga, u snu im zapovedi anđeo da se ne vraćaju
Irodu, tako da se vratiše u svoju zemlju drugim putem.
13 Kad ovi odoše, iznenada se anđeo Božji prikaza Josefu
u snu: “Ustani i uzmi dete i njegovu majku i beži u Egipat.
Ostani tamo dok ti ne kažem, jer Irod traži dete da ga ubije.”
14 Tako on povede dete i njegovu majku.
15 Bio je tamo do Irodove smrti, da se ispuni što je rečeno
preko proroka: “I iz Egipta ću pozvati sina svog.”
16 Kad je Irod video da su ga mudraci prevarili, naljuti se
veoma i rastuži u srcu, te zapovedi da se pošalju svi njegovi
knezovi da pobiju svu decu u Bet Lehemu i okolini, koja su
rođena u vreme kad je rođeno dete, koje su mu kazali mudraci.
17 Tako se ispunila reč koju reče prorok Jeremija:
18 “Glas u Rami čuje se, naricanje i gorki plač. Rahela plače
za svojom decom...”
19 Kada je car Irod umro, anđeo Božji se prikaza Josefu u
snu u Egiptu,
20 govoreći: “Ustani, uzmi dete i majku njegovu i idi u
Izrael jer umreše oni koji su tražili dete da usmrte.”
21 Tako ustade i uze dete i njegovu majku, te se vratiše u
Izrael.
22 Pošto je čuo da je Horkan, po imenu Argelaus, car u
Judeji umesto Iroda njegovog oca, uplašio se otići tamo, te ga
anđeo opet u snu upozori da ode u Galileju.
23 Stigao je tamo i naselio se u gradu koji se zove Nazaret,
da se ispuni što kaza prorok: “Nazarećanin će se zvati.”
3. poglavlje
1 U te dane dođe Johanan kupač,* tumač Svetog pisma, u
Judejsku pustinju,
2 i reče: “Vratite se veri, jer Carstvo nebesko samo što nije
došlo.”
3 Da se ispune reči proroka Ješajahua: “Glas se ču u
pustinji koji kaže: ‘Okrenite se Jahveu. Raskrčite u pustinji stazu
Bogu našem’.”
4 Johanan je bio obučen u kamilju dlaku i crnom kožom
opasan po slabinama, dok su mu hrana bili skakavci i šumski
med.
5 Tada izađe pred njega narod iz Jerusalima, i iz čitave
Judeje, i iz svih carstava oko reke Jordan.
6 Potom su ispovedali svoje grehe i obredno se kupali u
Jordanu po njegovom kazivanju.
7 I videvši kako mnogi od fariseja i od sadukeja dolaze da
se kupaju reče im: “Seme zmijsko, ko vam reče da pobegnete
od gneva koji se sprema da dođe od Boga?
8 Pravite plodove savršenog pokajanja.
9 I ne govorite u srcima svojim: ‘Otac naš je Avraham.’
Zaista vam kažem da Bog može podići svog sina Avrahama od
ovog kamenja.
10 Već je sekira došla do korena drveta, koje ne daje dobar
rod. Posećiće ga i vatrom spaliti.” I upita ga mnoštvo: “Ako
je tako, šta da radimo?” A Johanan im odgovori: “Ko ima dve
haljine neka da onome ko nema.” A narod dođe da se obredno
kupa, te ga mnogi upitaše: “Šta da radimo?” I odgovori im:
“Ne žalite se ni na jednog čoveka i ne kažnjavajte ih, i budite
srećni svojom sudbinom.” I sav narod pomisli u svom srcu da
možda Johanan obrezivač* nije Ješua.
11 A Johanan odgovori svima: “Zaista, evo ja vas obredno
kupam u dane pokajanja, ali posle dolazi jači od mene kome ja
nisam dostojan odvezati vezice na sandalama. I on će vas
kupati vatrom Duha Svetog,
12 u čijoj ruci su vile da pravi gumno i skupiće žito u
žitnice svoje, a plevu će sažeći vatrom.
13 Tada dođe Ješua iz Galileje na reku Jordan da ga obredno
okupa Johanan.
14 Johanan se pokoleba da ga obredno kupa, govoreći: “Ti
treba mene da kupaš, a ti dolaziš kod mene.”
15 A Ješua odgovori i reče mu: “Dozvoli, jer smo obavezni
da ispunimo svaku pravdu.” I tada ga Johana okupa.
16 I čim izađe iz vode, otvoriše mu se nebesa i vide kako
Duh Božji silazi ka njemu kao golub da ga blagosilja.
17 Odjednom, glas sa neba progovori: “Ovo je Sin moj kojeg
volim veoma mnogo i moja želja je u njemu.”
4. poglavlje
1 Tada uze Duh Sveti Ješuu u pustinju da ga iskuša Satan.
2 I posti četrdeset dana i četrdeset noći, i nakon toga ogladni.
3 Priđe kušač i reče mu: “Ako si Sin Božji, kaži ovom kamenju
da se pretvori u hleb.”
4 A Ješua odgovori i reče mu: “Zapisano je: ‘Ne živi čovek
od samog hleba’.”
5 Tada ga uze Satan u sveti grad i postavi ga na najviše
mesto u hramu,
6 i reče mu: “Ako si ti Bog, skoči dole jer piše: ‘Jer sam
anđelima svojim zapovedio za tebe, da te čuvaju na svim
putevima tvojim’.”
7 I odgovori mu Ješua opet: “Ne iskušavaj Jahvu Boga
svojega.”
8 I ponese ga Satan na goru veoma visoku i pokaza mu
sva carstva zemaljska i slavu njihovu,
9 i reče mu: “Sve ovo ću ti dati, ako mi se pokloniš.”
10 Tada mu odgovori Ješua: “Idi Satan, jer je zapisano:
‘Jahvi se moli i samo njemu služi’.”
11 Tada ga ostavi Satan, i gle, anđeli mu priđoše i služaše
mu.
12 I u te dane ču Ješua da je zatvoren Johanan u zatvor i
pođe u Galileju.
13 I prođe Nazaret i nastani se u Kefar Nahum Rajta, na
stranom jeziku Maritma, na obodu zemlje Zevulonove,
14 Da bi se ispunile reči proroka Ješajahua:
15 “Zemlja Zevulon i zemlja Neftali prema moru, preko
reke Jordan, i Galileja paganska.
16 Narod koji hoda po mraku vide svetlost veliku, žitelje
zemlje senke obasja svetlost.”
17 Od tada pa nadalje poče Ješua propovedati i govoriti:
“Vratite se veri jer je blizu Carstvo nebesko.”
18 Pođe Ješua obalom Galilejskog jezera i vide dva brata:
Šimona, koji se još zvao i Simon, a prozvanog Petros, i Andreja
njegovog brata, kako bacaju svoje mreže u jezero, pošto su bili
ribari.
19 Potom im reče: “Hajte zamnom, i načiniću vas ribarima
ljudi.”
20 Oni ostaviše mreže istog časa i pođoše za njim.
21 Otišavši odatle, video je druga dva brata: Jaakova i brata
njegovog Johanana, Zevedielove sinove, na stranom jeziku
Zavadao i Zavada, i njihovog oca u čamcu, kako sređuju svoje
mreže, te ih pozva.
22 Oni brzo ostaviše mreže i svoga oca i pođoše za njim.
23 Počeo je tako Ješua da obilazi zemlju Galilejsku podučavajući
njihove skupštine i propovedajući im dobri dar, na
stranom jeziku Mavangejeljo, o Carstvu nebeskom i lečeći sve
bolesne i sve slabe u narodu.
24 Raširi se tako glas o njemu po celoj zemlji Siriji, pa
počeše da donose k njemu sve bolesne od raznih oblika bolesti,
opsednute demonima, izmučene zlim duhom i potresene, i on
ih izleči.
25 Za njim su krenuli mnogi iz Dekapolisa i Galileje, iz Jerusalima
i Judeje, i od preko Jordana.
5. poglavlje
1 Nakon svega toga, u to vreme, videvši mnogo, ljudi pope
se na goru i sede. A njegovi učenici mu se približiše.
2 Otvorivši svoja usta reče im govoreći:
3 “Blago onima skromnoga duha, jer je njihovo Carstvo
nebesko.
4 Blago onima koji čekaju na to, jer će se utešiti.
5 Blago krotkima, jer će naslediti zemlju.
6 -
7 -
8 Blago onima čistoga srca, jer će Boga videti.
9 Blago onima koji traže mir, jer će se sinovi Božji nazvati.
10 Blago progonjenima pravde radi, jer je njihovo Carstvo
nebesko.
11 Blago vama kada vas progone i proklinju i govore vam
svakojako zlo zbog mene,
12 radujte se i veselite se jer je plata vaša veoma velika na
nebesima jer su tako progonili i proroke.”
13 U to vreme reče Ješua svojim učenicima: “Vi ste so
svetu. Ako so izgubi svoj ukus, čime će se soliti? Ne vredi
nizašta osim da se baci napolje i izgazi nogama.
14 Vi ste svetlo svetu. Grad sagrađen na gori se ne može
sakriti.
15 Ne pali se sveća da bi se stavila na skriveno mesto da
ne bi osvetljavala, nego je stavljaju na svećnjak da obasjava
sve ukućane.
16 Tako da svetli svetlo vaše pred svim ljudima, da obasja
vaša dobra dela, da hvale i slave oca vašeg na nebesima.”
17 U to vreme reče Ješua svojim učenicima: “Nemojte
misliti da sam došao da ukinem Toru, već da je ispunim.
18 Zaista vam kažem da dok su nebesa i zemlja, slovo
jedno ni tačka jedna neće se ukinuti iz Tore ili Proročkih knjiga
dok se sve ne ispuni.
19 I ko prestupi i najmanju reč iz tih zapovesti i tako nauči
druge, ništavnim će se zvati u Carstvu nebeskom. A ko ispuni i
pouči, velikim će se zvati u Carstvu nebeskom.”
20 U to vreme reče Ješua svojim učenicima: “Zaista vam
kažem, ako vaša pravednost ne bude veća od one kod fariseja
i mudraca, nećete ući u Carstvo nebesko.
21 Niste li čuli da je kazano precima: ‘Ne ubij’, i ko ubije
zaslužuje smrtnu kaznu.
22 A ja vam kažem da svaki koji ljuti svoga prijatelja,
zaslužuje kaznu, a koji nazove svoga brata ‘bezvrednim’ zaslužiće
kaznu skupštine, a koji ga nazove ‘budalom’ zaslužuje
vatru uništenja.
23 I ako doneseš dar svoj za oltar, i setiš se da imaš
raspravu sa svojim prijateljem, a on je još i ljut na tebe iz
određenog razloga,
24 ostavi dar svoj pred oltarom, idi i pomiri se s njim prvo,
a posle toga prinesi svoj dar.”
25 Tada reče Ješua svojim učenicima: “Gledaj da požuriš
da se pomiriš sa svojim neprijateljem dok ideš s njim putem,
da te ne preda sudiji, a taj sudija te preda slugi da te stavi u
zatvor.
26 Zaista ti kažem: ‘Nećeš izaći odatle dok ne daš i
poslednju paru’.”
27 Još im reče: “Čuli ste šta je rečeno precima: ‘Ne učini
preljube’,
28 a ja vam kažem da svaki koji gleda ženu i poželi je, već
je učinio preljubu s njom u svom srcu.
29 I ako te iskušava oko tvoje desno, isčupaj ga i baci od
sebe.
30 I tako, ako te iskušava ruka tvoja, otkini je. Bolje ti je
da izgubiš jedan od svojih udova nego celo telo u ognju
uništenja’.”
31 Još reče Ješua svojim učenicima: “Čuli ste kako je
kazano precima, da svako ko ostavi svoju ženu razvodi se
dajući joj razvodni list, na stranom jeziku libela rifuđo,
32 a ja vam kažem, da svako ko ostavi svoju ženu mora da
joj da razvodni list, jer kad je reč o preljubi, on je taj koji čini
preljubu, a i onaj koji je uzima čini preljubu.
33 Još ste čuli kako je rečeno precima: ‘Ne kunite se
imenom mojim lažno, i ispuni Bogu svoje zakletve.’
34 A ja vam kažem da se ne kunete nizašta uzalud. Ni
nebesima, jer su Božji presto,
35 ni zemljom, jer je podnožje njegovim nogama, ni Jerusalimom
jer je grad Božji,
36 a ne ni svojom glavom, jer nisi u stanju učiniti ni dlaku
jednu belom ili crnom.
37 Već neka vaše da bude da, a ne neka bude ne. Svako
ko bi dodao nešto na ovo, on je zao.
38 I još ste čuli šta je rečeno u Tori: ‘Oko za oko, zub za
zub.’
39 A ja vam kažem da ne plaćate zlo za zlo, već kad te
neko udari po desnom obrazu, spremi mu levi.
40 A ko hoće da se s tobom tuži po sudu i da ti uzme
košulju, ostavi mu i ogrtač.
41 A ko traži od tebe da ideš s njim hiljadu koraka, idi s
njim dve hiljade,
42 ko traži od tebe, daj mu, a ko želi da pozajmi od tebe,
nemoj se protiviti.”
43 Još kaza Ješua svojim učenicima: “Čuli ste kako je
rečeno precima: ‘Voli onog koji te voli i mrzi onog koji te mrzi.’
44 A ja vam kažem, volite svoje neprijatelje i činite usluge
onima koji vas mrze i ljute, i molite se za vaše progonitelje i
siledžije,
45 da biste bili sinovi vašeg Oca koji je na nebesima koji
obasjava suncem svojim dobre i loše, i šalje kišu na zle i
pravedne.
46 Ako volite samo one koji vas vole, čemu vam to služi?
Pa zar i bestidnici ne vole one koji njih vole?
47 -
48 Budite savršeni kao što je savršen i vaš Otac.
6. poglavlje
1 Čuvajte se da ne činite pravdu vašu pred ljudima samo
zato da bi vas hvalili, jer ako to činite nećete imati nagradu od
vašeg Oca koji je na nebu.”
2 Još im reče Ješua: “Kad činite nešto pravedno, nemojte
razglašavati ni trubiti kao što to rade licemeri, koji čine pravedne
stvari po ulicama i trgovima samo da bi ih ljudi gledali.
Zaista vam kažem da su takvi već primili svoju ‘platu’.
3 A vi kad činite pravedne stvari, nemojte da zna leva ruka
šta radi desna.
4 Neka tvoj dar bude u tajnosti, a Otac tvoj koji vidi takvu
skromnost, platiće ti.”
5 Tada reče Ješua svojim učenicima i sledeće: “U času kad
se molite, ne vičite i ne budite kao žalosni licemeri koji vole da
se mole u skupštinama i po obodima parkova, koji se mole
naglas da bi ih ljudi čuli i hvalili ih. Zaista vam kažem da su
primili svoju ‘platu’.
6 A ti kada se moliš, idi do svog kreveta, zatvori vrata za
sobom i Otac tvoj koji vidi takvu skromnost platiće ti.
7 I kad se molite, nemojte množiti reči, kao što misle
jeretici da će ponavljanjem mnoštva reči biti uslišeni.
8 Zar ne vidite da vaš Otac koji je na nebesima, zna vaše
reči pre nego što ih uopšte i izgovorite?
9 A ovako se molite: ‘Oče naš, neka se sveti ime tvoje,
10 neka bude blagosloveno tvoje carstvo, neka se ispunjava
tvoja volja na nebu i na zemlji,
11 i daj nam hleb naš stalno,
12 i oprosti nam naše grehe kao što mi opraštamo onima
koji su se o nas ogrešili.
13 I ne daj nas u ruke iskušenja, i čuvaj nas od svakog zla.
Amen.’
14 Ako ljudima oprostite dugove njihove, Otac vaš koji je
na nebesima oprostiće dugove vaše.
15 A ako ne oprostite, neće ni On vama oprostiti dugove
vaše.”
16 Još im je rekao: “A kad postite, ne budite kao žalosni
licemeri koji nameštaju žalostan izgled lica pred drugim ljudima,
da bi se video njihov post. Zaista vam kažem da su već primili
svoju ‘platu’.
17 A vi kad postite, operite glave svoje,
18 da se ne vidi mučenje vaše pred drugim ljudima već
pred Ocem vašim koji je u tajnosti, i Otac vaš koji je u tajnosti
platiće vam.”
19 Još im je rekao: “Ne preterujte sa skupljanjem bogatstva
na zemlji jer će ih izjesti trulež i crvi, ili obiti i pokrasti lopovi.
20 Načinite sebi bogatstvo na nebesima, na mestu gde ih
larva i crv ne mogu pojesti i na mestu gde lopovi neće obiti i
pokrasti.
21 Na istom tom mestu na kojem je bogatstvo tvoje, tamo
neka bude srce tvoje.
22 I tvoje oči su kao sveća tvome telu. Ako oči tvoje gledaju
ispravno preda se, tvoje telo neće biti u tami.
23 A ako se svetlost u tebi pomrači, svi tvoji putevi će biti
mračni.
24 U to vreme reče Ješua učenicima svojim: “Ne može čovek
služiti dva gospodara, jer će jednog mrzeti, a drugog voleti
ili će jednog poštovati, a drugog prezirati. Nećete moći služiti i
Bogu i ovom svetu.
25 Zato vam kažem da se ne brinete za hranu duša vaših,
ni za odeću tela vaših, jer je duša vrednija od hrane, a telo od
odeće.
26 Pogledajte na ptice nebeske koje ne seju i ne žanju niti
skupljaju žitnice, a Otac vaš uzvišeni ih hrani. Pa zar vi niste
vredniji od njih?
27 Ko od vas, koji se brinete, može da doda svojoj visini
makar pedalj jedan.
28 Ako je to tako, zašto se brinete za odevanje? Pogledajte
ljiljan šaronski, na stranom jeziku Gjiljon, koji niti prede
niti veze, a raste.
29 A ja vam kažem da car Šelomo u svoj svojoj slavi nije
bio obučen kao ljiljan.
30 I ako Bog odeva slamu koja preostaje od žetve, na
stranom jeziku Penon, koja je danas sveža, a sutra je suva i
baca se u peć, kako neće nas maloverne.
31 I ako Bog tako brine o vama, nemojte se vi brinuti,
govoreći šta ćemo jesti i šta ćemo piti,
32 jer je normalno da tela traže sve to. A i Otac vaš zna da
sve to vama treba.
33 Tražite pre svega carstvo Božje i njegovu pravdu, a sve
ostalo će vam se dodati.
34 Ne brinite se za sutrašnji dan, jer će se sutrašnji dan
brinuti za sebe. Dosta je svakom danu svojih nevolja.
7. poglavlje
1 Ne sudite, da vam ne bude suđeno.
2 Kakvim sudom budete sudili i kojom merom merili, meriće
se tako i vama.
3 Zašto vidite slamku u oku drugog, vama bližnjeg čoveka,
a ne vidite gredu u vašem oku.
4 I kako kažeš bližnjem svom: ‘Pričekaj malo da ti izvadim
slamku iz oka, a gle, greda je u tvom oku.’
5 Bezbožniče, izvadi prvo gredu iz očiju svojih, a nakon
toga izvadi slamku iz oka bližnjega tvoga.”
6 Još i reče: “Ne dajte sveto meso psima, i ne stavljajte
bisere pred svinje, da ih ne pojedu na vaše oči pa se okrenu
da rastrgnu i vas same.
7 Pitajte Boga i biće vam dato, tražite i naći ćete, kucajte i
otvoriće vam se.
8 Svako ko pita dobiće, tako da ko traži naći će i onaj koji
zove otvoriće mu se.
9 Ko će od vas sinu dati kamen, kad mu zatraži komad hleba?
10 Ili ako traži ribu, dati zmiju?
11 I ako vi sa lošim osobinama idete da dajete bogate darove,
a kamoli neće dati Otac vaš koji je na nebesima duha
svojeg dobrog onima koji ga zamole.
12 I sve što želite da vam čine ljudi, činite i vi njima. To je
po Tori i po Proročkim knjigama.”
13 U to vreme reče Ješua svojim učenicima: “Dođite na
uska vrata, zato što su vrata uništenja široka, ali i duboka, a
mnogi idu upravo ka njima.
14 Kako su samo uska vrata i težak put koji vodi pravo u
život, a malo je onih koji ga pronalaze.”
15 Još im reče: “Čuvajte se lažnih proroka koji vam dolaze
u vunenoj odeći kao ovce, a iznutra su vukovi koji proždiru.
16 I po delima njihovim prepoznaćete ih. Da li bere čovek
sa trnja grožđe i sa žbunja smokve?
17 Jer svako dobro drvo daje dobre plodove, a svako loše
drvo daje loše plodove.
18 I drvo dobro ne može davati plodove loše, i drvo loše
ne može davati plodove dobre.
19 I svako drvo koje ne daje plodove dobre u vatri će
izgoreti.
20 Zato ćete ih prepoznati po plodovima njihovim.
21 Jer neće svako ko mi kaže: ‘Gospode’, ući u carstvo
nebesko, već će u njega ući onaj koji čini volju Oca moga.
22 Mnogi će mi govoriti u dan onaj: ‘Gospode, gospode,
zar nismo u tvoje ime prorokovali i u tvoje ime demone isterivali
i mnoge stvari u tvoje ime činili? ’
23 A tada ću im ja reći: ‘Nikad vas nisam poznavao. Bolje
bežite od mene svi vi koji činite nepravdu’.”
24 Još im reče: “Svaki koji sluša reči ove i radi po njima,
nalik je pametnom čoveku koji gradi kuću na steni.
25 Iako će na nju pasti kiša i udariti vetrovi, neće se srušiti
jer joj je temelj od kamena.
26 A svaki koji sluša reči ove i ne radi po njima, nalik je
ludom čoveku koji gradi svoju kuću na pesku,
27 Kada na nju padne kiša i nadođu bujice, srušiće je, a
ona će pasti padom velikim.”
28 I dok je Ješua govorio sve ovo, narod je bio zadivljen
obiljem dobrog u njegovom poučavanju,
29 jer im je propovedao veoma moćno, a ne kao drugi jevrejski
mudraci.
8. poglavlje
1 Bilo je to kada je sišao Ješua sa planine zajedno sa
mnoštvom naroda sa sobom,
2 Odjednom, priđe jedan gubavac i pokloni mu se, govoreći:
“Gospode, da li možeš da me izlečiš?"
3 Ješua mu pruži tada ruku i dotače ga govoreći: “Hoću da
se očistiš.” I u isti čas gubavac se očisti od gube.
4 I reče mu Ješua: “Čuvaj se da ne pričaš nikome, i idi
svešteniku da prineseš žrtvu kao što je zapovedio Moše u vašoj
Tori.
5 Bilo je to kada je došao u Kefar Nahum Hamarta, priđe
mu jedan vojni činovnik preklinjući ga,
6 govoreći: “Gospode, sin moj leži kući bolestan od paralize,
na stranom jeziku Piralšiza, i vene zbog bolesti.”
7 A Ješua mu reče: “Idem da ga izlečim.”
8 A vojni činovnik mu odgovori sledeće: “Gospode, nije
prikladno da dolaziš pod moj krov, jer je dovoljno samo da
narediš i on će ozdraviti.
9 Jer ja sam grešan čovek pošto imam vlast nad farisejima,
konjanicima i jahačima. Ako kažem nekom od njih: ‘Idi’, on će
ići, ili ‘dođi’, on će doći, ili svojim slugama: ‘Uradite to’, oni će
uraditi.”
10 Kad Ješua ču ovo, zadivio se, i rekao onima koji su došli
s njim: “Zaista vam kažem, do sada nisam našao ovako veliku
veru u Izraelu.
11 Jer vam kažem da će doći mnogi sa istoka i sa zapada
da borave zajedno sa Avrahamom i Jichakom i Jaakovom u
carstvu nebeskom,
12 A plemstvo će biti bačeno u najmračnije krajeve ognja
koja uništava. A tamo će biti plač i škrgut zuba.”
13 Potom reče Ješua vojnom činovniku: “Idi, i kakva ti je
vera, tako će ti i biti.” Tako se mladić i izlečio
14 U to vreme dođe Ješua u Petrovu kuću, kad ono, njegova
tašta boluje od groznice.
15 On joj je samo dotakao ruku, a groznica ju je prošla.
Odmah zatim je ustala i poslužila ih.
16 Negde predveče dođoše mu opsednuti demonima te je i
njih izlečio samo rečima. Svaka je bolest nestala.
17 Da bi se obistinilo ono što je rekao prorok Ješajahua,
neka je blagosloveno sećanje na njega: “Stvarno, bolesti naše
on ponese, bolove naše on podnese.”
18 Nakon ovih događaja ugleda Ješua mnoštvo naroda oko
sebe i zapovedi im da odu preko Galilejskog jezera.
19 Priđe mu jedan mudrac govoreći: “Gospode, idem za
tobom u svako mesto u koje odeš.”
20 A Ješua mu odgovori: “Lisice imaju jame, a ptice gnezda,
dok čovek, sin device nema mesta gde svoju glavu nasloniti.”
21 A jedan od njegovih učenika mu reče: “Pusti me da
odem da sahranim svoga oca.”
22 A Ješua mu odgovori: “Idi za mnom, i pusti neka mrtvi
zakopavaju svoje mrtve.”
23 Jednom tako uđe Ješua u barku, pa za njim dođoše i
njegovi učenici.
24 A na moru je bila velika oluja i talasi se uzburkaše tako
jako da se barka zamalo polomila.
25 Priđoše mu učenici, moleći ga sledeće: “Gospode naš,
spasi nas da se ne podavimo.”
26 A on im reče: “Zašto se plašite maloverni.” On ustade i
zapovedi moru i vetrovima da se smire, i oni se odmah smiriše.
27 A ljudi koji su bili tamo, zaprepastiše se, govoreći: “Ko
je on, da vetrovi i more rade po njegovoj volji.”
28 Desilo se to dok je prelazio more. Stigavši u carstvo
Gadar, naleteše na njega dvojica opsednuta demonima koji su
izlazili iz grobova ludujući tako da niko nije mogao proći tim
putem,
29 i povikaše na njega sledeće: “Šta ćeš nam ti, Ješua Sine
Božji, došao si pre vremena da nas ožalostiš i uništiš?" A Ješua
im reče: “Izlazite odatle, gomilo zlobe.”
30 A tamo blizu njih pasla su velika stada svinja,
31 Potom navališe demoni na njega: “Ako treba da izađemo
odavde, daj nam dozvolu da uđemo u ove svinje.”
32 I reče im: “Idite.” Tada izađoše demoni iz tih ljudi i
uđoše u svinje, tako da čitavo krdo krene panično i upade u
more, gde je i pocrkalo.
33 A pastiri se prepadoše pobegavši u grad gde su sve i
ispričali. Čitav grad se uzrujao.
34 Krenuli su pred Ješuu, pa kad su ga videli, zamoliše ga
da više ne prelazi njihovu granicu.
9. poglavlje
1 Tada je Ješua ušao u barku i otplovio, vrativši se u svoj
grad.
2 I tada su mu prineli jednog bolesnog od paralize, na
stranom jeziku Paralitiko, koji je ležao na svom krevetu.
Uvidevši Ješua njihovu veru reče bolesniku: “Drži se sine.
Verom Božjom svi gresi ti se praštaju.”
3 A nekolicina mudraca tada pomisliše u sebi: “To on huli.”
4 Pročitavši Ješua njihove misli, reče im: “Zašto razmišljate
tako loše?
5 Šta je lakše reći: ‘Opraštaju ti se gresi’ ili ‘Ustani’?
6 Ali da biste naučili da Sin čovečiji može opraštati grehe
na zemlji”, tada reče bolesniku: “Ustani, uzmi svoj ležaj i idi.”
7 On ustade i ode svojoj kući.
8 Ugledavši to, narod se veoma uplaši, te poče da hvali
Boga što je dao moć ljudima da rade ovakve stvari.
9 Kada je Ješua otišao odatle, ugledao je jednog čoveka
koji je sedeo za menjačkim stolom. Matatja mu je bilo ime, i
reče mu: “Poći za mnom.” On ustade i pođe za njim.
10 Ješua ga odvede svojoj kući da ručaju. A tokom ručka
je za stolom bilo dosta drugih zlikovaca i nevaljalaca, koji su
takođe jeli sa Ješuom i njegovim učenicima.
11 Kada su to videli, fariseji rekoše Ješuinim učenicima:
“Zašto vaš rabin sedi i ruča sa zlikovcima i nevaljalcima.”
12 Ješua, čuvši to reče: “Zdravima ne treba ozdravljenje
nego bolesnima.”
13 “Idite i naučite što je zapisano: ‘Jer dobročinstvo želim,
a ne žrtvu.’ A uostalom, ja nisam došao da obratim pravedne
nego nevaljale.”
14 Tada mu priđoše učenici Johananovi i rekoše mu:
“Zašto mi i fariseji postimo dosta puta, a učenici tvoji ne poste.”
15 A Ješua im odgovori sledeće: “Ne mogu prijatelji mladoženjini
plakati i postiti dok je on još sa njima. Doći će dani
kada će ostati bez mladoženje pa će postiti.
16 Ne uzima čovek parče za zakrpu sa nove odeće za staru
odeću, jer novo parče je jače. Otkinuće se od iznošene odeće i
poderaće se još više.
17 I ne stavlja se novo vino u stare posude, jer se stare
mogu razbiti i vino će se prosuti, a posude će propasti. Samo
se novo vino treba staviti u novu posudu, i oboje će se
sačuvati.”
18 I dok im je on sve ovo govorio, priđe mu jedan knez i
pokloni mu se, te reče: “Gospode, moja kći je ovoga časa
umrla. Dođi, molim te, i stavi svoju ruku na nju da oživi.”
19 Ješua je odmah ustao i pošao kao i njegovi učenici s
njim.
20 U jednom trenutku, jedna žena bolesna od tečenja krvi
dvanaest godina, dođe za njim i taknu ivicu njegovog ogrtača.
21 Jer reče ona u svom srcu: “Ako dotaknem samo njegovu
odeću, ozdraviću odmah.”
22 A on je pogleda i reče: “Drži se kćeri, blagosloven bio
Gospod, vera te je tvoja izlečila.” I toga trena se izleči.
23 Kada je stigao kod kneza u kuću, video je mnoge ljude
kako plaču,
24 pa im reče: “Izađite svi napolje i ne plačite jer devojčica
je samo zaspala i nije mrtva.” Njima je to bilo smešno pa počeše
da se došaptavaju: “Pa zar mi ne vidimo da je mrtva?"
25 Pošto ih je isterao napolje, Ješua dođe do nje, taknu joj
ruku i devojčica ustade.
26 Ova se priča raširila po čitavoj toj zemlji.
27 Kada je otišao odatle, najednom dva slepca počeše da
trče za njim vičući: “Smiluj nam se sine Davidov.”
28 I pošto dođe kući, priđoše mu slepci, a on im reče:
29 “Vera vaša će vas izlečiti.”
30 Oči im se odmah otvoriše obojici, te progledaše. I zapovedi
im sledeće: “Čuvajte da niko za ovo ne sazna.”
31 A oni krenuše i ipak ga otkriše u čitavoj toj zemlji.
32 I pošto je Ješua otišao odatle, dovedoše mu nemog čoveka
koji je bio i opsednut demonom.
33 Izbacivši Ješua demona, nemi je progovorio. Svi okupljeni
su se zadivili i vikali: “Ovako nešto nije viđeno u Izraelu.”
34 A fariseji rekoše: “Stvarno, on u ime demona i izgoni te
demone.”
35 On je ipak obišao sve gradove i tvrđave, poučavajući po
skupštinama i nagoveštavajući dobre vesti, ali i lečeći svaku
slabost i svaku bolest.
36 U jednom trenutku Ješua je pogledao na okupljeni
narod, i sažalio se na njih, pošto su bili umorni i polegali kao
ovce bez pastira.
37 Tada reče svojim učenicima: “Zrelog žita je mnogo, ali
je žeteoca malo.
38 Trebalo bi da molite gospodara žita da pošalje puno
žeteoca da požanju to njegovo zrelo žito.”
10. poglavlje
1 Potom je pozvao svojih dvanaest učenika i dao im moć
da isteruju nečiste duhove iz ljudi, i da leče svaku bolest i
svaku slabost.
2 A ovo su imena dvanaest poslanika, koji su nazvani
apostoli: Simon, koji je prozvan Petros, i njegov brat Andreja,
3 Filip i Vartolomej, Jakov koji je nazvan Gajmi i njegov
brat Johanan obojica Zavadijelovi sinovi, Tomas i Matej,
odnosno Matio, koji je bio zelenaš, Jakov Alufejev i Trejos,
4 Šimon Kenaani, na stranom jeziku Simon Kananajos i
Juda Askarjota, koji ga posle i izdade.
5 Ovu dvanaestoricu posla Ješua zapovedivši im: „Nemojte
ići u nejevrejske zemlje, i u samarićanske gradove ne ulazite.
6 Idite izgubljenom stadu proizašlom iz Izraelskog naroda.
7 Propovedajte im da će doći Carstvo nebesko.
8 Bolesne lečite, mrtve dižite, gubave čistite, demone iz
ljudi izgonite. Ne uzimajte naknadu, jer besplatno ste ovo dobili,
besplatno i dajte.
9 Ne primajte ni zlato, ni srebro, ni bakar u svoje džepove,
10 ni ogrtač, ni obuću, niti uzimajte štap u ruke. Dovoljno
je radniku kad dobije nešto da jede.
11 A kada dođete u bilo koji grad ili selo, ispitajte ko je u
tom mestu dobar čovek. Kod njega ostanite dok ne odete.
12 Ulazeći u kuću pozdravite ukućane na sledeći način:
‘Mir u ovoj kući, mir svakome ko u njoj boravi.’
13 Ako kuća bude dostojna, doćiće vaš mir na nju, a ako
ne bude dostojna, mir vaš će se vratiti vama.
14 Ukoliko vas neko ne primi, ukoliko vas neko ne posluša,
izađite iz njegove kuće i otresite prah sa svojih nogu.
15 Zaista vam kažem, bolje će biti Sodomu i Gomoru na
dan suda, nego tom gradu.
16 Evo, ja vas šaljem kao stado među vukove. Budite
dakle mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi.
17 Čuvajte se od ljudi da vam ne bi sudili, i u svojim skupštinama
šibali.
18 Zbog mene vas mogu voditi pred upravnike i careve,
samo da svedočite njima i mnogobošcima.
19 A kad vas uhapse, ne razmišljajte šta ćete reći, jer će
vam ideja doći čim vam bude zatrebala.
20 Jer ne govorite vi, nego Duh Oca vašega govori iz vas.
21 Brat će brata poslati u smrt, i otac svoje dete, i ustajaće
deca na roditelje i ubijaće ih.
22 Svi će vas zauvek mrzeti zbog moga imena, ali onaj koji
istraje do kraja, taj će biti spašen.”
23 Ješua je svojim učenicima rekao i sledeće: “Kada vas
jure u jednom gradu, bežite u drugi. Zaista vam kažem, nećete
završiti ni sa svim izraelskim gradovima, a doćiće Sin čovečiji.
24 Ne postoji učenik koji je iznad učitelja, niti sluga nad
svojim gospodarom.
25 Dosta je učeniku da bude kao njegov učitelj i slugi kao
njegov gospodar. Ako su domaćina nazivali Baalzevuvom, kako
li će tek njegove ukućane zvati.
26 Ne bojte ih se, jer ništa nije skriveno što se neće otkriti,
niti tajno što se neće saznati.
27 Što vam govorim u mraku, kažite na svetlosti, i što na
uho čujete, objavite sa kapija.
28 I ne bojte se onih koji ubijaju telo, jer duše ne mogu
ubiti. Nego se više bojte onoga koji može i dušu i telo da
upropasti u ognju uništenja.
29 Zar se ne prodaju dve ptice za jednu prutu* ? Pa ni
jednu ne možete ustreliti ako to nije po želji Oca vašega koji je
na nebu.
30 Zar nije čak i sva vaša kosa na glavi izbrojana?
31 Ne bojte se, pa vi vredite više kao ljudi, nego te ptice.
32 Svako ko mene prizna pred ljudima, priznaću i ja njega
pred Ocem svojim koji je na nebesima.”
33 -
34 Tada je Ješua rekao svojim učenicima i sledeće: “Ne
mislite da sam došao da donesem mir na zemlju, nego mač.
35 Jer sam došao da rastavim čoveka od njegovog oca i
kćer od njene majke.
36 A čoveku će neprijatelji biti njegovi omiljeni.
37 Ko voli oca ili majku više nego mene, nije mene dostojan.
38 -
39 Ko voli svoj život, izgubiće ga, i ko izgubi život svoj
zbog mene, naći će ga.
40 Ko vas prima, zapravo mene prima, a ko prima mene,
prima u stvari Onoga koji me je poslao.
* vrsta valute
41 Ko prima proroka u ime proročko, primiće nagradu proročku,
i ko prima pravednika u ime pravedničko, primiće nagradu
pravedničku.
42 I ko napoji jednoga od ovih malih učenika samo čašom
sveže vode, zato što je moj učenik, zaista vam kažem, neće
izgubiti nagradu svoju.
11. poglavlje
1 Ješua je odlučio da završi sa podučavanjem zapovesti
dvanaestorice svojih učenika, pa je potom otišao odatle da uči
i propoveda po njihovim gradovima.
2 A Johanan čuvši u zatvoru za sva dela Ješuina, posla
svoja dva učenika poručivši mu:
3 “Jesi li ti onaj koji treba da dođe, ili da se nadamo
drugome?”
4 Ješua im odgovori i reče: “Idite i javite Johananu šta
slušate i gledate:
5 slepima se vraća vid, hromi prohodaju, gubavi se čiste i
gluvi čuju, mrtvi ustaju, a siromašnima se propoveda jevanđelje.
6 A blažen je onaj koji se ne sablazni o mene.”
7 A kada ovi odoše, poče Ješua da govori narodu o Johananu:
“Šta ste izašli u pustinju da vidite? Trsku koju vetar ljulja?
8 Ili šta ste došli da vidite? Mislili ste da je Johanan obučen
u finu odeću? Oni, koji nose finu odeću su u carskim kućama.
9 Nego zašto ste izašli? Da vidite proroka? Stvarno vam
kažem, on je više od proroka.
10 Ovo je onaj za koga je napisano: ‘Evo šaljem izaslanika
svoga, koji će pripremiti put za mene’.”
11 Ješua im je još rekao i ovo: “Zaista vam kažem, među
svom decom rođenom od žena nije se javio veći od Johanana
kupača.
12 Od vremena Johanana kupača do sada, Carstvo nebesko
trpi nasilje i cepaju ga.
13 Jer su svi proroci i Tora prorokovali o Johananu,
14 i ako hoćete da ga prihvatite, on je taj Elijahu koji treba
da dođe.
15 Ko ima uši da sluša, čuće.”
16 Ješua reče i sledeće: “S kim ću uporediti ovu generaciju?
Sličan je deci koja sede po trgovima dovikujući se i govoreći:
17 ‘Svirasmo vam a niste igrali, jadikovasmo a niste
jaukali.’*
18 Jer dođe Johanan koji niti jede niti pije, a ljudi kažu da
je opsednut demonima.
19 A kad neki čovek dođe koji jede i pije, oni kažu: ‘Gle
čoveka izelice i pijanice, razvratnika, carinika i grešnika.’ ‘Mudri’
sude pametnima.”
20 Tada poče Ješua da kudi gradove u kojima se dogodila
većina njegovih čuda, što se nisu vratili veri.
21 “Teško tebi, Borozoime, teško tebi Vitsaido jer da su se
u Tiru i Sodomu dogodila čuda koja su se dogodila kod vas,
odavno bi se vratili veri, u to vreme, u vreći i pepelu.
22 Ali vam stvarno kažem, Tiru i Sodomu će biti lakše nego
vama.
23 I ti Kefar Nahume, zar ćeš se do neba podići? Odatle
ćeš i pasti. Jer da su se u Sodomu dogodila čuda koja su se
dogodila u tebi, možda bi opstao. Ali, do groba ćeš pasti.
24 Stvarno ti kažem da će sodomskoj zemlji biti lakše na
dan suda nego tebi.”
25 U tom trenutku ispravi se Ješua ka nebu i reče: “Hvalim
te, Stvoritelju neba i zemlje, što si sakrio sve ovo od učenih i
pametnih, a otkrio siromašnima.
* stara dečja igra
26 Oče, jer tako je to bilo ispravno za tebe.
27 Sve mi je dato od mog Oca, i niko ne poznaje Sina već
samo Otac. Niti Oca ko poznaje kao što ga Sin zna, i onaj
kome hoće Sin da ga otkrije.
28 Dođite meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vam
pomoći da nosite vaš teret.
29 Uzmite moj teret na sebe i naučite od mene, jer ja sam
dobar i smeran i imam srca, pa ćete naći u meni odmor za
svoje duše.
30 Jer je moj jaram nežan i moj teret je lak.”
12. poglavlje
1 U to vreme prođe Ješua kroz njive na Šabat, a njegovi
učenici ogladneše, pa su krenuli da kidaju klasje, trljajući ih
među dlanovima i da jedu plod.
2 A fariseji kad su to videli rekoše mu: “Vidi, tvoji učenici
čine ono što nije dozvoljeno činiti na Šabat.”
3 A on im reče: “Zar niste čitali šta su učinili David i
njegovi ljudi, kada su ogladneli?
4 Ušli su u dom Božiji i pojeli postavljene hlebove, na stranom
jeziku Pan Sagra, koje nisu smeli jesti ni on ni njegovi
ljudi, već samo sveštenici?
5 Ili zar niste čitali u Tori da sveštenici na Šabat u hramu
skrnave Šabat, a to za njih nije greh?
6 A kažem vam da je ovde reč o nečemu većem od hrama.
7 Kad biste pak znali šta znači: ‘Milosrđe hoću, a ne žrtve’,
ne biste osudili nevine.
8 Jer je Sin čovečiji gospodar Šabata.”
9 Nije prošlo ni nekoliko dana, Ješua je otišao odande i
došao u njihovu sinagogu.
10 Tu se zadesio čovek sa suvom rukom i zapitaše Ješuu
sledeće: “Da li je slobodno lečiti ga na Šabat?”
11 A on im reče: “Ukoliko imate samo jednu ovcu, ko je ne
bi od vas izvadio ako bi upala u jamu na Šabat?
12 A koliko samo čovek više vredi od ovce. Zato je dozvoljeno
i treba se na Šabat dobro činiti.”
13 Tada reče čoveku: “Pruži svoju ruku.” On je ispruži, a
ona posta opet zdrava kao i druga.
14 Potom dođoše fariseji i odlučiše da ga ubiju.
15 Ali Ješua je doznao za to, te se uklonio odande. Sa njim
su pošli mnogi bolesni i on ih je sve izlečio.
16 On im je naredio da ne razglase drugima za njega,
17 da se ispuni što je rekao prorok Ješajahua:
18 “Evo ga sluga moj koga sam izabrao, miljenik moj koji
je po volji moje duše. Staviću Duh svoj na njega, a on će javiti
pravdu svim narodima.
19 Neće se prepirati, niti vikati, niti će ko čuti glasa
njegova po ulicama.
20 Čak ni trsku stučenu neće prelomiti, niti će plamičak
koji tinja ugasiti, dok ne dovede pravdu do pobede.
21 A u njegovo ime će se uzdati svi narodi.”
22 Tada mu doneše jednog čoveka koji je bio slep i nem, a
još i opsednut demonom, a Ješua ga izleči, tako da je nemi
progovorio i video ga.
23 A sav narod se divio i govorio je: “Nije li ovo sin
Davidov?”
24 A fariseji, čuvši to rekoše: “Ovaj ne izgoni demone, već
pomoću Baalzevuva vlada demonima.”
25 A Ješua, pošto je znao njihove misli, odgovori im sledećom
pričom: “Svako carstvo koje se razdelilo protiv samoga
sebe, opusteće, zato i svaki grad ili dom koji se razdelio protiv
samoga sebe, neće se održati.
26 I ako Satan Satanu isteruje, razdelio se protiv samoga
sebe, kako bi se onda održalo njegovo carstvo?
27 I ako ja u ime Baalzevuva isterujem demone, zašto onda
vaši sinovi ne izgone onako kako treba? Zato će vam oni i
biti sudije u vezi svega ovoga.
28 Ali ako ja Božijim Duhom isterujem demone, onda je
stvarno došlo do kraja Sataninog carstva.
29 Ili kako može neko da uđe u kuću nekakvog heroja i da
pokrade njegov kućni nameštaj, ako ga prvo ne sveže. Tek
tada će njegovu kuću opleniti.
30 Ko nije sa mnom, protiv mene je, i ko se ne druži sa
mnom, on traći svoje vreme.
31 Zato vam kažem, svaki greh i huljenje oprostiće se ljudima,
ali huljenje na Duha neće se oprostiti.
32 I ako ko kaže reč protiv Sina čovečijega, oprostiće mu
se, a onome koji kaže nešto protiv Svetog Duha, neće se
oprostiti ni na ovom svetu, ni u budućem.
33 Ili učinite dobro drvo i plod njegov dobrim, ili učinite loše
drvo i plod njegov rđavim, jer se po rodu drvo poznaje.
34 Zmijski porode, kako možete dobro da govorite kad ste
zli? Jer usta govore ono što im srce kaže.*
35 Dobar čovek, od blaga iz dobrog srca iznosi dobro, a
zao čovek od lošeg blaga iznosi zlo.
36 Ali vam kažem da će za svaku reč, koju izgovore ljudi,
odgovarati na dan suda,
37 jer će ti po tvojim rečima biti suđeno, a po tvojim delima
presuđeno.
38 Tada Ješui priđoše neki od književnika i fariseja i rekoše:
“Želimo da vidimo od tebe znak sa neba.”
* Doslovna poslovica koju je Ješua rekao glasi: “Usta se bude kada srce
progovori.”
39 A on im reče: “Zli i varljivi ljudi traže znak, a neće im se
dati znak osim znaka proroka Jone.
40 Jer kao što je Jona bio u utrobi morske nemani tri dana
i tri noći, tako će biti i Sin čovečiji u utrobi zemlje tri dana i tri
noći.
41 Ninevljani će se suditi sa ljudima kao što ste vi i
proglasiće ih krivim, jer su se vratili veri na osnovu Jonine
propovedi, a ja sam od Jone veći!
42 Carica Ševa, na stranom jeziku Rezina De Išteria,
sudiće se sa ljudima kao što ste vi i proglasiće ih krivim, jer je
ona došla s kraja zemlje da čuje Šelomovu mudrost, a ja sam
veći od Šelomoa.
43 A kada nečisti duh izađe iz čoveka, ide po naređenju
tražeći mira, ali ga ne nalazi.
44 Tada kaže: “Vratiću se u svoju kuću, otkuda sam i
izišao. Kada se vrati nalazi je praznu, sigurnu i ispravnu.
45 Potom uzima sa sobom sedam duhova još gorih od
sebe, pa odu i stanuju tamo i poslednje stanje toga čoveka
biva gore nego što mu je ranije bilo. Tako će i vama biti.”
46 Dok je on još govorio narodu, kad njegova majka i
braća stajaše napolju želeći da govore s njim.
47 Jedan čovek mu reče: “Gle tvoja majka i tvoja braća
žele da te vide.”
48 A on odgovori tom čoveku: “Ko je moja majka i ko su
moja braća?”
49 Zatim raširi svoje ruke u pravcu svojih učenika i reče:
“Evo moje majke i moje braće,
50 jer ko god čini volju moga Oca koji je na nebu, on je
moj brat i sestra i majka.”
13. poglavlje
1 Toga dana Ješua je izišao iz kuće da sedi kraj mora.
2 Oko njega se okupi mnoštvo naroda, tako da je morao
ući u čamac, dok je sav narod stajao na obali.
3 Počeo je da im kazuje mnoge priče u poređenjima:
4 “Izađe čovek ujutro iz svog doma da seje. I dok je sejao,
nešto zrna pade kraj puta i ptice ga pojedoše.
5 Nešto zrna pade na kamenito tlo, gde nema mnogo zemlje.
Zrna odmah iznikoše, jer nije bilo dubine zemlje.
6 A kada sinu sunce, izgoreše, i pošto nisu imali korena,
osušiše se.
7 Neka zrna padoše u trnje, a i trnje je naraslo i ugušilo ih.
8 Ali neka su pak pala na dobru zemlju i donela su plod i
rod, jedni po stotinu, drugi po šezdeset, a treći po trideset.
9 Ko ima uši da sluša, čuće!”
10 Potom priđoše njegovi učenici i rekoše mu: “Zašto im
govoriš u pričama?”
11 A on im reče: “Vama je dato da upoznate tajne Carstva
nebeskoga, a njima nije.
12 Jer ko ima daće mu se još više, a ko nema ono što on
misli da treba da ima, uzeće mu se i ono što ima.
13 Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i slušajući
ne čuju.
14 I ispunjava se na njima Ješajahuino proročanstvo koje
glasi: “Idi i reci im: ‘Slušaćete i nećete razumeti, gledaćete i
nećete videti.
15 Jer je okorelo srce ovog naroda, i uši su im zagluvele, i
oči im zatvorene.’
16 A vaše oči su blažene što gledaju, i uši što slušaju.
17 Jer zaista vam kažem da su mnogi proroci i pravednici
zaželeli da vide što vi gledate - i ne videše, i da čuju što vi
slušate - i ne čuše.
18 A vi, čujte priču o sejaču.
19 Sejač je Sin čovečiji, a seme koje je palo na put je u
stvari svako ko je čuo o Carstvu nebeskom, a nije razumeo.
Doći će Satan i oteti sve što je posejano u njegovom srcu. Eto,
to je seme što je palo kraj puta.
20 A seme što je palo na kamenito tlo, to je zapravo onaj
koji Reč Božju sluša i odmah je s radošću prima,
21 ali nema korena u sebi, pa kada nastane nevolja i muka,
Satan mu iz srca sve izbriše.
22 A ono seme što je u trnje posejano, to je onaj koji Reč
čuje, ali su mu draža bogatstva Satane, koja mu Reč Božju
brišu iz srca, te neplodno biva.
23 A posejano na dobru zemlju, to je onaj koji sluša Reč i
razume je, koji rod rađa i donosi, dobrim delima. Tako izađe
od jednog stotinu, od drugog šestdeset, a od trećeg trideset.
Ovaj što daje stotinu taj je čistog srca i svetog tela. Od onog
što daje šestdeset, taj je otišao od žene. A od trećeg što daje
trideset, to je tako jer je on u svetom braku i telom i srcem.” “
24 Još jednu priču im je ispričao: “Carstvo nebesko je
slično čoveku koji je posejao dobro seme na svojoj njivi.
25 Ali dok su njegovi ljudi spavali, dođe neprijatelj i poseje
korov, na stranom jeziku Verijaga, latinski Lolium, usred pšenice
i ode.
26 A kada je usev iznikao i kada dođe vreme da donese
rod, tada se pokaza i korov.
27 I domaćinovi radnici priđoše i rekoše mu: ‘Gazda, zar
nisi posejao dobro seme na svojoj njivi? Odakle sada kukolj?’
28 A on im reče: ‘Moji neprijatelji su to učinili.’ Sluge mu
pak rekoše: ‘Hoćeš li da počupamo korov?’
29 A on im reče: ‘Ne, da ne biste zajedno s njim iščupali i
pšenicu.
30 Ostavite neka oboje rastu zajedno do žetve, i u vreme
žetve reći ću žeteocima: ‘Skupite prvo kukolj i svežite ga u
snopove da se spali, a pšenicu snesite u moju žitnicu’.”
31 I još jednu im je priču ispričao: “Carstvo nebesko je
slično gorušičinom zrnu, koje je čovek uzeo i posejao na svojoj
njivi.
32 Iako je najmanje od svih semena, kada izraste, veće
je od sve trave i bude poput drveta, tako da se ptice nebeske
gnezde na njegovim granama.”
33 Ispričao im je još jednu priču: “Carstvo nebesko je
slično kvascu, koji žena stavi u tri see* brašna, dok sve ne
uskisne.”
34 Sve ovo ispričao je Ješua narodu u pričama, i bez priča
im ništa nije govorio,
35 da se ispuni ono što je rekao prorok: “Otvoriću u
pričama usta svoja, objaviću sve tajne od postanka sveta.”
36 Nakon ovoga, odvojio se od naroda i otišao kući.
Njegovi učenici dođoše kod njega, te mu rekoše: “Razjasni
nam priču o korovu na njivi.”
37 On im je odgovorio sledeće: “Sejač dobrog semena je
Sin čovečiji,
38 njiva je ovaj svet, dobar plod - to su pravednici, a korov
su grešnici.
39 Neprijatelj koji ga je posejao je Satan, žetva je kraj
ovoga sveta, a žeteoci su anđeli.
40 Kao što su žeteoci skupljali korov i vatrom spaljivali, tako
će biti i na svršetku sveta.
41 Poslaće Sin čovečiji svoje anđele da ukloni iz svoga carstva
svo zlo i one koji čine bezakonje.
* Sea, mera za zapreminu, oko 13,3 litara.
42 Poslaće ih u ognjenu peć, a tamo će biti plač i škrgut
zuba.
43 Tada će pravednici sijati kao sunce u carstvu Oca svoga.
Ko ima uši da sluša, čuće.”
44 Ješua je svojim učenicima rekao i sledeće: “Carstvo
nebesko je slično čoveku koji pronađe blago koje je neko sakrio
u polju, pa od radosti svoje prodaje sve što ima, da bi kupio
upravo to polje.
45 Carstvo nebesko je slično i trgovcu koji traga za dragim
kamenjem.
46 A kada nađe jedan skupoceni kamen, ode i proda sve
što ima te ga kupi.
47 Carstvo nebesko je opet slično mreži bačenoj u more, u
koju se uhvatilo riba od svake vrste.
48 Kada se napuni, izvuku je na obalu, pa izađu ribari da
prebiraju dobru ribu u posude, a lošu da izbace.
49 Tako će biti i na svršetku sveta: Izići će anđeli i
razdvojiće zle od pravednih,
50 te će ih bacitu u ognjenu peć, gde će biti plača i škrguta
zuba.
51 Rekao im je: “Da li ste razumeli sve ovo?” Rekoše mu: ”
“Da.” 52 A on im reče: “Zato će svaki mudrac ličiti u Carstvu
nebeskom na domaćina koji bez razmišljanja iz svoje riznice
iznosi i novo i staro.”
53 Nakon svega ovoga, kada je Ješua završio priče i otišao
odatle,
54 došao je u svoj zavičaj da podučava ljude po skupštinama.
Fariseji su se divili i govorili u sebi: “Otkuda ovome ovakva
mudrost i moć da čini takva čuda?
55 Nije li ovo drvodeljin i Mirjamin sin? Zar se ne zna da su
svi ovi njegova majka Mirjam i njegova tri brata Josef, Šimon i
Jehuda, kao i njegove sestre?
56 Zar se ne zna da svi oni žive sa nama. Pa odakle njemu
sve to?”
57 Sablaznili su se zbog njega. A Ješua im reče: “Nema
proroka bez časti osim u svojoj zemlji, u svome gradu i u svojoj
kući.”
58 Tamo nije hteo da učini nikakvo čudo zbog njihovog neverovanja.
14. poglavlje
1 U to doba, Irod četvorovlasnik čuo je glasine o Ješui.
2 Potom je rekao svojim slugama: “Verujem da je to
Johanan kupač.”
3 Irod je ranije uhvatio Johanana i bacio ga u tamnicu jer
je bio primoran da ne uzme Ordisu, ženu svoga brata,
4 pošto mu je Johanan govorio: “Nije ona za tebe.”
5 Tada ga je Irod hteo ubiti, ali je odustao, zbog naroda,
jer su ga smatrali prorokom.
6 A na pijanci za svoj rođendan, Irod je pozvao velike carske
državnike da jedu sa njim. Među svima koji su jeli, bila je i
njegova ćerka, koja je igrala među gostima ugađajući tako Irodu.
7 Zbog ovoga se Irod zakleo da će joj dati sve što bude od
njega tražila.
8 A devojka, nagovorena od svoje majke, zatražila je glavu
Johanana kupača na tacni.
9 Car se veoma ražalostio, ali zbog zakletve koju je dao ispred
gostiju, naredi da se to i učini.
10 Poslao je da se odseče glava Johananu u tamnici.
11 Potom su njegovu glavu doneli na tacni i dali devojci, a
ona je odnese svojoj majci.
12 Zatim su došli Johananovi učenici, uzeli telo i sahranili
ga, pa su za sve ovo ispričali Ješui.
13 A kada je Ješua čuo o ovome, otputovao je odatle čamcem
i stigao do Judejske pustinje. Ali, narod iz svih zemalja,
kada je za to čuo, pošao je za njim.
14 U jednom trenutku je izašao i video mnogo naroda,
sažalio se na te ljude i izlečio sve njihove bolesti.
15 A kada je palo veče, dođoše mu njegovi učenici te mu
rekoše: “Ovo mesto je pusto. Pusti narod neka ode pešice i
kupi sebi hrane.”
16 Ješua im reče: “Ne treba da idu, dajte im vi da jedu.”
17 A oni mu odgovoriše: “Nemamo ovde ništa sem pet
hlebova i dve ribe.”
18 A on im na to reče: “Donesite mi ih ovamo.”
19 Onda zapovedi da narod poseda po travi. Kada su svi
seli, uzeo je pet hlebova i dve ribe, pogledao u nebo i blagoslovio
ih, izlomio i dao učenicima hlebove, a učenici su ih
podeli grupi naroda.
20 Svi su jeli i najeli se. Tako su se isto najeli i ribe. Kada
su se zasitili, uzeli su svoje kotarice i napunili iz njih dvanaest
sei.
21 Inače, samo onih koji su jeli bilo je oko pet hiljada ljudi,
ne računajući žene i decu.
22 Nakon ovoga naredio je svojim učenicima da uđu u čamac
i da odu pre njega u grad, dok se narod ne raziđe.
23 I kada je napustio narod, popeo se na planinu da se
moli sam. Palo je i veče, a on je i dalje bio tamo sam.
24 A čamac je bio već nasred mora, u nevolji zbog talasa,
jer je vetar bio nepovoljan.
25 A u vreme četvrte noćne straže, tokom noći, došao je
Ješua kod njih, hodajući po moru.
26 Videvši ga učenici kako ide po moru, uplašiše se misleći
da je to utvara, i od straha počeše da vrište.
27 Ali im Ješua odmah reče: “Verujte da sam to ja, ne
strahujte.”
28 A Petros mu odgovori ovako: “Gospode, ako si ti,
zapovedi mi da dođem k tebi po vodi.”
29 A Ješua mu reče: “Dođi.” I izišavši iz barke, Petros
pođe po moru i dođe Ješui.
30 Ali, gledajući jaki vetar, uplašio se, počeo da se davi i
povikao: “Gospode, spasi me!”
31 Odmah je Ješua pružio svoju ruku, uhvatio ga i rekao
mu: “Maloverni čoveče, zašto si posumnjao?”
32 I kada su ušli u čamac, prestao je vetar.
33 A svi koji su bili u čamcu, padoše pred njega govoreći:
“Zaista si Božiji Sin.”
35 A kada su ga ljudi tog mesta poznali, poslali su po celom
tom carstvu da mu se dovedu svi bolesnici.
36 Ovi su ga potom ponizno molili da samo dotaknu rukave
njegove odeće i svako ko je dotakao bio je izlečen.
15. poglavlje
1 Jednom tako dođoše kod Ješue fariseji i književnici i
rekoše mu:
2 “Zašto tvoji učenici vrše prestup nad prvim predanjima?”
Jer oni uopšte ne peru svoje ruke pre jela.
3 A on im odgovori: “Zašto vi prestupate Božju zapovest
zbog svoga predanja?
4 Bog je rekao: ‘Poštuj svoga oca i svoju majku’, i: ‘Ko
naruži oca ili majku zauvek će umreti’,
5 a vi govorite: ‘Kada za neku stvar čovek kaže svom ocu
ili majci: ‘Žrtveni dar koji ću dati je ono čime će se iskupiti
takvo zlodelo.’
6 I neće takav čovek poštovati stoga svoju majku i svoga
oca, te tako ukidate Božju reč zbog vašeg predanja.
7 Licemeri! Dobro je prorokovao za vas Ješajahua i rekao
sledeće:
8 “Kao što i Bog reče: ‘Ovaj narod me poštuje usnama i
pričom, a njihovo srce je daleko od mene.
9 Uzalud me poštuju učeći zapravo ljudske zapovesti’.”
10 Potom je Ješua pozvao narod i rekao: “Slušajte i
razumite:
11 Ne pogani čoveka ono što ulazi kroz usta, nego ono što
izlazi iz usta, to pogani čoveka.”
12 Tada su mu prišli njegovi učenici i rekli: “Znaj da su se
fariseji sablaznili kada su čuli ove reči?”
13 A Ješua im je ovako odgovorio: “Svako drvo koje ne
posadi moj nebeski otac, biće iskorenjeno.
14 Pustite ih da slepi vode slepe, a kada slepi vodi slepoga,
obojica će pasti u jamu.”
15 A Petros mu reče: “Gospodaru, objasni nam ovu priču.”
16 On reče: “Pa vi ste i dalje bez znanja?
17 Ne razumete li da sve što ulazi u usta ide u trbuh i prirodno
se izbacuje napolje?
18 A što izlazi iz usta, zapravo dolazi iz srca, i to je ono što
prlja čoveka.
19 Jer iz srca izlaze zle misli, ubistva, blud, krađe, laži i
kletve.
20 E sve ovo prlja čoveka, a jesti neopranim rukama ne
prlja čoveka.”
21 Nakon što je sve to rekao, Ješua se povukao u galilejski
Tir i Sidon.
22 Odjednom je naišao na ženu Kanaanku koja je došla iz
istočnih zemalja. Ona poče da mu se obraća vičući: “Smiluj se
na mene, gospodaru, sine Davidov, jer moju ćerku teško muče
demoni.”
23 A Ješua joj ne reče ni reči. Tada priđoše njegovi učenici
i rekoše mu: “Gospodaru naš, zašto zapostavljaš ovu ženu što
viče za nama.”
24 A on im kaza: “Poslali su me samo izgubljenom stadu iz
doma izraelskog.”
25 Ona ipak poče da mu se klanja i reče: “Gospodaru,
pomozi mi.”
26 A Ješua joj kaza: “Nije lepo uzeti hleb namenjen deci i
baciti ga psima.”
27 A žena na to reče: “Da Gospodaru, ali i psi jedu mrve
koje padnu sa stola njihovih gospodara.”
28 Tada joj Ješua odgovori: “O ženo, velika je tvoja vera.
Učiniće ti se to što si molila.” Od tog trenutka pa nadalje njena
ćerka je bila izlečena.
29 I kada je Ješua odande krenuo, prešao je Galileju i
popeo se na planinu.
30 Dok je bio na toj planini, video je kako mu prilazi i
gleda ga mnoštvo naroda, među kojem je bilo hromih, ranjenih,
ubogih i od drugih bolesti bolesnih, koji mu padoše pred noge i
koje izleči.
31 Narod je bio zgranut od čuda, gledajući uboge kako hodaju,
slepe kako gledaju i kako svi slave Boga.
32 Nakon ovoga Ješua reče svojim učenicima: “Žao mi je
naroda, jer su već dva dana oko mene i nemaju šta da jedu, a
neću da ih pustim gladne da idu, da ne malaksaju na putu.”
33 Učenici mu rekoše: “Odakle mi da nađemo u ovoj
pustoši hleba da nahranimo toliki narod?”
34 A Ješua ih upita: “Koliko vekni hleba imate?” Oni
odgovoriše: “Sedam, i nekoliko riba.”
35 Potom Ješua zapovedi narodu da sedne na livadu,
36 uze tih sedam vekni hleba, izlomi ih i dade svojim učenicima,
a učenici narodu.
37 I svi su jeli i nasitili se, a još je i preostalo sedam sei.
38 Inače, onih što su jeli bilo je oko četiri hiljade ljudi, ne
računajući žene i decu.
39 Nakon ovoga, Ješua uđe u barku, te dođe u zemlju
Makedoniju.
16. poglavlje
1 Tako dođoše kod njega fariseji i mudraci, pa izazivajući
ga zatražiše od njega da im pokaže bilo kakav znak s neba.
2 On im reče: “Vi ste dvolični, jer kada nastane veče,
govorite: ‘Biće vedro sutra, jer je nebo crveno’,
3 a ujutro: ‘Danas će biti oluja, jer je nebo tamno.’ Znate
da prosudite prema izgledu neba, a sud prema vremenima ne
znate da date?
4 Zlo pokoljenje traži znak, a znak mu se neće dati, osim
znaka proroka Jone.”
5 A kada je Ješua bio na obali mora, rekao je svojim učenicima
da pripreme i ponesu hleb. On potom uđe sa svojim
učenicima u barku, međutim učenici su zaboravili da ponesu i
malo hleba.
8 Ješua im reče: “Vi, koji imate malo pameti, mislite da
nemate hleba?
9-12 Zar se ne ne sećate pet vekni hlebova na četiri hiljade
ljudi i koliko je sei preostalo? I zato razumite! Ne govorim vam
o kremenu* ili o prirodnom hlebu, već vam kažem da se čuvate
običaja fariseja i sadukeja.”
13 I pođe Ješua na put ka zemlji Siriji i zemlji Filof, koja se
još zove i Filivos. Pitao je tada svoje učenike: “Šta kažu ljudi o
meni?”
14 Oni rekoše: “Jedni kažu da je Johanan kupač, drugi - da
je Elijahu, a treći da je Jirmejahu ili jedan od proroka.”
15 Potom ih opet upita: “A vi, šta vi kažete o meni?”
16 Odgovori mu Šimon zvani Petros: “Ti si Mesija, na
stranom jeziku Hristos, Sin Boga života, koji si došao na ovaj
svet.”
17 A Ješua mu reče: “Blažen si, Šimone, sine Jonin, jer ti
to što si rekao nije otkrilo telo i krv, nego Otac moj koji je na
nebesima.
18 I ja ti kažem da si ti kamen, i na tebi sazidaću moj dom
molitve, i vrata ognja uništenja neće moći ništa protiv tebe.
19 I daću ti ključeve Carstva nebeskoga, i što svežeš na
zemlji biće svezano na nebu, i što razvežeš na zemlji biće razvezano
na nebu.”
20 Tada zapovedi učenicima da nikome ne kažu da je on
Mesija.
21 Od tada pa nadalje poče Ješua otkrivati svojim učenicima
da on treba da ode u Jerusalim i mnogo da postrada od
starešina i sveštenika, da će biti ubijen, i da će trećeg dana
ustati.
22 A Petros ga povede na stranu i poče ga koriti govoreći:
“Bože sačuvaj, gospodaru, neće ti se to dogoditi.”
23 A Ješua sede i pogleda ka Petru i reče: “Idi od mene
Sotono, sablažnjavaš me, jer ti ne poznaješ ono što je Božije,
nego ono što je ljudsko.”
* U pitanju je kamen sa kojim se pali vatra.
24 Tada reče Ješua svojim učenicima: “Ako ko hoće da pođe
za mnom, neka se odrekne samoga sebe i uzme svoj krst
tako da se približi smrti i pođe za mnom.
25 Jer ko hoće da spase svoju dušu - izgubiće je, a ko
izgubi svoj život zbog mene - spašće svoju dušu.
26 Jer šta će koristiti čoveku ako uspe sav svet da dobije,
ako izgubi svoju dušu? Ili kakav će prihod imati čovek koji
zbog trenutnih i propadajućih stvari da svoju dušu na sud ognja
uništenja?
27 Jer će doći Sin Božji, u čast svoga Oca koji je na nebesima,
sa svojim anđelima, da uzvrati svakome po njegovim
delima.
28 Zaista vam kažem da među ovima što stoje ovde ima
nekih koji neće okusiti smrt sve dok ne vide Sina Božjeg kako
dolazi dovodeći svoje carstvo.”
17. poglavlje
1 Nakon šest dana od ovog događaja, povede Ješua sa
sobom Petra, i Jaakova, na stranom jeziku Gaimi, i Johanana
njegovog brata, i izvede ih na visoku goru da se moli.
2 I dok se još molio, najednom se preobrazio pred njima,
te zasija njegovo lice kao sunce, a njegova odeća postade bela
kao sneg.
3 Odjednom se tu stvoriše Moše i Elijahu koji rekoše Ješui
sve šta će mu se dogoditi u Jerusalimu. Petros i njegovi
prijatelji su zadremali. U snu su, a kao da nisu, budni su, a kao
da nisu. Videli su Ješuino telo i dvojicu ljudi s njim.
4 A kada su ovi otišli, Petros reče Ješui: “Dobro je biti ovde.
Hajde da napravimo ovde tri kolibe, jednu tebi, jednu Mošeu i
jednu Elijahu” - ne znajući šta priča.*
* pošto se tek probudio
5 Dok je Petros još pričao, odjednom ih zakloni oblak, što
ih je veoma uplašilo. Dok su bili pod oblakom, začuli su glas iz
oblaka koji je kazivao: “Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po
mojoj volji. Njega slušajte!”
6 I čuvši ovo, učenici padoše na kolena, u velikom strahu.
7 A kada je glas prestao da se čuje, Ješua im reče: “Ustanite,
nemojte se bojati.”
8 A kada podigoše pogled prema gore, ne videše nikoga
više sem Ješue.
9 I dok je Ješua silazio s gore, naredio im je: “Nikome ne
govorite za viziju koju ste videli, dok Sin čovečiji ne ustane iz
mrtvih.”
10 Potom ga njegovi učenici zapitaše: “Zašto mudraci kažu
da prvo Elijahu treba da dođe?”
11 A on odgovori: “Elijahu će doći i sve će uspostaviti.
12 Ali vam kažem da je Elijahu već došao, a nisu ga prepoznali,
već su radili s njim šta su hteli. Tako će i Sin čovečiji
stradati od njih.”
13 Tada učenici razumeše da im je pričao zapravo o Johananu
kupaču.
14 Jednom prilikom priđoše narodu, te mu pristupi jedan
čovek moleći ga na kolenima,
15 i reče: “Gospodaru, smiluj se na moga sina, jer je obuzet
zlim duhom i veoma bolestan. On drobi svoje zube u ustima,
peni mu u ustima, često pada na zemlju, nekada u vatru,
a nekada u vodu.
16 A dovodio sam ga kod tvojih učenika i nisu mogli da ga
izleče.”
17 A Ješua odgovori: “O loše li generacije! Teško vama koji
poričete veru. Dokle ću biti s vama? Dokle ću vas podnositi?
Dovedite mi ga ovamo.”
Iz Jevanđelja po Marku (9. poglavlje)
(ovaj deo teksta se nalazi unutar hebrejskog teksta Jevanđelja
po Mateju)
20 Dovedoše ga i istog časa kada ga je Ješua video, Satan
ga obuze, pade na zemlju i poče da se trza i valja po njoj.
21 Ješua je potom pitao oca ovog mladića koliko dugo
traje njegova obuzetost Satanom. A otac mu objasni da to traje
odavno, pa sve do sada.
22 “I mnogo puta ga je bacao u vatru i vodu, mogao ga je
ubiti. I ako ti, gospodine, na bilo koji način možeš da mu pomogneš,
pomozi mu.” Ovaj čovek se veoma dopao Ješui, te je
prema njemu osetio jake emocije.
23 Ješua mu reče: “Ako budeš mogao da veruješ, svaku
stvar ćeš moći da učiniš, jer je onome ko veruje sve lako.”
24 I odmah glasno zajeca mladićev otac i reče: “Gospodine,
ja verujem, ali i pored toga mi pomozi zbog moje vere.”
25 Kada je Ješua video da je i narod već počeo da se
okuplja, on reče Satanu snažno i glasno: “Naređujem ti da
izađeš odatle! I od sada pa nadalje ne vraćaj se ovde nikada!“
26 I Satan izađe vrišteći, nanoseći bol mladiću, koji osta da
leži kao mrtav. Mnogi su počeli da govorkaju da je on zaista
mrtav.
27 Ješua ga je samo uzeo i podigao, a mladić je ustao.
28 Kada je Ješua ušao u kuću…..
Nastavak Jevanđelja po Mateju
18 -
19 Tada priđoše Ješui njegovi učenici nasamo i rekoše mu:
“Zašto mi nismo mogli da ga isteramo?”
20 A on im reče: “Zbog malo vere. Jer zaista vam kažem,
ako imate vere koliko je zrno gorušice, reći ćete ovoj gori:
‘Pomeri se odavde onamo’, i ona će se pomeriti, i ništa vam
neće biti nemoguće.
21 A ova vrsta demona izlazi samo pomoću molitve i posta.”
22 Dok su išli po Galileji, reče im Ješua: “Sina čovečijeg će
predati u ljudske ruke,
23 i ubiće ga, i trećeg dana će ustati.”
24 A kada su stigli u Kefar Nahum Marta, priđoše Petru
poreznici i rekoše: “Vaš učitelj se ne ponaša lepo i ne plaća
porez.”
25 On mu je odgovorio da je to tačno. Reče: “Da.” I kada
uđe u kuću, preteče ga Ješua i reče mu: “Šta misliš Petre, od
koga zemaljski carevi uzimaju porez, od svojih sinova ili od tuđih?”
26 A Petros mu odgovori: “Od tuđih.” A Ješua im onda
svima reče: “Tuđi sinovi su dakle zatočeni.
27 Ali da ih ne sablaznimo, idi na more, baci udicu, i prvu
ribu koju uhvatiš uzmi, pa kada joj otvoriš usta, naći ćeš novčić.
Uzmi ga i daj im za nas.”
18. poglavlje
1 U jednom momentu priđoše učenici Ješui i rekoše: “Ko je,
prema tvom mišljenju, najveći u carstvu nebeskom?”
2 On je tada pozvao neko dete, postavio ga među njih,
3 i rekao: “Zaista vam kažem, ako se ne vratite veri i ne
budete kao ovo dete, nećete ući u carstvo nebesko,
5 a jedino će ući ovo dete, koje je takvo da može primiti
mene.
6 Onaj koji ponizi ovu, u mene verujuću mala decu, biće
mu bolje da veže mlinski kamen o svoj vrat i da se udavi u
morskim dubinama.
7 I teško svetu od nereda jer neredi moraju doći, ali i
teško čoveku zbog kojeg nered dolazi.
8 Ako zbog tvoje ruke ili noge duhovno posrćeš, odseci ih i
baci od sebe. Bolje ti je da uđeš u život kljakat i hrom, nego da
te tvoje dve ruke ili dve noge bace u oganj večnog uništenja.
9 A ako posrneš zbog svoga oka, izvadi ga i baci. Bolje ti je
da s jednim okom uđeš u život, nego s dva oka da te bace u
oganj uništenja.
10 Gledajte da ne osuđujete neko od ove dece, jer vam
kažem da njihovi anđeli stalno gledaju sinove moga Oca, koji
je na nebesima.
11 Jer Sin čovečiji je prestao da spašava neprijatelje.
12 Šta vam se čini? Ako neki čovek ima sto ovaca pa jedna
od njih zaluta, zar neće ostaviti njih devedeset i devet u
brdima i poći da traži zalutalu?
13 I ako je pronađe, zaista se raduje više njoj nego onim
devedeset i devet koje nisu zalutale.
14 Tako isto neće želeti Otac nebeski da izgubi jedno od
ove male dece.”
15 U to doba reče Ješua Šimonu, koji se zove i Petros:
“Ako ti zgreši tvoj brat, idi i raspravi se s njim u četiri oka. Ako
te posluša, dobio si svoga brata.
16 Ako te ipak ne posluša, uzmi sa sobom još nekoga, pa
se raspravi. Ako te i pored toga ne posluša, dovedi još jednog
ili dvojicu, ili trojicu svedoka, da se ustima dvojice ili trojice
svedoka utvrdi svaku reč.
17 A ako i njih ne posluša, izađi u javnost, pa ako ne posluša
ni publiku, neka ti bude kao neprijatelj, nasilnik i nečovek.
18 Zaista, kažem vam, što god svežete na zemlji biće svezano
na nebu, i što god razvežete na zemlji, biće razvezano i
na nebu.
19 Opet vam zaista kažem: ako se dvojica od vas na zemlji
slože, u svakoj stvari koju zamole, daće im Otac moj koji je na
nebesima.
20 Jer gde su dvojica ili trojica sabrani u moje ime, tamo
sam i ja među njima.
21 Tada priđe Petros i reče mu: “Gospode, ukoliko mi moj
brat zgreši sedam puta, da li da mu oprostim?”
22 Reče mu Ješua: “Ne kažem ti do sedam puta, nego do
sedamdeset i sedam puta.”
23 U to vreme reče Ješua svojim učenicima: “Carstvo
nebesko je slično caru koji je hteo da se obračuna sa svojim
slugama i robovima.
24 A kada se poče razračunavati, dođe jedan koji je
dugovao oko deset hiljada zlatnika.
25 I pošto nije imao da vrati, zapovedi gospodar da prodaju
njega i njegovu decu i sve što je imao, i da se naplata
izvrši.
26 Tada sluga pade i poče mu se klanjati govoreći:
‘Gospodaru, sačekaj me još malo i sve ću ti platiti.’
27 A gospodar se smilovao na slugu, i oprostio mu dug.
28 Ali onaj sluga izađe, te naiđe na jednog od svojih drugova
koji mu je dugovao sto novčića, uhvati ga i stade ga povređivati
govoreći... ’*
29 Drug mu reče: ‘Imaj strpljenja prema meni i vratiću ti.’
30 Ali on nije hteo, nego ode i baci ga u zatvor dok ne plati
dug.
31 Videvši gospodarevi radnici šta se dogodilo, veoma
se ožalostiše i obavestiše svoga gospodara.
32 Tada ga pozva njegov gospodar i reče mu: ‘Zli slugo,
oprostio sam ti sav onaj dug, jer si me molio.
* nedostaje deo dokumenta na kome je ovaj deo teksta.
33 Zar nije trebalo da se i ti smiluješ na svoga druga kao
što sam se ja na tebe smilovao? ’
34 Na to se razgnevi njegov gospodar i predade ga mučiteljima
dok mu ne plati sav dug.
35 Tako će i Otac moj nebeski učiniti vama, ako svako od
vas ne oprosti svome bratu od sveg srca svoga.”
19. poglavlje
1 A kada je Ješua završio ove govore, pošao je iz Galileje i
stigao u judejske krajeve, koji se nalaze preko Jordana.
2 Za njim je išlo mnogo ljudi, i sve ih je izlečio.
3 Priđoše mu fariseji da ga isprobaju i počeše da ga
zapitkuju: “Da li sme čovek da otpusti svoju ženu za bilo kakav
razlog i da joj da otpusni list?”
4 A on im odgovori: “Zar niste čitali da ih je Tvorac od
početka stvorio kao muško i žensko.”
5 I takođe reče: “Zato će čovek ostaviti oca i majku svoju i
prionuće uz svoju ženu, i postaće jedno telo?
6 Tako nisu više dva nego jedno telo. Što je Stvoritelj sastavio,
čovek ne može da rastavlja.”
7 Oni mu rekoše: “Zašto je onda zapovedio Mojsije da se
da otpusna lista i da se žena pošalje iz kuće?”
8 Reče im: “S obzirom na vašu tvrdoglavost, Mojsije vam
je dopustio da otpustite svoje žene, ali nije uvek bilo tako.
9 Nego, ja vam kažem da ko ostavi svoju ženu, sem zbog
preljube, i oženi se drugom, čini preljubu, i ko se oženi raspuštenicom,
čini preljubu.”
10 A njegovi učenici mu rekoše: “Ako je tako čoveku sa
ženom, nije dobro ženiti se.”
11 A on im reče: “Ne shvataju svi ove reči, nego oni kojima
je dato.
12 Jer ima uškopljenika koji su se iz utrobe materine tako
rodili iako nisu zgrešili, i ima uškopljenika koji su sami sebe
uškopili radi Carstva nebeskoga, i oni su veoma istaknuti. Ko
može da shvati, shvatiće.”
13 Tada mu prineše decu da stavi ruke na njih i da se
pomoli za njih, a njegovi učenici ih razjuriše.
14 Ali Ješua reče: “Pustite decu i ne branite im da dođu k
meni, jer takvima pripada Carstvo nebesko. Zaista vam kažem,
neće ući u Carstvo nebesko onaj ko ne radi ovako.”
15 I stavi ruke na njih, pa ode odatle.
16 Jednom mu priđe jedan momak i reče: “Učitelju, kakvo
dobro da učinim da imam večni život?”
17 A on mu reče: “Što me pitaš za dobro? Ne postoji dobar
čovek, kao sam Bog koliko je dobar. Ako pak hoćeš da uđeš u
život, drži zapovesti.”
18 Reče mu momak: “Koje zapovesti?” A Ješua reče: “Ne
ubij, ne kradi, ne svedoči lažno,
19 poštuj oca i majku, i voli svoga bližnjeg kao samoga
sebe.”
20 Reče mu mladić: “Sve sam to poštovao, šta mi još
nedostaje?”
21 Reče mu Ješua: “Ako želiš da budeš savršen, idi i prodaj
sve što imaš i daj siromašnima, i imaćeš blago na nebu,
onda hajde samnom.”
22 A mladić čuvši ovu reč ode ožalošćen jer nije imao veliko
imanje.
23 A Ješua reče svojim učenicima: “Zaista vam kažem da
će bogataš teško ući u carstvo nebesko.
24 I opet vam kažem, lakše je kamili da prođe kroz iglene
uši, nego da bogataš uđe u carstvo Božije.”
25 A učenici, kada su čuli ovo, uplašiše se jako te rekoše:
“Ko onda može da se spase?”
26 Ješua ih pogleda i reče im: “Ljudima je ovo nemoguće,
ali je Bogu sve moguće. ”
27 Tada odgovori Petros: “Eto, mi smo ostavili sve i pošli
za tobom, šta ćemo dobiti?”
28 A Ješua im reče: “Zaista vam kažem da ćete vi, koji ste
pošli za mnom, u novome svetu, kada Sin čovečiji sedne na
presto slave svoje, i sami sesti na dvanaest prestola i suditi
nad dvanaest plemena Izraelskih.
29 I svaki koji ostavi kuću ili braću ili sestre ili oca, ili majku
ili ženu ili decu ili njive zbog mog imena, primiće stostruko i
naslediće život večni.
30 Ali će mnogi prvi biti poslednji i poslednji prvi.
20. poglavlje
1 Jer Carstvo nebesko je slično čoveku domaćinu koji izađe
rano ujutro da unajmi radnike za svoj vinograd.
2 A kad se pogodi sa radnicima po dinar na dan, pošalje ih
u svoj vinograd.
3 I kada oko tri sata popodne vidi druge gde stoje na trgu
besposleni,
4 i njima reče: “Idite i vi u moj vinograd, i ako sve bude
dobro, platiću vam.”
5 I oni odu. A kada opet izađe oko šest i oko devet sati,
učini isto tako.
6 I oko jedanaestoga sata izađe i nađe druge gde stoje i
kaže: “Što stojite ovde ceo dan besposleni?”
7 Oni mu rekoše: “Niko nas nije unajmio.” On im reče:
“Idite i vi u vinograd.”
8 A kada pade mrak, gospodar vinograda reče svome
upravitelju: “Pozovi radnike i isplati ih počevši od poslednjih do
prvih.”
9 I kada dođoše unajmljeni oko jedanaestoga sata, primiše
po dinar.
10 A kada dođoše prvi, pomisliše da će više uzeti, ali im on
nije dao više od po dinar.
11 Kad su dobili novac, govorili su protiv domaćina:
12 “Ovi poslednji odradiše jedan sat, pa si ih izjednačio sa
nama koji podnesmo težinu celog dana i ovu žegu.”
13 A on odgovori jednom od njih i reče: “Prijatelju, ne
činim ti nepravdu, zar se nisi pogodio sa mnom po dinar?
14 Uzmi svoje pa idi jer ako hoću ovom poslednjem da
dam kao i tebi,
15 zar ne mogu da činim šta hoću sa svojim? Ili je oko
tvoje zlo što sam ja dobar?
16 Tako će i biti, poslednji će biti prvi i prvi će biti poslednji.
Mnogi će biti pozvani, a malo njih izabranih.
17 I kada se Ješua približio Jerusalimu, povede svojih dvanaest
učenika u tajnosti i reče im:
18 “Evo idemo gore u Jerusalim, i Sin čovečiji biće predan
prvosveštenicima i književnicima, i osudiće ga na smrt,
19 i takođe će ga predati mnogobošcima da ga isprebijaju,
a trećeg dana će vaskrsnuti.
20 Tada mu priđe žena Zevedejeva sa svojim sinovima klanjajući
mu se i moleći nešto od njega.
21 A on joj reče: “Šta hoćeš?” Reče mu: “Naredi da ova
dva moja sina sednu jedan s tvoje desne, a drugi s leve strane
u tvome carstvu.”
22 A Ješua odgovori: “Ne znate šta tražite. Moćićete da
istrpite mučenje i umiranje koje ću ja trpeti?” Rekoše mu:
“Možemo.”
23 Reče im: “Čašu moju ćete ispiti, ali sesti meni s desne
ili leve strane, to ne dajem ja, nego će pripasti onima kojima je
pripremio moj Otac.”
24 I čuvši to desetorica braće, rasrdiše se na ova dva svoja
brata.
25 A Ješua im reče da mu priđu, pa im kaza: “Znate da
vladari mnogih naroda gospodare njima, a da ih njihovi velikani
tlače.
26 A kod vas neka ne bude tako, nego ko od vas hoće da
bude veliki, neka vam služi,
27 i ko hoće da bude među vama prvi, neka vam bude sluga,
28 baš kao što Sin čovečiji nije došao da mu služe, nego
da on služi i da dâ život svoj kao otkup za mnoge ljude.”
29 A kada su ulazili u Jerihon, pođe za njim jedna grupa
naroda.
30 Tamo, dvojica slepih izađoše na put i čuše galamu
mnoštva naroda, te su se zapitali šta bi to moglo biti. Jedan
prorok im odgovori da Ješua iz Nazareta dolazi. Onda su
povikali ka njemu i rekli: “Smiluj se na nas, sine Davidov.”
31 A narod im zapreti da ućute ali oni još jače povikaše:
“Gospode, sine Davidov, smiluj se na nas!”
32 I stade Ješua, dozva ih i reče: “Šta hoćete da vam
učinim?”
33 Rekoše mu: “Gospode, da se otvore naše oči.” 3 Ješua
se na njih smilova, dodirnu im oči i reče im: “Vaša vas je vera
izlečila.” Oni odmah progledaše i zahvaljivaše Bogu, te pođoše
za njim. Sav narod je zahvaljivao Bogu za ovo.
Cecco del Caravaggio, Isus proteruje trgovce iz Templa
Mattew:21:12
21. poglavlje
1 Kada su se približili Jerusalimu i došli do Bet Fage, prema
Maslinskoj gori, posla Ješua dvojicu svojih učenika govoreći im:
2 “Idite do utvrđenja što je pred vama, i odmah ćete naći
jednu magaricu i magare s njom. Odvežite ih i dovedite ih meni.
3 I ako vam neko nešto kaže, recite da su Gospodu
potrebni, odmah će ih pustiti.”
4 A ovo se dogodilo da se ispuni ono što je rekao prorok:
5 “Kažite kćeri Cionovoj: ‘Evo car tvoj dolazi ti pravedan,
pobedonosan i siromašan, jašući na magarici i na mladunčetu
njenom’.”
6 Učenici odoše i učiniše kako im je Ješua naredio.
7 Dovedoše magaricu i mladunče, on uzjaha, a ostali staviše
na njih opremu i stočnu odeću, te pođoše gore.
8 A većina naroda prostre svoju odeću po putu, dok su
drugi rezali granje sa drveća i prostirali ih za njim i pred njim
po putu.
9 Neki su vikali: “Hošana* spasitelju sveta, neka si blagosloven
ti koji dolaziš u ime Gospodnje. Hošana spasitelju naš,
proslavi se na nebu i na zemlji.”
10 Nakon svega ovoga, ušao je Ješua u Jerusalim, a sav
grad se uzbuni, govoreći: “Ko je ovaj?”
11 A narod je među sobom govorio: “To je prorok Ješua iz
Nazareta koji je u Galileji.”
12Potom je Ješua ušao u hram Božji i našao tamo trgovcei kupce.
Videvši to isprevrtao je table stolova i stolice prodavaca
13 i reče im: napisano je: “Moj dom zvaće se dom molitve
svim narodima”, a vi od njega činite razbojničku pećinu.
14 Odmah mu priđoše slepi i hromi u hramu, i izleči ih.
15 A prvosveštenici i književnici dođoše da vide čuda koje
je učinio. Videvši čuda koja je učinio i mlade momke kako viču
u hramu: “Neka je slavan Sin Božji”, veoma su se rasrdili.
16 Zato mu rekoše: “Jesi li čuo šta ovi govore?” A Ješua im
reče: “Da, čuo sam ih. Zar nikada niste čitali: ‘Iz usta dece i
odojčadi načinio si sebi moć’?”
17 Onda ih ostavi i izađe van grada u Bet Hananiju, koju je
obilazio i propovedao o Božijem carstvu.
18 Ujutro se gladan vraćao u grad.
19 Primetio je jednu smokvu kraj puta, došao do nje, i na
njoj nije ništa našao sem lišća, te joj reče: “Neka od tebe ne
bude više ploda nikada!” Smokva se odmah osušila.
20 Učenici su to videli, pa su se začudili govoreći: “Kako se
odmah smokva osušila?”
21 A Ješua odgovori sledeće: “Ako imate veru bez sumnje,
učinićete ne samo što se dogodilo sa smokvom, nego ako i
ovom brdu kažete: ‘Digni se i baci se’, dogodiće se.
22 I sve što budete zatražili u molitvi, ako budete verujući,
dobićete.”
23 Kada je došao u hram da podučava, priđoše mu prvosveštenici,
mudraci i narodne starešine te mu rekoše: “Ko ti je
dao pravo da to radiš?”
24 A Ješua im odgovori sledeće: “I ja ću vas nešto pitati,
pa ako mi to kažete, i ja ću vama reći ko mi je dao pravo da
ovo radim. 25 Odakle beše Johananovo obredno kupanje? Sa
neba ili od ljudi?” A oni počeše da razmenjuju mišljenja, te
rekoše jedni drugima: “Ako kažemo: ‘S neba’, reći će nam:
‘Zašto mu onda ne poverovaste?’
26 A ako kažemo: ‘Od ljudi’, plašićemo se naroda jer
Johanana svi smatraju prorokom.”
27 Oni odgovoriše Ješui i rekoše: “Ne znamo.” Reče i on
njima: “Ni ja vama neću kazati ko mi daje za pravo da ovo
radim.”
28 Te večeri rekao je Ješua svojim učenicima: “A šta vi
mislite? Jedan čovek je imao dva sina. Prišao je jednome i
rekao mu: ‘Sinko, idi danas i radi u vinogradu.’
29 Odgovorio mu je: ‘Ne želim’, ali se posle pokajao i otišao.
160
30 Tada priđe drugome i reče isto tako. A on odgovori:
‘Odmah gospordaru’, ali ipak nije otišao.
31 Koji je od njih dvojice učinio očevu volju?” Rekoše:
“Prvi.” Reče im Ješua: “Zaista vam kažem da nasilnici i bludnice
ulaze pre vas u carstvo Božije.
32 Jer vam dođe Johanan putem pravednosti, i ne poverovaste
mu, a nasilnici i bludnice mu poverovaše. Vi ste to videli,
ali se niste vratili veri. I posle toga se niste pokajali i poverovali
mu. Ko ima uši da sluša, neka čuje i stidi se.”
33 U to vreme reče Ješua svojim učenicima i grupi Jevreja:
“Čujte molim i priču o sejaču. Bio jednom jedan poštovani čovek
koji posadi vinograd, i ogradi ga ogradom, sagradi u njemu
kulu i iskopa u njemu muljaru za grožđe, pa ga dade vinogradarima
i otputova.
34 A kada se približi vreme branja plodova,
posla svoje sluge vinogradarima da uzmu njegove plodove.
35 Uhvatiše vinogradari njegove sluge, jednoga istukoše,
drugoga ubiše, a trećega kamenovaše.
36 Opet posla druge sluge, više njih nego prvog puta, a
ovi im učiniše isto tako.
37 Najzad posla k njima svoga sina rekavši: ‘Plašiće se
valjda od moga sina.’
38 Ali vinogradari, videvši sina rekoše jedan drugom: ‘Ovo
je naslednik. Hajde da ga ubijemo, pa ćemo imati njegovo nasledstvo.’
39 I stvarno ga uhvatiše, izbaciše ga iz vinograda i ubiše.
40 I onda, kada dođe vlasnik vinograda, šta će učiniti vinogradarima?”
41 Odgovoriše mi sledeće: “Kao zločince će ih zlom pobiti,
a vinograd će dati drugim vinogradarima koji će mu odmah davati
njegov deo plodova.”
42 Reče im Ješua: “Zar niste čitali u Spisima: ‘Kamen koji
odbaciše zidari, upravo je postao ugaoni kamen. Od Gospoda
je to i divno je u našim očima?’
43 Zato vam kažem da će se uzeti od vas Carstvo Božije i
dati drugom narodu koji svoje plodove donosi.
44 I ko padne na ovaj kamen razbiće se, a na koga on
padne satrće se.”
45 Prvosveštenici i fariseji, čuvši njegove priče uvideše da
u stvari o njima govori.
46 Zatražili su da ga ubiju, ali su se uplašili naroda, jer ga
je narod smatrao prorokom.
22. poglavlje
1 Opet poče Ješua da u pričama govori:
2 “Carstvo nebesko je slično caru koji pravi svadbu.
3 On šalje svoje sluge da pozovu zvanice na svadbu, ali
zvanice ne hteše da dođu.
4 On ponovo posla druge sluge i reče im: ‘Recite zvanicama:
‘Evo, spremio sam gozbu, zaklao sam bikove i kokoši,
sve je spremno dođite na svadbu’.’
5 Međutim, oni opet nisu hteli i odoše, jedni u grad, a drugi
na posao.
6 Ostali uhvatiše njegove sluge, mučiše ih i ubiše.
7 Kada je car to čuo, veoma se naljutio. Zato je poslao vojsku
da spali sve kuće tih ubica.
8 Tada reče svojim slugama: ‘Svadba je spremna, ali zvanice
nisu bile dostojne.
9 Zato idite na puteve, i koga god da nađete pozovite na
svadbu.’ 10 Sluge izađoše na puteve i skupiše sve koje nađoše,
i zle i dobre. Tako se napuni svadba gostiju.
11 Kada je car ušao da vidi goste, ugleda čoveka koji nije
bio obučen u svadbenu odeću.
12 I reče mu: ‘Prijatelju, kako si došao ovamo bez svadbenog
odela?’ On zaneme.
13 Tada car reče slugama: ‘Svežite mu ruke i noge i izbacite
ga u najveću tamu. Tamo će biti plača i škriputanja zubima.’
14 Mnogo je zvanica, ali je malo izabranih.”
15 Tada fariseji krenuše i počeše da se dogovaraju kako
da ga uhvate u reči.
16 Potom mu poslaše svoje učenike sa Irodovim nasilnicima,
koji mu se obratiše: “Učitelju, znamo da si istinit i u istini
učiš putu Božijem, ničega se ne plašiš, i potpuno si nezavistan.
17 Reci nam šta misliš, da li je dopušteno dati Cezaru porez,
ili nije?”
18 Ali Ješua shvati njihovu zlu nameru i reče: “Dvolični, što
me iskušavate?
19 Pokažite mi poreski novac.” Oni mu pokazaše.
20 Onda im on reče: “Čiji je ovo lik i natpis?”
21 Rekoše mu: “Cezarev.” Tada im reče: “Dajte onda
cezaru cezarevo, a Bogu Božije.”
22 Kada su to čuli, zadivili su se. Potom ga ostaviše i
odoše.
23 Toga dana pristupiše mu sadukeji i istraživači vaskrsenja,
te ga upitaše:
24 “Učitelju reci nam nešto. Mojsije je govorio: ‘Ako neko
umre bez dece, neka brat njegov uzme njegovu ženu i podigne
porod svome bratu.’
25 A kod nas je bilo sedmoro braće: prvi se oženi i umre,
pa kako nije imao poroda, ostavi svoju ženu svom bratu.
26 Tako i drugi i treći, sve do sedmoga.
27 A posle svih umre i žena.
28 Kada vaskrsnu, čija će od njih sedmorice ona biti žena?”
29 A Ješua odgovori: “Varate se jer ne znate Pismo niti silu
Božiju.
30 Jer kada uskrsnu, neće se ljudi ženiti niti će se žene
udavati, nego će biti kao anđeli Božiji na nebu.
31 Zar niste čitali o uskrsnuću mrtvih šta vam je Bog rekao:
32 ‘Ja sam Bog Avraamov i Bog Jichakov i Bog Jaakovljev?’
Bog nije Bog mrtvih nego Bog živih.”
33 Narod, čuvši to, zadivio se njegovoj mudrosti.
34 A kad su fariseji čuli da je ućutkao sadukeje, skupiše
svoje sluge,
35 i poslaše jednog mudrog od njih da ga iskuša:
36 “Učitelju, reci koja je najveća zapovest u Tori?”
37 A on mu reče: “Voli Gospoda Boga svoga svim srcem
svojim i tako dalje.
38 Ovo je najveća i prva zapovest.
39 A druga je slična prvoj: Voli bližnjega svoga kao samoga
sebe.
40 Od ove dve zapovesti zavisi sva Tora i Knjige proroka.”
41 A kada su se fariseji okupili, upita ih Ješua:
42 “Šta vi mislite o Mesiji? Čiji će sin on biti?” Rekoše mu:
“Davidov.”
43 Reče im: “Kako ga onda nazivaju Davidom u Duhu Svetom,
govoreći: ‘Gospode’,
44 kao što je napisano: ‘Sedi meni s desne strane dok ti
položim neprijatelje pod noge tvoje?’
45 Kad Davida nazivaju Gospodom, kako će mu onda biti
sin?”
46 I niko nije mogao da mu odgovori ni reči, niti se ko
usudi od onoga dana da ga više išta pita.
Britanska biblioteka, Matthew, 23:1
23. poglavlje
1 Onda Ješua poče da priča narodu i svojim učenicima
sledeće:
2 “Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji.
3 I sada, sve što vam on kaže, držite i činite, ali po njihovim
propisima i njihovim primerima ne činite, jer oni govore, ali
ne čine.
4 Nego vezuju i stavljaju teške i nesnošljive terete na ljudska
leđa, a sami svojim prstom neće da mrdnu.
5 A sva svoja dela čine da ih ljudi vide i oblače skupocenu
garderobu i velike rese stavljaju koje se još zovu fiblios,
6 vole čelo stola na gozbama i prva mesta u sinagogama,
7 pozdrave na trgovima i da ih ljudi zovu rabinima.
8 Vi nemojte želeti da vas zovu rabinima, jer je jedan vaš
učitelj, a vi ste svi braća.
9 I nikoga na zemlji ne nazivajte svojim ocem jer je jedan
Otac vaš nebeski.
10 Niti se nazivajte učiteljima, jer je jedan vaš učitelj - Mesija.
11 A najveći među vama neka vas služi.
12 Ko samoga sebe uzdiže - biće ponižen, a ko samoga
sebe unizi - biće uzdignut.
13 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate
carstvo nebesko pred ljudima jer vi ne ulazite, niti puštate
unutra one koji hoće da uđu.
14 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što jedete i
razdeljujete imanja udovica i tobože se molite dugo. Zato ćete,
kada to prođe, dugo kaznu patiti
15 I što prelazite i more i kopno da srce makar jednog čoveka
vežete za vašu veru, i kad mu ga vežete, on postane duplo
gori nego što je pre toga bio.
16 Teško vama, vođe slepih, koji govorite: ‘Ako se ko
zakune Hramom, to se ne važi ništa. Ako se pak zakune nekom
stvari koja je posvećena u Hramu, onda je dužan da plati.’
17 Budale i slepci, šta je veće, Hram ili predmet koji je
posvećen Hramu?
18 I kažete: ‘Ako se ko zakune žrtvenikom, nije ništa dužan,
a ako se zakune darom koji je na njemu, obavezan je
nešto dati.’
19 Slepci, šta je veće, žrtva, svetilište ili žrtvenik? 20 Ko se
zakleo žrtvenikom, kune se njime i svim što je na njemu,
21 - 22 i koji se zakleo prestolom na kojem Bog sedi, kune
se prestolom, ali i onim koji na njemu sedi.
23 Teško njima, književnicima i farisejima, što daju desetak
od mirođije i nara, a pljačkaju i ne daju grožđe, koje je
cenjenije. To je i po zakonima Tore, a oni su pravda, istina i
vera. Ovo je trebalo činiti i ne zaboravljati.
24 Potomci vođa slepih, vodite računa da ste tačni u stvarima
veličine komarca, a kamilu biste celu gutali.
25 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što čistite
spolja čaše i posude, a iznutra su pune prljavštine i nemorala.
26 Očisti prvo ono što je u čaši, da bi posle i njena spoljašnost
bila čista.
27 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što ličite na
okrečene grobove, koji spolja izgledaju lepi, a iznutra su puni
mrtvačkih kostiju i prljavštine.
28 Tako se i vi spolja pokazujete ljudima pravedni, a iznutra
ste puni dvoličnosti i bezakonja.
29 Teško vama licemeri, književnici i fariseji, što gradite
grobove proroka i ukrašavate spomenike pravednika,
30 i govorite: ‘Da smo živeli u vreme svojih otaca, ne
bismo bili njihovi saučesnici u ubijanju proroka.’
31 Tako svedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili
proroke.
32 I vi se isto tako ponašate kao vaši preci.
33 Zmije, zmijski porode, kako da pobegnete od suda ognja
uništenja ako se veri ne vratite?”
34 U to vreme reče Ješua skupinama Jevreja: “Evo vam
šaljem proroke, i mudrace i književnike. Od njih ćete neke ubiti,
neke šibati u vašim sinagogama i goniti od grada do grada.
35 Neka dođe na vas krv svakog pravednika prolivena na
zemlji, od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije sina Barahijina,
koga ubiste između hrama i žrtvenika.
36 Zaista vam kažem, sve će to doći na ovu generaciju.
37 I na Jerusalim koji ubija proroke i kamenuje izaslanike.
Koliko sam samo puta hteo da skupim tvoju decu, kao što
kvočka skuplja svoje piliće pod krila, i niste hteli.
38 Eto, ostavljaju vam se kuće vaše prazne.
39 Zaista vam kažem, od sada nadalje me nećete videti
dok ne budete rekli: ‘Neka je blagosloven naš Spasitelj’.”
24. poglavlje
1 I Ješua izađe iz hrama i pođe dalje. Priđoše mu njegovi
učenici da mu pokažu građevine hrama.
2 A on im reče: “Vidite li sve ovo? Zaista vam kažem, sve
će se ovde srušiti, neće ostati ni kamen na kamenu.”
3 Kada je sedeo na Maslinskoj gori, koja se nalazi preko
puta Hrama, priđoše mu učenici Petros, Johanan i Andrija nasamo
i pitaše: “Kaži nam kada će sve to biti, i šta će biti znak
da će se sve ovo desiti ili početi da se dešava, i kada će biti
svršetak sveta i tvoj dolazak?”
4 I odgovori im Ješua:
5 “Gledajte da vas ko ne zavede. Jer će mnogi doći u moje
ime govoreći: ‘Ja sam Mesija’, i mnoge će vas zavesti.
6 A čućete za ratove i velike vojne sile. Pazite, ne plašite
se, jer to mora da bude, ali još nije kraj.
7 I ustaće narod na narod i carstvo na carstvo, i biće velike
gladi i zemljotresa po raznim mestima.
8 Ali je sve to samo početak nevolja.
9 Tada će vas predati na muke i ubijaće vas, i svi narodi će
vas mrzeti zbog moga imena.
10 Tada će se mnogi rasrditi, jedan drugoga izdati i jedan
drugoga mrzeti,
11 Pojaviće se i mnogi lažni proroci i zavešće mnoge.
12 Kada bude bilo mnogo bezakonja, kod mnogih će ohladneti
ljubav.
13 A ko istraje do kraja, taj će biti spašen.
14 I propovedaće se ova bešura, na stranom jeziku evangele,
po svakoj zemlji za svedočanstvo o meni svim narodima,
i tada će doći kraj.
15 To je antihristos i on je gnusoba opustošenja, o kojoj je
govorio prorok Danilo, koji stoji na svetom mestu, a čitalac će
razumeti.
16 Tada stanovnici Judeje neka beže u planine,
17 a ko bude na krovu neka ne silazi da uzme nešto iz
svoje kuće,
18 i ko bude u polju neka se ne vraća da uzme svoj ogrtač.
19 Teško trudnim ženama i dojiljama u te dane.
20 Molite se da to vaše bežanje ne bude u zimu ili na
Šabat,
21 jer će tada biti velika nevolja, kakve nije bilo od postanja
sveta do sada, niti će ikada takve biti.
22 I ako se ne bi skratili ti dani, ne bi se spasao ni jedan
čovek. Ali samo zbog izabranih, ti dani će se skratiti.
23 I u to vreme, ako vam tada neko kaže: ‘Evo, Mesija je
ovde ili tamo’, nemojte poverovati.
24 Jer će se javiti lažne mesije i lažni proroci, pa će činiti
velike znake i čuda, da zavedu i izabrane.
25 - 26 Ako vam kažu: ‘Eno ga u pustinji’, nemojte izaći,
‘Evo ga u sobama’, nemojte poverovati. Eto, rekao sam vam
sve i pre nego što će se dogoditi.”
27 Pored toga, Ješua je svojim učenicima rekao i sledeće:
“Jer kao što munja izlazi od istoka i seva do zapada, tako će
biti i dolazak Sina čovečijeg.
28 Gde god bude leš, tamo će se orlovi skupiti.
29 Odmah posle tih dana, sunce će potamneti, a mesec
neće davati svoje svetlosti. I zvezde će padati s neba, a nebeske
sile će se uzdrmati.
30 I tada će se na nebu pojaviti znak Sina čovečijeg, pa će
tada zakukati sve porodice na zemlji, i ugledaće Sina čovečijeg
na nebeskim oblacima sa velikom vojskom i strašnom slavom.
31 I poslaće svoje anđele da sa glasnom trubom sakupe
njegove izabranike od sva četiri nebeska vetra, od jednog kraja
neba do drugog.
32 A od smokvinog drveta naučite priču: kada njena grana
već omekša i prolista,
33 znate da je leto blizu.
34 Zaista vam kažem da ova generacija neće proći dok se
sve ovo ne desi.
35 I nebo i zemlja će proći.
36 A o tom danu i času niko ne zna, ni anđeli nebeski, nego
samo Otac.”
37 Još reče Ješua svojim učenicima: “Kao u Noahovo vreme,
takav će biti i u naše vreme dolazak Sina čovečijeg
38 Jer kao što su u vreme pred potopom jeli i pili, ženili se
i množili, do dana kada je Noje ušao u barku,
39 i nisu znali dok nije naišao potop i podavio ih, tako će
biti i dolazak Sina čovečijeg.
40 Tada ako bude dvoje u njivi, jedan pravedan, jedan zločinac,
jedan će biti prihvaćen, a drugi će biti ostavljen.
41 Dve žene ako melju na jednom mlinu, jedna će biti
prihvaćena, a druga će biti ostavljena. Ovo će se dogoditi jer
će anđeli na kraju sveta skloniti zaštitne balvane i razdvojiće
zle od dobrih.”
42 Onda reče Ješua i sledeće: “Pazite zajedno sa mnom,
jer ne znate u kojem času će Gospod vaš doći.
43 A i ovo znajte: kada bi domaćin znao u kojem trenutku
će lopov doći, bdio bi i ne bi dozvolio da se potkrada njegova
kuća.
44 Zato i vi budite spremni, jer će Sin čovečiji doći u trenutku
za koji nećete znati.
45 Šta mislite, ko će biti verni i mudri sluga, pa onaj koga
postavi gospodar kraj svoje dece, da im daje hranu na vreme.
46 Bogat je onaj sluga koga njegov gospodar, kada dođe,
zatekne da tako i čini.
47 Zaista vam kažem da će ga onda postaviti negovateljem
sve svoje dece.
48 Ako bi sluga bio zao i kaže u sebi: ‘Moj gospodar će se
dugo zadržati’,
49 te počne tući svoje drugove u službi, i jesti i piti sa
pijanicama,
50 doći će gospodar tog sluge u dan kada ne očekuje i u
čas koji ne zna,
51 pa će ga iseći i staviti njegove delove među licemere.
Tamo će biti plača i škrgutanja zubima.
25. poglavlje
1 Ješua je svojim učenicima rekao i sledeće: “Carstvo
nebesko će ličiti na deset devojaka devica, koje su uzele svoje
svetiljke i izašle u susret mladoženji da postanu njegova mlada.
2 Pet od njih su bile nerazumne, a pet njih vrlo mudre.
3 Jer pet nerazumnih su uzele svoje svetiljke, ali nisu uzele
sa sobom ulja za svetiljke,
4 a mudre su uzele ulje u posudama sa svojim svetiljkama.
5 Pošto je mladoženja zakasnio, sve su zadremale i zaspale.
6 A oko ponoći nasta vika: ‘Evo mladoženje, izađite mu u
susret.’
7 Tada ustaše sve one devojke device i urediše svoje svetiljke.
8 A nerazumne rekoše mudrima: ‘Dajte nam malo vašega
ulja, jer se naše svetiljke gase.’
9 Ali mudre odgovoriše: ‘Da ne bude malo nama i vama,
idite i kupite kod trgovaca.’
10 Kada su one otišle da kupe, dođe mladoženja i one
spremne devojke uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata.
11 A kasnije dođoše i ostale, one nerazumne devojke i
povikaše: ‘Gospodaru, gospodaru, otvori nam.’
12 Ali on odgovori i reče: ‘Zaista vam kažem, ne znam ko
ste vi.’ 13 Bdijte zato, jer ne znate ni dan ni čas kada će mladoženja
doći.”
14 Još je Ješua ispričao svojim učenicima i sledeću priču:
“Carstvo nebesko liči i na čoveka koji polazi na daleki put i poziva
svoje sluge i predaje im svoje imanje.
15 Jednom slugi je dao pet zlatnika, drugome dva, a trećem
jedan, svakome prema njegovoj zasluzi, te je otputovao.
16 Onaj što primi pet zlatnika odmah ode te zaradi još pet.
17 Isto tako i onaj sa dva je krenuo, kupovao je i prodavao
i tako zaradio još dva.
18 A onaj koji je primio jedan, krenuo je i on, ali je iskopao
jamu u zemlji i sakrio novac svoga gospodara.
19 Posle nekog vremena dođe gospodar tih slugu i zatraži
račun od njih.
20 I prvo mu priđe onaj što je dobio pet zlatnika, donese
još drugih pet i reče: ‘Gospodaru, pet zlatnika si mi dao i zaradio
sam još pet.’
21 A njegov gospodar mu reče: ‘Ti si sluga dobar i veran.
U malim stvarima si bio veran, nad mnogim ću te postaviti da
budeš glavni. Dođi u sreću svoga gospodara.’
22 Takođe mu priđe i onaj sluga što je dobio dva zlatnika
te mu reče: ‘Gospodaru, dva zlatnika si mi dao i zaradio sam
još dva.’
23 Reče mu njegov gospodar: ‘Dobro, slugo dobri i verni, u
malim stvarima si bio veran, nad mnogim ću te postaviti da
budeš glavni. Dođi u sreću svoga gospodara.’
24 Potom mu priđe i onaj što je dobio jedan zlatnik pa
reče: ‘Gospodaru, znao sam da si čvrst i težak čovek, i da
žanješ gde nisi posejao, i skupljaš gde nisi vejao.
25 Plašeći se toga, otišao sam i sakrio tvoj zlatnik u zemlju
i evo ti ga, imaš sada svoje.’
26 A njegov gospodar mu odgovori: ‘Zli i lenji slugo, iako si
znao da žanjem gde nisam posejao i skupljam gde nisam vejao,
27 nisi dao moj novac menjačima. Jer bih sada po dolasku
uzeo svoje s kamatom.
28 Zato uzmite od njega zlatnik i dajte onome što je zaradio
pet zlatnika.
29 Jer svakome koji ima daće mu se, a od onoga koji
nema - uzeće se i ono što ima.
30 A lenjog slugu izbacite u krajnju tamu. Tamo će mu biti
plača i škrguta zuba’.”
31 Ješua je svojim učenicima ispričao i ovo: “A kada dođe
Sin čovečiji u svojoj slavi i svi anđeli s njime, onda će sesti na
presto svoje slave
32 i biće okupljeni pred njim svi narodi, i on će ih odvojiti
jedne od drugih, kao što pastir odvaja ovce od koza,
33 i postaviće ovce sebi s desne strane, a koze s leve strane.
34 Tada će reći onima s desne strane: ‘Dođite, blagosloveni
Oca moga, nasledite Carstvo nebesko koje vam je pripremano
od postanka sveta do sada.
35 Jer sam ogladneo i dadoste mi da jedem, ožedneo sam
i napojiste me, bio sam gost i ugostiste me,
36 bio sam go i obukli ste me, bolestan i posetiste me, u
tamnici sam bio i dolazili ste mi.’
37 Tada će mu odgovoriti pravednici: ‘Gospode naš, kada
smo te videli gladnog i nahranili te, ili žednog i napojili te?
38 Kada smo te videli kao gosta i ugostili te, ili golog i odenuli
te?
39 Kada smo te videli bolesnog ili u tamnici i obišli te?’
40 A car će im odgovoriti i reći: ‘Zaista vam kažem, ukoliko
ste učinili makar jednom ono što mu je trebalo od ove moje
najmanje braće, meni ste učinili.’
41 Tada će reći i onima s leve strane: ‘Idite od mene,
prokleti, u vatru večnog uništenja pripremljenu vama, kod
Satana i njegovih anđela.
42 Jer sam bio gladan i niste mi dali da jedem, ožedneo
sam i niste mi dali da pijem,
43 gost sam bio i niste me ugostili, go sam bio i niste me
obukli, bolestan i u tamnici sam bio i niste me posetili.’
44 Tada će i oni odgovoriti i reći: ‘Kada smo te videli
Gospode naš, gladnog ili žednog, ili kao stranca ili golog ili bolesnog,
ili u tamnici i ne poslužismo ti?’
45 Tada će im odgovoriti i reći: ‘Zaista vam kažem, ukoliko
samo jednom niste učinili od ovih najmanjih šta mu je bilo
potrebno, kao da ni meni niste učinili.’
46 Tako će ovi otići u večnu osudu, a pravednici u večni
život.
26. poglavlje
1 A kada je Ješua završio sve ove govore, reče svojim
učenicima:
2 “Znate da je za dva dana Pesah, i Sina čovečijeg će predati
Jevrejima da ga razapnu.”
3 Tada se okupiše prvosveštenici i narodne starešine u
dvoru prvosveštenika koji se zvao Kaifas,
4 pa se dogovoriše da Ješuu na prevaru uhvate i ubiju,
5 ali rekoše samo da ne bude za praznik, da se narod ne bi
pobunio.
6 A kada je Ješua bio u selu Hananija u kući Simona gubavog,
7 priđe mu jedna žena sa sudom punim skupocenog ulja,
te ga izli na njegovu glavu dok je bio za stolom.
8 Kada su to videli njegovi učenici, počeli su da negoduju,
te rekoše: “Čemu ova šteta?
9 Ovo se moglo skupo prodati i dati siromašnima.”
10 Ali Ješua je shvatio zbog čega je to urađeno, pa im reče:
“Zašto pričinjavate neprijatnosti ovoj ženi? Dobro i divno delo
je učinila,
11 jer siromahe ćete uvek imati sa sobom, a mene nećete.
12 Kada je ona izlila ovo ulje na moje telo, to je ustvari za
moju sahranu učinila.
13 Zaista vam kažem, gde god se ova bešura, na stranom
jeziku evanđelje, bude propovedala po celom svetu, pričaće se
i ovo što je ona učinila, za sećanje na mene.”
14 Tada jedan od dvanaestorice, koji se zove Juda Iškariot,
ode prvosveštenicima i reče:
15 “Šta ćete mi dati da vam prosledim Ješuu?” I oni mu
platiše trideset srebrnika.
16 I od tada je tražio zgodnu priliku da ga prosledi njima.
17 A prvoga dana Pesaha priđoše učenici Ješui te mu rekoše:
“Gde hoćeš da ti spremimo da jedeš obrok za Pesah?”
18 A on im reče: “Idite u grad do jednog čoveka koji je
zainteresovan da radi i recite mu da je Učitelj rekao sledeće:
‘Moje vreme je blizu, kod tebe ću praznovati Pesah sa svojim
učenicima’.”
19 -
20 A kada je došlo veče, seo je za sto sa Dvanaestoricom
njegovih učenika.
21 I dok su jeli, reče im: “Zaista vam kažem da će me
jedan od vas izdati.”
22 I veoma ožalošćeni počeše govoriti jedan za drugim:
“Gospode, da nisam to ja?”
23 A on im odgovori: “Onaj koji umoči sa mnom ruku u
zdelu, upravo taj će me prodati.” Zato su svi jeli iz jedne
posude. I zato ga ni jedan nije gledao, misleći da onaj koji ga
gleda taj će ga i ubiti.
24 Reče im Ješua: “Sin čovečiji zaista ide - kao što je
napisano za njega, ali teško onome čoveku koji posreduje u
izdajstvu Sina čovečijeg. Bolje bi mu bilo da se taj čovek nije ni
rodio.”
25 A Juda, koji ga je prodao na to odgovori: “Da nisam
možda ja taj, učitelju?” A on mu reče: “Ti si to rekao.”
26 A kada su jeli, uze Ješua hleb, blagoslovi ga, izlomi ga,
pa ga dade učenicima i reče: “Uzmite, jedite, ovo je moje
telo.”
27 Tada uze i čašu i zahvali svome Ocu, pa im je dade i
reče: “Pijte iz nje svi,
28 jer ovo je moja krv za novi savez, koja se proliva za
mnoge za opraštanje grehova.
29 Ali vam kažem, od sada pa nadalje neću piti od ovoga
roda vinove loze do onoga dana kada ću ga s vama piti novog
u Carstvu nebeskom.”
30 Nakon toga krenuše i izađoše na Maslinsku goru.
31 Tada reče Ješua svojim učenicima: “Dođite, svi vi, prežalite
me noćas, jer je napisano: ‘Udariću pastira, pa će se razbežati
i ovce.’
32 A posle kada ustanem iz mrtvih, pojaviću vam se u Galileji.“
33 Tada mu Petros reče: “Ako te svi prežale, ja te nikada
neću prežaliti.”
34 A Ješua mu reče: “Zaista ti kažem da ćeš me se tri puta
odreći ove noći pre nego što zapeva petao.”
35 Reče mu Petros: “I ako treba da umrem s tobom, neću
se tebe odreći.” Tako mu rekoše i svi ostali učenici.
36 Tada dođe Ješua s njima u selo koje se zove Ge Šemonim
i reče učenicima: “Izvolite, sedite ovde dok ja odem tamo i
pomolim se.”
37 Sa sobom je poveo Petra i dvojicu Zevedelovih sinova,
pa je počeo tugovati i brinuti.
38 Tada im reče: “Moja duša tuguje. Do smrti ostanite ovde
i bdite sa mnom.”
39 I pođe polako malo dalje, te pade na svoje lice moleći
se i govoreći: “Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe ova
čaša, ali ne kako ja hoću, nego kako ti želiš.”
40 Potom dođe kod učenika i nađe ih kako spavaju, pa
reče Petrosu: “Niste mogli ni jedan sat probdeti sa mnom?
41 Bdite i molite se da ne dođete u iskušenje, što je moguće
više, duh je izdržljiv za noć, ali je telo slabo i bolesno.”
42 Opet, po drugi put ode i pomoli se govoreći: “Oče moj,
ako ne može da me mimoiđe ova čaša, da je ne pijem, neka
bude tvoja volja.”
43 I opet dođe te ih nađe kako spavaju, jer im oči behu
otežale.
44 I ostavi ih opet. Otišao je ponovo i pomolio se po treći
put i izgovori ponovo iste reči kao i prethodni put.
45 Tada dođe učenicima i reče im: “Spavajte samo i
odmorite se, jer evo približio se čas kada Sina čovečijeg
predaju u ruke grešnika.
46 Ustanite, hajdemo, evo približio se njegov izdajnik.”
47 Dok je on još govorio, kad ono Juda Iškariot, jedan od
dvanaestorice njegovih učenika dođe. A s njim jedna velika
grupa ljudi sa mačevima i batinama, poslani od prvosveštenika
i narodnih starešina,
48 a njegov izdajnik im dade znak govoreći: “Koga poljubim,
taj je, držite ga.”
49 I odmah prišavši Ješui reče: “Zdravo učitelju”, i poljubi
ga.
50 A Ješua mu reče: “Prijatelju, šta si to uradio?” Tada
priđoše, pružiše ruke na Ješuu i uhvatiše ga.
51 A jedan iz Ješuinog društva pruži ruku, isuka svoj mač i
udari njime prvosveštenikovog slugu, te mu odseče uho.
52 Tada mu reče Ješua: “Vrati svoj mač na njegovo mesto,
jer svi koji se maše za mač - od mača će i poginuti
53 Ili misliš da ne mogu da zamolim svoga Oca, pa će mi
odmah poslati više od dvanaest legija anđela?
54 Kako bi se onda ispunila Pisma, kada bih to uradio?”
55 Tog trenutka reče Ješua grupi ljudi: “Izašli ste kao na
razbojnika sa mačevima i batinama da me uhvatite. Svakodnevno
sam sedeo u hramu i učio, i niste me uhvatili.
56 Ali sve se ovo dogodilo da se ispune proročka pisma.”
Tada ga svi učenici ostaviše i pobegoše.
57 A oni koji su uhvatili Ješuu, ovdedoše ga u dvor prvosveštenika
Kajafasa. Potom se okupiše književnici i fariseji.
58 A Petros je za njim izdaleka išao sve do prvosveštenikovog
dvora, ušao je unutra i seo sa slugama da vidi kraj.
59 A prvosveštenici i fariseji su želeli od nekoga lažno svedočenje
protiv Ješue da bi ga mogli ubiti,
60 i nisu uspeli da nađu nikoga, iako su mnogi lažni svedoci
došli.
61 Najzad, dvojica rekoše: “Ovaj je govorio: ‘Imam moć da
razrušim hram Božiji i da ga za tri dana sagradim’.”
62 Tada ustade prvosveštenik i reče mu: “Ništa ne odgovaraš
na to što ovi svedoče protiv tebe?”
63 A Ješua je ćutao. I prvosveštenik mu reče: “Zaklinjem
te Bogom živim da nam kažeš jesi li ti Mesija, Sin Božiji?”
64 Reče mu Ješua: “Ti si to rekao, ali vam zaista kažem,
od sada ćete videti Sina čovečijeg kako sedi s desne strane sile
Božije i dolazi na nebeskim oblacima.”
65 Tada prvosveštenik iscepa deo svoje odeće i reče:
“Pohulio je na Boga. Šta će nam još svedoka? Eto sad ste svi
čuli huljenje na Boga.
66 Šta mislite, šta treba da se radi?” A oni odgovoriše:
“Zaslužio je smrt.”
67 Tada mu pljunuše u lice i udariše ga po leđima, a drugi
ga udariše po obrazu,
68 govoreći mu: “Proreci nam Mesijo, ko te je udario?”
69 A Petros je sedeo napolju u dvorištu kada mu priđe jedna
sluškinja i reče: “Zar nisi i ti bio sa Ješuom Galilejcem?”
70 Ali on pred svima reče: “Ne znam uopšte o čemu pričaš.”
71 A kada izađe u predvorje, vide ga druga sluškinja i reče
ljudima koji su tuda prolazili: “Ovaj čovek je bio s Ješuom Nazarećaninom.”
72 A on opet reče uz zakletvu: “Ne poznajem tog čoveka.”
73 Malo posle priđoše oni što su stajali u predvorju i rekoše
Petrosu: “Zaista si i ti iz te grupe, jer te tvoj govor koji podseća
na proročki odaje.”
74 Tada poče Petros da ga se odriče i da se kune da ga nikada
nije upoznao. I odmah zapeva petao.
75 A Petros se seti Ješuinih reči: “Pre nego što petao zapeva,
tri puta ćeš me se odreći.” Potom izađe napolje i gorko
zaplaka.
27. poglavlje
1 Kada je svanulo, svi prvosveštenici i narodne starešine
se dogovoriše protiv Ješue da ga ubiju.
2 Zato ga svezaše i odvedoše komandantu Potac Pilatu.
3 Tada Juda Iškariot, kada je sve to video, poče da se kaje
i vraća veri. Potom je vratio trideset dinara prvosvešteniku i
starešinama naroda.
4 Rekao je: “Zgrešio sam što sam prosuo nevinu krv.” A
oni mu rekoše: “Šta se to nas tiče?”
5 Tada baci novčiće u hram, ode, uze jedan kanap i obesi
se.
6 A prvosveštenici uzeše srebrnike i rekoše: “Ne valja ih
staviti u hramovnu blagajnu, jer je njima plaćena Ješuina krv.”
7 Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za
groblje strancima.
8 Zato se ta njiva do danas zove Logor Krvi.
9 Tada su se ispunile reči proroka Zeharija: “A ja im kažem:
‘Ako je to dobro u vašim očima, uvećajte mi platu, a ako ne,
otpustite me.’ I odrediše mi platu od trideset srebrnika. Onda
mi reče Bog: ‘Pošalji ga lončaru.’ Eto sad je u rukama čoveka
lončara, jer mi je Bog tako naredio.”
11 Ješua je stajao pred Pilatom, koji ga je pitao: “Jesi li ti
jevrejski car?” A Ješua reče: “To si ti rekao.”
12 I kada su ga optuživali prvosveštenici i starešine naroda,
nije rekao ni reči na sve njihove napade.
13 Tada mu reče Pilat: “Vidiš li šta sve svedoče protiv tebe?”
14 A Ješua mu na to nije rekao ni reči, što je Pilata veoma
čudilo.
15 A u čast velikog praznika Pesaha, prema njihovom običaju,
komandant grada je obično oslobađao jednog zatvorenika
koga je narod hteo.
16 Tada je u rukama Pilata bio jedan zatvorenik koji je bio
skoro lud i koji se zvao Barabas. On je bio uhvaćen u ubistvu i
bačen u podrum zatvora.
17 I kada se okupiše, reče im Pilat: “Koga hoćete da vam
oslobodim, Barabasa ili Ješuu koji se zove Hristos?”
18 Jer je Pilat znao da su ga predali iz zavisti.
19 A kada je sedeo na sudijskoj stolici, poruči mu njegova
žena: “Molim te, nemoj ni slučajno ništa loše da kažeš o onom
pravedniku jer sam noćas u snu mnogo prepatila zbog njega.”
20 Ali prvosveštenici i starešine nagovoriše narod da zatraže
Barabasa, a Ješuu da pogube.
21 A Pilat im odgovori: “Kojeg od ove dvojice hoćete da
vam oslobodim?” A oni rekoše: “Barabasa.”
22 Na to im reče Pilat: “A šta da uradim sa Ješuom koji se
zove Hristos?” I svi su rekli: “Da bude razapet.”
23 A on na to reče: “Kakvo je zlo učinio?” Ali oni još jače
povikaše: “Raspnite ga, raspnite ga, raspnite ga!”
24 A Pilatus videvši da ništa ne pomaže, i da ne može napraviti
sa njima nikakav dogovor, nego buka postaje sve veća i
veća, uze vodu pa opra ruke pred narodom i reče: “Ja nisam
kriv. Pazite šta radite.”
25 A sav narod odgovori: “Krv njegova na nas i na naše
potomke.”
26 Tada im pusti Barabasa, a Ješuu dade na šibanje i raspeće.
27 Tada dvorski konjanici povedoše Ješuu u sklonište i
skupiše oko njega mnogo ljudi od raznih naroda.
28 Svukli su ga i ogrnuli mu zeleni plašt,
29 ispleli su venac od trnja te mu stavili na glavu i dali mu
trsku u desnu ruku. Onda su pred njim klekli i počeli da mu se
rugaju govoreći: “Zdravo da si caru Jevreja.”
30 I pljuvali su ga u lice, potom mu uzeli trsku i udarali ga
njome po glavi.
31 I kada su mu se narugali, svukli su sa njega plašt i
obukli ga u njegovu odeću, pa su naredili da ga razapnu.
32 I kada su izlazili iz grada, naišli su na čoveka koji se
zvao Šimon Kanaani. Njega su naterali da mu nosi krst.
33 I kad su došli na mesto koje se zove Golgota, koje je na
brdu Kalvari,
34 dadoše mu da pije vino pomešano sa žuči. Kada je probao,
osetio je gorčinu i nije hteo više da pije.
35 A kada su ga raspeli, podelili su njegovu odeću bacajući
kocku,
36 - 37 i staviše mu više glave jedan natpis na kojem je
pisalo: “Ovo je Ješua, car Izraela.”
38 Tada raspeše s njim dvojicu lopova, jednoga s njegove
desne, a drugoga s leve strane.
39 A prolaznici su ga grdili mašući svojim glavama
40 i govoreći: “Ti što rušiš hram i za tri dana ga sagrađuješ,
spasi samoga sebe, i ako si Sin Božiji, siđi s krsta.”
41 Isto tako su govorili prvosveštenici zajedno sa narodnim
starešinama ismevajući mu se:
42 “Druge je spasao, sebe ne može da spase. Ako je car
Izraela, neka siđe sad s drveta pa ćemo verovati u njega.
43 Uzdao se u Boga, neka ga sad On izbavi, ako ga želi,
jer je govorio: ‘Ja sam sin Božiji’.”
44 A isto tako su ga vređali i lopovi raspeti s njim.
45 A od šest sati uveče nastala je tama po svoj zemlji koja
je trajala do devet sati.
46 Oko devet sati povika Ješua veoma glasno na svetom
jeziku: “Eli, Eli, lama azavtani?” (“Bože moj, Bože moj, zašto si
me ostavio?”)
47 A jedan od onih što su tamo stajali čuvši to reče: “Mora
da zove Elijahua.”
48 I odmah otrča, uze sunđer, natopi ga sirćetom, i dade
mu da pije.
49 A ostali rekoše: “Izgleda da će doći Elijahu da ga spase.”
50 A Ješua još jednom povika glasno i posla dušu svome
Ocu.
51 I odmah se zavesa u Hramu rascepi na dva dela od gore
do dole, i zemlja se zatrese, i stene se raspadoše,
52 i grobovi se otvoriše te vaskrsnuše mnoga tela iz sna
praha zemaljskog.
53 I izišavši iz grobova posle njegovoga vaskrsenja uđoše
u Sveti grad i pokazaše se mnogima.
54 A kapetan i oni koji su s njim čuvali Ješuu videvši zemljotres
i šta se dogodilo, uplašiše se vrlo i rekoše: “Ovaj zaista
beše Božiji sin.”
55 A tamo su bile i gledale sve to iz daleka mnoge žene,
koje su pratile Ješuu od Galileje i služile mu.
56 Među njima je bila i Marija Magdalina, i Mirjam, Jaakovljeva
i Josefova majka, kao i majka Zevedejevih sinova.
57 A kada je pao mrak, dođe bogati čovek iz Karnasije, po
imenu Josef, koji je i sam bio Ješuin učenik.
58 On ode kod Pilata i zatraži Ješuino telo. Tada Pilat naredi
da mu se telo preda.
59 I uze Josef telo, uvi ga u veoma fino svileno platno,
60 pa ga stavi u njegov novi grob koji bio napravljen od
kamena, i stavi veliki kamen na vrata od groba.
61 -
62 A sutradan, posle Pesaha, skupiše se prvosveštenici i
fariseji kod Pilata,
63 i rekoše: “Gospodaru, setismo se da ona varalica još za
života reče: ‘Posle tri dana ustaću i oživeću.’
64 Naredi stoga da se osigura grob do trećega dana, da ne
dođu njegovi učenici, ukradu ga, i narodu kažu: ‘Ustao je iz
mrtvih, pa će ta prevara biti gora od one prve’.”
65 Reče im Pilat: “Evo vam straža pa idite i osigurajte što
bolje znate.”
66 A oni odoše i završiše izgradnju groba, zapečatiše kamen
i postaviše stražu.
28. poglavlje
1 A u prvi dan sedmice, u zoru, dođe Mirjam Magdalina i
druga Mirjam da pogledaju grob.
2 I gle, zemljotres veliki poče, jer anđeo Gospodnji siđe s
neba do groba, odvali kamen i stade.
3 A pojava mu je bila kao sunce, a odeća kao sneg.
4 Od straha pred njim, uzdrhtaše stražari i postaše kao
mrtvi.
5 Tada anđeo progovori ženama: “Ne bojte se, znam da
tražite Ješuu koji je razapet.
6 Nema ga ovde. Jer je već živ, kao što je i rekao. Zato dođite
i vidite mesto gde je ležao Gospod.
7 I idite brzo pa recite njegovim učenicima da je tamo
nekad bilo telo Gospoda, i da on ide pred njih, i da će ga tamo
videti, kao što im je i rekao.”
8 Žene su otišle odmah od groba sa strahom jer su videle
anđela, i sa velikom radošću jer je Gospod ustao iz mrtvih. Trčale
su da jave njegovim učenicima.
9 I dok su one trčale, Ješua izađe pred njih i reče: “Neka
vas Bog spasi.” A one mu priđoše, kleknuše pred njega i pokloniše
mu se.
10 Tada im Ješua reče: “Ne bojte se. Idite i javite mojoj
braći neka idu u Galileju, i tamo će me videti.”
11 A kada su one išle, neki stražari dođoše u grad i javiše
prvosveštenicima sve što se dogodilo.
12 Prvosveštenici su se sastali sa narodnim starešinama, te
su se dogovorili i dali farisejima mnogo novca,
13 i rekli im: “Kažite da su njegovi učenici došli noću i ukrali
ga dok smo spavali.
14 I ako to dočuje Pilat, mi ćemo ga ubediti i vas oprostiti
brige.”
15 A oni uzeše novac i učiniše kako su ih i naučili. I ova
priča se kod Jevreja čuva u tajnosti do današnjih dana.
16 A posle ovoga, dvanaestorica učenika ode u Galileju, a
on im se prikazao u planini
17 kako se moli. Kada su ga videli, pokloniše mu se, a neki
i posumnjaše u njega.
18 Tada priđe Ješua i reče im: “Meni je data sva vlast na
nebu i na zemlji.
19 Zato idite i
20 učite ih da poštuju zauvek sve što sam vam zapovedio.”
izvor
Jedan od evanđelista – Matej – i sam je bio sudionik tajne večere. Kao Židov po poreklu, uz to i dobar poznavatelj Pisma iz pradedovskih predaja, on ne bi mogao pogrešiti u pogledu karaktera trpeze i govoriti o „prigotovljavanju Pashe“ (26, 19) da ta trpeza uistinu nije bila takva. Ibd., 7.
____________________________________
St Matthev jevanđelje (levo, folija 26v) i početna strana (folio 27)
The British Library Board
Deo kopije Jevanđelja po Mateju na hebrejskom jeziku
(1. poglavlje, stihovi 18-25). Kompletna kopija se nalazi u
Britanskoj biblioteci manuskripata.
preveo sa hebrejskog Željko Stanojević
Jevanđelje po Mateju
1. poglavlje
1 Ovo je rodoslov Ješue, Davidovog sina, koji je bio Avrahamov sin.
2 Od Avrahama se rodi Jichak, a od Jichaka se rodi Jaakov, od Jaakova se
rodiše Jehuda i njegova braća.
3 Od Jehude i Tamare se rodi Perec i Zerah, od Pereca se rodi Hecron,
od Hecrona se rodi Ram.
4 Od Rama se rodi Aminadav, od Aminadava se rodi Nahšon,
od Nahšona se rodi Salmon.
5 Od Salmona i Rahave bludnice rodi se Boaz, od Boaza i Rute rodi se Oved,
a od Oveda se rodi Jišaj.
6 Od Jišaja se rodi David od Davida i žene Urijine rodi se Šelomo.
7 Od Šeloma se rodi Rehavam, od Rehovama se rodi Avija,
a od Avije se rodi Asa.
8 Od Ase se rodi Jehošafat, od Jehošafata se rodi Joram,
od Jorama se rodi Uzija.
9 Od Uzije se rodi Hizkija.
10 Od Hizkije se rodi Menaše, od Menašea se rodi Amon,
od Amona se rodi Jošija.
11 Od Jošije se rodi Jehanja i braća njegova u vavilonskom izgnanstvu.
12 Od Jehanje se rodi Šealtiel, od Šealtiela se rodi Zerubavel.
13 Od Zerubavela se rodi Avihud, od Avihuda se rodi Eljakim,
od Eljakima se rodi Azur.
14 Od Azura se rodi Cadok, od Cadoka se rodi Akim,
od Akima se rodi Elihud.
15 Od Elihuda se rodi Elazar, od Elazara se rodi Matan,
od Matana se rodi Jaakov.
16 Od Jaakova se rodi Josef. To je Josef muž Mirjame,
prozvanog Mesija, odnosno Hristos.
17 I ukupno rodoslov broji od Avrahama do Davida četrnaest
kolena. Od Davida do vavilonskog izgnanstva četrnaest
kolena, i od vavilonskog izgnanstva do Ješue četrnaest kolena.
18 Ješuino rođenje zbilo se ovako: Dok je njegova majka
bila zaručena za Josefa, a još pre nego što je on legao sa njom,
nađe se da je trudna od Svetog Duha.
19 A Josef, pošto je bio pravedan čovek, nije želeo da živi
sa njom, ali ni da je razotkrije nanevši joj sramotu ili osudivši
je na smrt, već je hteo da je prikrije.
20 Dok je razmišljao o ovoj stvari u svom srcu, ođednom
mu se prikaza u snu anđeo i reče: “Josefe sine Davidov, ne boj
se uzeti ženu svoju Mirjam jer je od Duha Svetog ona začela.
21 Ona će roditi sina i daćeš mu ime Ješua, jer će on
spasiti moj narod od njihovih prestupa. ”
22 Sve ovo se dešava da bi se ispunilo ono što je zapisao
prorok po Božjim uputstvima:
23 “Gle, devojka će zatrudneti i rodiće sina i daće mu ime
Imanuel, što znači, s nama Bog.”
24 Josef se probudi iz sna, te učini sve kako mu je zapovedio
Božji anđeo i uze svoju ženu.
25 I nije legao s njom sve dok ne rodi sina, svog prvenca,
te mu dade ime Ješua.
2. poglavlje
1 Bilo je to kada se rodio Ješua, u judejskom Bet Lehemu
u vreme vlasti cara Iroda. Jednog dana, oni koji gledaju u
zvezde dođoše sa istoka u Jerusalim.
2 Zatim rekoše: “Gde je judejski car koji se rodio? Videli
smo njegovu zvezdu na istoku.” Došli su sa bogatim darovima
da mu se poklone.
3 Čuvši ovo, car Irod se prestravio, kao i svi stanovnici
Jerusalima s njim.
4 Potom je sakupio sve svoje velikaše i zatražio od njih da
mu kažu u kojem mestu se rodio Mesija.
5 Oni mu odgovoriše: “U judejskom Bet Lehemu, kao što
je zapisano preko proroka:
6 “A ti Bet Leheme judejski, zemljo cenjena judejska, iako
si najmanji među hiljadama judejskih gradova, iz tebe će mi
izaći budući vladar Izraela.”
7 Tada car Irod pozva mudrace da ih u tajnosti upita za
tačno vreme kada su videli zvezdu.
8 Potom ih posla u Bet Lehem i reče im: “Idite i dobro se
raspitajte za to dete, pa kad ga budete našli, kažite mi da i ja
odem da mu se poklonim.”
9 Pošto su čuli cara, krenuli su. Kad najednom, zvezda
koju su videli na istoku, poče da ide pred njima, sve dok nisu
stigli do mesta. Kad su stigli u Bet Lehem, zvezda stade kod
mesta gde je bilo dete.
10 Videvši zvezdu, njihovoj sreći nije bilo kraja.
11 Došavši, našli su kuću i Mirjam, njegovu majku. Kleknuli
su pred njim i poklonili mu se. Zatim su otvorili svoje velike
vreće i izneli pred njega zlatan dar, tamjan i miro.
12 Nakon toga, u snu im zapovedi anđeo da se ne vraćaju
Irodu, tako da se vratiše u svoju zemlju drugim putem.
13 Kad ovi odoše, iznenada se anđeo Božji prikaza Josefu
u snu: “Ustani i uzmi dete i njegovu majku i beži u Egipat.
Ostani tamo dok ti ne kažem, jer Irod traži dete da ga ubije.”
14 Tako on povede dete i njegovu majku.
15 Bio je tamo do Irodove smrti, da se ispuni što je rečeno
preko proroka: “I iz Egipta ću pozvati sina svog.”
16 Kad je Irod video da su ga mudraci prevarili, naljuti se
veoma i rastuži u srcu, te zapovedi da se pošalju svi njegovi
knezovi da pobiju svu decu u Bet Lehemu i okolini, koja su
rođena u vreme kad je rođeno dete, koje su mu kazali mudraci.
17 Tako se ispunila reč koju reče prorok Jeremija:
18 “Glas u Rami čuje se, naricanje i gorki plač. Rahela plače
za svojom decom...”
19 Kada je car Irod umro, anđeo Božji se prikaza Josefu u
snu u Egiptu,
20 govoreći: “Ustani, uzmi dete i majku njegovu i idi u
Izrael jer umreše oni koji su tražili dete da usmrte.”
21 Tako ustade i uze dete i njegovu majku, te se vratiše u
Izrael.
22 Pošto je čuo da je Horkan, po imenu Argelaus, car u
Judeji umesto Iroda njegovog oca, uplašio se otići tamo, te ga
anđeo opet u snu upozori da ode u Galileju.
23 Stigao je tamo i naselio se u gradu koji se zove Nazaret,
da se ispuni što kaza prorok: “Nazarećanin će se zvati.”
3. poglavlje
1 U te dane dođe Johanan kupač,* tumač Svetog pisma, u
Judejsku pustinju,
2 i reče: “Vratite se veri, jer Carstvo nebesko samo što nije
došlo.”
3 Da se ispune reči proroka Ješajahua: “Glas se ču u
pustinji koji kaže: ‘Okrenite se Jahveu. Raskrčite u pustinji stazu
Bogu našem’.”
4 Johanan je bio obučen u kamilju dlaku i crnom kožom
opasan po slabinama, dok su mu hrana bili skakavci i šumski
med.
5 Tada izađe pred njega narod iz Jerusalima, i iz čitave
Judeje, i iz svih carstava oko reke Jordan.
6 Potom su ispovedali svoje grehe i obredno se kupali u
Jordanu po njegovom kazivanju.
7 I videvši kako mnogi od fariseja i od sadukeja dolaze da
se kupaju reče im: “Seme zmijsko, ko vam reče da pobegnete
od gneva koji se sprema da dođe od Boga?
8 Pravite plodove savršenog pokajanja.
9 I ne govorite u srcima svojim: ‘Otac naš je Avraham.’
Zaista vam kažem da Bog može podići svog sina Avrahama od
ovog kamenja.
10 Već je sekira došla do korena drveta, koje ne daje dobar
rod. Posećiće ga i vatrom spaliti.” I upita ga mnoštvo: “Ako
je tako, šta da radimo?” A Johanan im odgovori: “Ko ima dve
haljine neka da onome ko nema.” A narod dođe da se obredno
kupa, te ga mnogi upitaše: “Šta da radimo?” I odgovori im:
“Ne žalite se ni na jednog čoveka i ne kažnjavajte ih, i budite
srećni svojom sudbinom.” I sav narod pomisli u svom srcu da
možda Johanan obrezivač* nije Ješua.
11 A Johanan odgovori svima: “Zaista, evo ja vas obredno
kupam u dane pokajanja, ali posle dolazi jači od mene kome ja
nisam dostojan odvezati vezice na sandalama. I on će vas
kupati vatrom Duha Svetog,
12 u čijoj ruci su vile da pravi gumno i skupiće žito u
žitnice svoje, a plevu će sažeći vatrom.
13 Tada dođe Ješua iz Galileje na reku Jordan da ga obredno
okupa Johanan.
14 Johanan se pokoleba da ga obredno kupa, govoreći: “Ti
treba mene da kupaš, a ti dolaziš kod mene.”
15 A Ješua odgovori i reče mu: “Dozvoli, jer smo obavezni
da ispunimo svaku pravdu.” I tada ga Johana okupa.
16 I čim izađe iz vode, otvoriše mu se nebesa i vide kako
Duh Božji silazi ka njemu kao golub da ga blagosilja.
17 Odjednom, glas sa neba progovori: “Ovo je Sin moj kojeg
volim veoma mnogo i moja želja je u njemu.”
Početak Matejevog Jevanđelja , Minuscule 447
4. poglavlje
1 Tada uze Duh Sveti Ješuu u pustinju da ga iskuša Satan.
2 I posti četrdeset dana i četrdeset noći, i nakon toga ogladni.
3 Priđe kušač i reče mu: “Ako si Sin Božji, kaži ovom kamenju
da se pretvori u hleb.”
4 A Ješua odgovori i reče mu: “Zapisano je: ‘Ne živi čovek
od samog hleba’.”
5 Tada ga uze Satan u sveti grad i postavi ga na najviše
mesto u hramu,
6 i reče mu: “Ako si ti Bog, skoči dole jer piše: ‘Jer sam
anđelima svojim zapovedio za tebe, da te čuvaju na svim
putevima tvojim’.”
7 I odgovori mu Ješua opet: “Ne iskušavaj Jahvu Boga
svojega.”
8 I ponese ga Satan na goru veoma visoku i pokaza mu
sva carstva zemaljska i slavu njihovu,
9 i reče mu: “Sve ovo ću ti dati, ako mi se pokloniš.”
10 Tada mu odgovori Ješua: “Idi Satan, jer je zapisano:
‘Jahvi se moli i samo njemu služi’.”
11 Tada ga ostavi Satan, i gle, anđeli mu priđoše i služaše
mu.
12 I u te dane ču Ješua da je zatvoren Johanan u zatvor i
pođe u Galileju.
13 I prođe Nazaret i nastani se u Kefar Nahum Rajta, na
stranom jeziku Maritma, na obodu zemlje Zevulonove,
14 Da bi se ispunile reči proroka Ješajahua:
15 “Zemlja Zevulon i zemlja Neftali prema moru, preko
reke Jordan, i Galileja paganska.
16 Narod koji hoda po mraku vide svetlost veliku, žitelje
zemlje senke obasja svetlost.”
17 Od tada pa nadalje poče Ješua propovedati i govoriti:
“Vratite se veri jer je blizu Carstvo nebesko.”
18 Pođe Ješua obalom Galilejskog jezera i vide dva brata:
Šimona, koji se još zvao i Simon, a prozvanog Petros, i Andreja
njegovog brata, kako bacaju svoje mreže u jezero, pošto su bili
ribari.
19 Potom im reče: “Hajte zamnom, i načiniću vas ribarima
ljudi.”
20 Oni ostaviše mreže istog časa i pođoše za njim.
21 Otišavši odatle, video je druga dva brata: Jaakova i brata
njegovog Johanana, Zevedielove sinove, na stranom jeziku
Zavadao i Zavada, i njihovog oca u čamcu, kako sređuju svoje
mreže, te ih pozva.
22 Oni brzo ostaviše mreže i svoga oca i pođoše za njim.
23 Počeo je tako Ješua da obilazi zemlju Galilejsku podučavajući
njihove skupštine i propovedajući im dobri dar, na
stranom jeziku Mavangejeljo, o Carstvu nebeskom i lečeći sve
bolesne i sve slabe u narodu.
24 Raširi se tako glas o njemu po celoj zemlji Siriji, pa
počeše da donose k njemu sve bolesne od raznih oblika bolesti,
opsednute demonima, izmučene zlim duhom i potresene, i on
ih izleči.
25 Za njim su krenuli mnogi iz Dekapolisa i Galileje, iz Jerusalima
i Judeje, i od preko Jordana.
5. poglavlje
1 Nakon svega toga, u to vreme, videvši mnogo, ljudi pope
se na goru i sede. A njegovi učenici mu se približiše.
2 Otvorivši svoja usta reče im govoreći:
3 “Blago onima skromnoga duha, jer je njihovo Carstvo
nebesko.
4 Blago onima koji čekaju na to, jer će se utešiti.
5 Blago krotkima, jer će naslediti zemlju.
6 -
7 -
8 Blago onima čistoga srca, jer će Boga videti.
9 Blago onima koji traže mir, jer će se sinovi Božji nazvati.
10 Blago progonjenima pravde radi, jer je njihovo Carstvo
nebesko.
11 Blago vama kada vas progone i proklinju i govore vam
svakojako zlo zbog mene,
12 radujte se i veselite se jer je plata vaša veoma velika na
nebesima jer su tako progonili i proroke.”
13 U to vreme reče Ješua svojim učenicima: “Vi ste so
svetu. Ako so izgubi svoj ukus, čime će se soliti? Ne vredi
nizašta osim da se baci napolje i izgazi nogama.
14 Vi ste svetlo svetu. Grad sagrađen na gori se ne može
sakriti.
15 Ne pali se sveća da bi se stavila na skriveno mesto da
ne bi osvetljavala, nego je stavljaju na svećnjak da obasjava
sve ukućane.
16 Tako da svetli svetlo vaše pred svim ljudima, da obasja
vaša dobra dela, da hvale i slave oca vašeg na nebesima.”
17 U to vreme reče Ješua svojim učenicima: “Nemojte
misliti da sam došao da ukinem Toru, već da je ispunim.
18 Zaista vam kažem da dok su nebesa i zemlja, slovo
jedno ni tačka jedna neće se ukinuti iz Tore ili Proročkih knjiga
dok se sve ne ispuni.
19 I ko prestupi i najmanju reč iz tih zapovesti i tako nauči
druge, ništavnim će se zvati u Carstvu nebeskom. A ko ispuni i
pouči, velikim će se zvati u Carstvu nebeskom.”
20 U to vreme reče Ješua svojim učenicima: “Zaista vam
kažem, ako vaša pravednost ne bude veća od one kod fariseja
i mudraca, nećete ući u Carstvo nebesko.
21 Niste li čuli da je kazano precima: ‘Ne ubij’, i ko ubije
zaslužuje smrtnu kaznu.
22 A ja vam kažem da svaki koji ljuti svoga prijatelja,
zaslužuje kaznu, a koji nazove svoga brata ‘bezvrednim’ zaslužiće
kaznu skupštine, a koji ga nazove ‘budalom’ zaslužuje
vatru uništenja.
23 I ako doneseš dar svoj za oltar, i setiš se da imaš
raspravu sa svojim prijateljem, a on je još i ljut na tebe iz
određenog razloga,
24 ostavi dar svoj pred oltarom, idi i pomiri se s njim prvo,
a posle toga prinesi svoj dar.”
25 Tada reče Ješua svojim učenicima: “Gledaj da požuriš
da se pomiriš sa svojim neprijateljem dok ideš s njim putem,
da te ne preda sudiji, a taj sudija te preda slugi da te stavi u
zatvor.
26 Zaista ti kažem: ‘Nećeš izaći odatle dok ne daš i
poslednju paru’.”
27 Još im reče: “Čuli ste šta je rečeno precima: ‘Ne učini
preljube’,
28 a ja vam kažem da svaki koji gleda ženu i poželi je, već
je učinio preljubu s njom u svom srcu.
29 I ako te iskušava oko tvoje desno, isčupaj ga i baci od
sebe.
30 I tako, ako te iskušava ruka tvoja, otkini je. Bolje ti je
da izgubiš jedan od svojih udova nego celo telo u ognju
uništenja’.”
31 Još reče Ješua svojim učenicima: “Čuli ste kako je
kazano precima, da svako ko ostavi svoju ženu razvodi se
dajući joj razvodni list, na stranom jeziku libela rifuđo,
32 a ja vam kažem, da svako ko ostavi svoju ženu mora da
joj da razvodni list, jer kad je reč o preljubi, on je taj koji čini
preljubu, a i onaj koji je uzima čini preljubu.
33 Još ste čuli kako je rečeno precima: ‘Ne kunite se
imenom mojim lažno, i ispuni Bogu svoje zakletve.’
34 A ja vam kažem da se ne kunete nizašta uzalud. Ni
nebesima, jer su Božji presto,
35 ni zemljom, jer je podnožje njegovim nogama, ni Jerusalimom
jer je grad Božji,
36 a ne ni svojom glavom, jer nisi u stanju učiniti ni dlaku
jednu belom ili crnom.
37 Već neka vaše da bude da, a ne neka bude ne. Svako
ko bi dodao nešto na ovo, on je zao.
38 I još ste čuli šta je rečeno u Tori: ‘Oko za oko, zub za
zub.’
39 A ja vam kažem da ne plaćate zlo za zlo, već kad te
neko udari po desnom obrazu, spremi mu levi.
40 A ko hoće da se s tobom tuži po sudu i da ti uzme
košulju, ostavi mu i ogrtač.
41 A ko traži od tebe da ideš s njim hiljadu koraka, idi s
njim dve hiljade,
42 ko traži od tebe, daj mu, a ko želi da pozajmi od tebe,
nemoj se protiviti.”
43 Još kaza Ješua svojim učenicima: “Čuli ste kako je
rečeno precima: ‘Voli onog koji te voli i mrzi onog koji te mrzi.’
44 A ja vam kažem, volite svoje neprijatelje i činite usluge
onima koji vas mrze i ljute, i molite se za vaše progonitelje i
siledžije,
45 da biste bili sinovi vašeg Oca koji je na nebesima koji
obasjava suncem svojim dobre i loše, i šalje kišu na zle i
pravedne.
46 Ako volite samo one koji vas vole, čemu vam to služi?
Pa zar i bestidnici ne vole one koji njih vole?
47 -
48 Budite savršeni kao što je savršen i vaš Otac.
6. poglavlje
1 Čuvajte se da ne činite pravdu vašu pred ljudima samo
zato da bi vas hvalili, jer ako to činite nećete imati nagradu od
vašeg Oca koji je na nebu.”
2 Još im reče Ješua: “Kad činite nešto pravedno, nemojte
razglašavati ni trubiti kao što to rade licemeri, koji čine pravedne
stvari po ulicama i trgovima samo da bi ih ljudi gledali.
Zaista vam kažem da su takvi već primili svoju ‘platu’.
3 A vi kad činite pravedne stvari, nemojte da zna leva ruka
šta radi desna.
4 Neka tvoj dar bude u tajnosti, a Otac tvoj koji vidi takvu
skromnost, platiće ti.”
5 Tada reče Ješua svojim učenicima i sledeće: “U času kad
se molite, ne vičite i ne budite kao žalosni licemeri koji vole da
se mole u skupštinama i po obodima parkova, koji se mole
naglas da bi ih ljudi čuli i hvalili ih. Zaista vam kažem da su
primili svoju ‘platu’.
6 A ti kada se moliš, idi do svog kreveta, zatvori vrata za
sobom i Otac tvoj koji vidi takvu skromnost platiće ti.
7 I kad se molite, nemojte množiti reči, kao što misle
jeretici da će ponavljanjem mnoštva reči biti uslišeni.
8 Zar ne vidite da vaš Otac koji je na nebesima, zna vaše
reči pre nego što ih uopšte i izgovorite?
9 A ovako se molite: ‘Oče naš, neka se sveti ime tvoje,
10 neka bude blagosloveno tvoje carstvo, neka se ispunjava
tvoja volja na nebu i na zemlji,
11 i daj nam hleb naš stalno,
12 i oprosti nam naše grehe kao što mi opraštamo onima
koji su se o nas ogrešili.
13 I ne daj nas u ruke iskušenja, i čuvaj nas od svakog zla.
Amen.’
14 Ako ljudima oprostite dugove njihove, Otac vaš koji je
na nebesima oprostiće dugove vaše.
15 A ako ne oprostite, neće ni On vama oprostiti dugove
vaše.”
16 Još im je rekao: “A kad postite, ne budite kao žalosni
licemeri koji nameštaju žalostan izgled lica pred drugim ljudima,
da bi se video njihov post. Zaista vam kažem da su već primili
svoju ‘platu’.
17 A vi kad postite, operite glave svoje,
18 da se ne vidi mučenje vaše pred drugim ljudima već
pred Ocem vašim koji je u tajnosti, i Otac vaš koji je u tajnosti
platiće vam.”
19 Još im je rekao: “Ne preterujte sa skupljanjem bogatstva
na zemlji jer će ih izjesti trulež i crvi, ili obiti i pokrasti lopovi.
20 Načinite sebi bogatstvo na nebesima, na mestu gde ih
larva i crv ne mogu pojesti i na mestu gde lopovi neće obiti i
pokrasti.
21 Na istom tom mestu na kojem je bogatstvo tvoje, tamo
neka bude srce tvoje.
22 I tvoje oči su kao sveća tvome telu. Ako oči tvoje gledaju
ispravno preda se, tvoje telo neće biti u tami.
23 A ako se svetlost u tebi pomrači, svi tvoji putevi će biti
mračni.
24 U to vreme reče Ješua učenicima svojim: “Ne može čovek
služiti dva gospodara, jer će jednog mrzeti, a drugog voleti
ili će jednog poštovati, a drugog prezirati. Nećete moći služiti i
Bogu i ovom svetu.
25 Zato vam kažem da se ne brinete za hranu duša vaših,
ni za odeću tela vaših, jer je duša vrednija od hrane, a telo od
odeće.
26 Pogledajte na ptice nebeske koje ne seju i ne žanju niti
skupljaju žitnice, a Otac vaš uzvišeni ih hrani. Pa zar vi niste
vredniji od njih?
27 Ko od vas, koji se brinete, može da doda svojoj visini
makar pedalj jedan.
28 Ako je to tako, zašto se brinete za odevanje? Pogledajte
ljiljan šaronski, na stranom jeziku Gjiljon, koji niti prede
niti veze, a raste.
29 A ja vam kažem da car Šelomo u svoj svojoj slavi nije
bio obučen kao ljiljan.
30 I ako Bog odeva slamu koja preostaje od žetve, na
stranom jeziku Penon, koja je danas sveža, a sutra je suva i
baca se u peć, kako neće nas maloverne.
31 I ako Bog tako brine o vama, nemojte se vi brinuti,
govoreći šta ćemo jesti i šta ćemo piti,
32 jer je normalno da tela traže sve to. A i Otac vaš zna da
sve to vama treba.
33 Tražite pre svega carstvo Božje i njegovu pravdu, a sve
ostalo će vam se dodati.
34 Ne brinite se za sutrašnji dan, jer će se sutrašnji dan
brinuti za sebe. Dosta je svakom danu svojih nevolja.
7. poglavlje
1 Ne sudite, da vam ne bude suđeno.
2 Kakvim sudom budete sudili i kojom merom merili, meriće
se tako i vama.
3 Zašto vidite slamku u oku drugog, vama bližnjeg čoveka,
a ne vidite gredu u vašem oku.
4 I kako kažeš bližnjem svom: ‘Pričekaj malo da ti izvadim
slamku iz oka, a gle, greda je u tvom oku.’
5 Bezbožniče, izvadi prvo gredu iz očiju svojih, a nakon
toga izvadi slamku iz oka bližnjega tvoga.”
6 Još i reče: “Ne dajte sveto meso psima, i ne stavljajte
bisere pred svinje, da ih ne pojedu na vaše oči pa se okrenu
da rastrgnu i vas same.
7 Pitajte Boga i biće vam dato, tražite i naći ćete, kucajte i
otvoriće vam se.
8 Svako ko pita dobiće, tako da ko traži naći će i onaj koji
zove otvoriće mu se.
9 Ko će od vas sinu dati kamen, kad mu zatraži komad hleba?
10 Ili ako traži ribu, dati zmiju?
11 I ako vi sa lošim osobinama idete da dajete bogate darove,
a kamoli neće dati Otac vaš koji je na nebesima duha
svojeg dobrog onima koji ga zamole.
12 I sve što želite da vam čine ljudi, činite i vi njima. To je
po Tori i po Proročkim knjigama.”
13 U to vreme reče Ješua svojim učenicima: “Dođite na
uska vrata, zato što su vrata uništenja široka, ali i duboka, a
mnogi idu upravo ka njima.
14 Kako su samo uska vrata i težak put koji vodi pravo u
život, a malo je onih koji ga pronalaze.”
15 Još im reče: “Čuvajte se lažnih proroka koji vam dolaze
u vunenoj odeći kao ovce, a iznutra su vukovi koji proždiru.
16 I po delima njihovim prepoznaćete ih. Da li bere čovek
sa trnja grožđe i sa žbunja smokve?
17 Jer svako dobro drvo daje dobre plodove, a svako loše
drvo daje loše plodove.
18 I drvo dobro ne može davati plodove loše, i drvo loše
ne može davati plodove dobre.
19 I svako drvo koje ne daje plodove dobre u vatri će
izgoreti.
20 Zato ćete ih prepoznati po plodovima njihovim.
21 Jer neće svako ko mi kaže: ‘Gospode’, ući u carstvo
nebesko, već će u njega ući onaj koji čini volju Oca moga.
22 Mnogi će mi govoriti u dan onaj: ‘Gospode, gospode,
zar nismo u tvoje ime prorokovali i u tvoje ime demone isterivali
i mnoge stvari u tvoje ime činili? ’
23 A tada ću im ja reći: ‘Nikad vas nisam poznavao. Bolje
bežite od mene svi vi koji činite nepravdu’.”
24 Još im reče: “Svaki koji sluša reči ove i radi po njima,
nalik je pametnom čoveku koji gradi kuću na steni.
25 Iako će na nju pasti kiša i udariti vetrovi, neće se srušiti
jer joj je temelj od kamena.
26 A svaki koji sluša reči ove i ne radi po njima, nalik je
ludom čoveku koji gradi svoju kuću na pesku,
27 Kada na nju padne kiša i nadođu bujice, srušiće je, a
ona će pasti padom velikim.”
28 I dok je Ješua govorio sve ovo, narod je bio zadivljen
obiljem dobrog u njegovom poučavanju,
29 jer im je propovedao veoma moćno, a ne kao drugi jevrejski
mudraci.
8. poglavlje
1 Bilo je to kada je sišao Ješua sa planine zajedno sa
mnoštvom naroda sa sobom,
2 Odjednom, priđe jedan gubavac i pokloni mu se, govoreći:
“Gospode, da li možeš da me izlečiš?"
3 Ješua mu pruži tada ruku i dotače ga govoreći: “Hoću da
se očistiš.” I u isti čas gubavac se očisti od gube.
4 I reče mu Ješua: “Čuvaj se da ne pričaš nikome, i idi
svešteniku da prineseš žrtvu kao što je zapovedio Moše u vašoj
Tori.
5 Bilo je to kada je došao u Kefar Nahum Hamarta, priđe
mu jedan vojni činovnik preklinjući ga,
6 govoreći: “Gospode, sin moj leži kući bolestan od paralize,
na stranom jeziku Piralšiza, i vene zbog bolesti.”
7 A Ješua mu reče: “Idem da ga izlečim.”
8 A vojni činovnik mu odgovori sledeće: “Gospode, nije
prikladno da dolaziš pod moj krov, jer je dovoljno samo da
narediš i on će ozdraviti.
9 Jer ja sam grešan čovek pošto imam vlast nad farisejima,
konjanicima i jahačima. Ako kažem nekom od njih: ‘Idi’, on će
ići, ili ‘dođi’, on će doći, ili svojim slugama: ‘Uradite to’, oni će
uraditi.”
10 Kad Ješua ču ovo, zadivio se, i rekao onima koji su došli
s njim: “Zaista vam kažem, do sada nisam našao ovako veliku
veru u Izraelu.
11 Jer vam kažem da će doći mnogi sa istoka i sa zapada
da borave zajedno sa Avrahamom i Jichakom i Jaakovom u
carstvu nebeskom,
12 A plemstvo će biti bačeno u najmračnije krajeve ognja
koja uništava. A tamo će biti plač i škrgut zuba.”
13 Potom reče Ješua vojnom činovniku: “Idi, i kakva ti je
vera, tako će ti i biti.” Tako se mladić i izlečio
14 U to vreme dođe Ješua u Petrovu kuću, kad ono, njegova
tašta boluje od groznice.
15 On joj je samo dotakao ruku, a groznica ju je prošla.
Odmah zatim je ustala i poslužila ih.
16 Negde predveče dođoše mu opsednuti demonima te je i
njih izlečio samo rečima. Svaka je bolest nestala.
17 Da bi se obistinilo ono što je rekao prorok Ješajahua,
neka je blagosloveno sećanje na njega: “Stvarno, bolesti naše
on ponese, bolove naše on podnese.”
18 Nakon ovih događaja ugleda Ješua mnoštvo naroda oko
sebe i zapovedi im da odu preko Galilejskog jezera.
19 Priđe mu jedan mudrac govoreći: “Gospode, idem za
tobom u svako mesto u koje odeš.”
20 A Ješua mu odgovori: “Lisice imaju jame, a ptice gnezda,
dok čovek, sin device nema mesta gde svoju glavu nasloniti.”
21 A jedan od njegovih učenika mu reče: “Pusti me da
odem da sahranim svoga oca.”
22 A Ješua mu odgovori: “Idi za mnom, i pusti neka mrtvi
zakopavaju svoje mrtve.”
23 Jednom tako uđe Ješua u barku, pa za njim dođoše i
njegovi učenici.
24 A na moru je bila velika oluja i talasi se uzburkaše tako
jako da se barka zamalo polomila.
25 Priđoše mu učenici, moleći ga sledeće: “Gospode naš,
spasi nas da se ne podavimo.”
26 A on im reče: “Zašto se plašite maloverni.” On ustade i
zapovedi moru i vetrovima da se smire, i oni se odmah smiriše.
27 A ljudi koji su bili tamo, zaprepastiše se, govoreći: “Ko
je on, da vetrovi i more rade po njegovoj volji.”
28 Desilo se to dok je prelazio more. Stigavši u carstvo
Gadar, naleteše na njega dvojica opsednuta demonima koji su
izlazili iz grobova ludujući tako da niko nije mogao proći tim
putem,
29 i povikaše na njega sledeće: “Šta ćeš nam ti, Ješua Sine
Božji, došao si pre vremena da nas ožalostiš i uništiš?" A Ješua
im reče: “Izlazite odatle, gomilo zlobe.”
30 A tamo blizu njih pasla su velika stada svinja,
31 Potom navališe demoni na njega: “Ako treba da izađemo
odavde, daj nam dozvolu da uđemo u ove svinje.”
32 I reče im: “Idite.” Tada izađoše demoni iz tih ljudi i
uđoše u svinje, tako da čitavo krdo krene panično i upade u
more, gde je i pocrkalo.
33 A pastiri se prepadoše pobegavši u grad gde su sve i
ispričali. Čitav grad se uzrujao.
34 Krenuli su pred Ješuu, pa kad su ga videli, zamoliše ga
da više ne prelazi njihovu granicu.
9. poglavlje
1 Tada je Ješua ušao u barku i otplovio, vrativši se u svoj
grad.
2 I tada su mu prineli jednog bolesnog od paralize, na
stranom jeziku Paralitiko, koji je ležao na svom krevetu.
Uvidevši Ješua njihovu veru reče bolesniku: “Drži se sine.
Verom Božjom svi gresi ti se praštaju.”
3 A nekolicina mudraca tada pomisliše u sebi: “To on huli.”
4 Pročitavši Ješua njihove misli, reče im: “Zašto razmišljate
tako loše?
5 Šta je lakše reći: ‘Opraštaju ti se gresi’ ili ‘Ustani’?
6 Ali da biste naučili da Sin čovečiji može opraštati grehe
na zemlji”, tada reče bolesniku: “Ustani, uzmi svoj ležaj i idi.”
7 On ustade i ode svojoj kući.
8 Ugledavši to, narod se veoma uplaši, te poče da hvali
Boga što je dao moć ljudima da rade ovakve stvari.
9 Kada je Ješua otišao odatle, ugledao je jednog čoveka
koji je sedeo za menjačkim stolom. Matatja mu je bilo ime, i
reče mu: “Poći za mnom.” On ustade i pođe za njim.
10 Ješua ga odvede svojoj kući da ručaju. A tokom ručka
je za stolom bilo dosta drugih zlikovaca i nevaljalaca, koji su
takođe jeli sa Ješuom i njegovim učenicima.
11 Kada su to videli, fariseji rekoše Ješuinim učenicima:
“Zašto vaš rabin sedi i ruča sa zlikovcima i nevaljalcima.”
12 Ješua, čuvši to reče: “Zdravima ne treba ozdravljenje
nego bolesnima.”
13 “Idite i naučite što je zapisano: ‘Jer dobročinstvo želim,
a ne žrtvu.’ A uostalom, ja nisam došao da obratim pravedne
nego nevaljale.”
14 Tada mu priđoše učenici Johananovi i rekoše mu:
“Zašto mi i fariseji postimo dosta puta, a učenici tvoji ne poste.”
15 A Ješua im odgovori sledeće: “Ne mogu prijatelji mladoženjini
plakati i postiti dok je on još sa njima. Doći će dani
kada će ostati bez mladoženje pa će postiti.
16 Ne uzima čovek parče za zakrpu sa nove odeće za staru
odeću, jer novo parče je jače. Otkinuće se od iznošene odeće i
poderaće se još više.
17 I ne stavlja se novo vino u stare posude, jer se stare
mogu razbiti i vino će se prosuti, a posude će propasti. Samo
se novo vino treba staviti u novu posudu, i oboje će se
sačuvati.”
18 I dok im je on sve ovo govorio, priđe mu jedan knez i
pokloni mu se, te reče: “Gospode, moja kći je ovoga časa
umrla. Dođi, molim te, i stavi svoju ruku na nju da oživi.”
19 Ješua je odmah ustao i pošao kao i njegovi učenici s
njim.
20 U jednom trenutku, jedna žena bolesna od tečenja krvi
dvanaest godina, dođe za njim i taknu ivicu njegovog ogrtača.
21 Jer reče ona u svom srcu: “Ako dotaknem samo njegovu
odeću, ozdraviću odmah.”
22 A on je pogleda i reče: “Drži se kćeri, blagosloven bio
Gospod, vera te je tvoja izlečila.” I toga trena se izleči.
23 Kada je stigao kod kneza u kuću, video je mnoge ljude
kako plaču,
24 pa im reče: “Izađite svi napolje i ne plačite jer devojčica
je samo zaspala i nije mrtva.” Njima je to bilo smešno pa počeše
da se došaptavaju: “Pa zar mi ne vidimo da je mrtva?"
25 Pošto ih je isterao napolje, Ješua dođe do nje, taknu joj
ruku i devojčica ustade.
26 Ova se priča raširila po čitavoj toj zemlji.
27 Kada je otišao odatle, najednom dva slepca počeše da
trče za njim vičući: “Smiluj nam se sine Davidov.”
28 I pošto dođe kući, priđoše mu slepci, a on im reče:
29 “Vera vaša će vas izlečiti.”
30 Oči im se odmah otvoriše obojici, te progledaše. I zapovedi
im sledeće: “Čuvajte da niko za ovo ne sazna.”
31 A oni krenuše i ipak ga otkriše u čitavoj toj zemlji.
32 I pošto je Ješua otišao odatle, dovedoše mu nemog čoveka
koji je bio i opsednut demonom.
33 Izbacivši Ješua demona, nemi je progovorio. Svi okupljeni
su se zadivili i vikali: “Ovako nešto nije viđeno u Izraelu.”
34 A fariseji rekoše: “Stvarno, on u ime demona i izgoni te
demone.”
35 On je ipak obišao sve gradove i tvrđave, poučavajući po
skupštinama i nagoveštavajući dobre vesti, ali i lečeći svaku
slabost i svaku bolest.
36 U jednom trenutku Ješua je pogledao na okupljeni
narod, i sažalio se na njih, pošto su bili umorni i polegali kao
ovce bez pastira.
37 Tada reče svojim učenicima: “Zrelog žita je mnogo, ali
je žeteoca malo.
38 Trebalo bi da molite gospodara žita da pošalje puno
žeteoca da požanju to njegovo zrelo žito.”
10. poglavlje
1 Potom je pozvao svojih dvanaest učenika i dao im moć
da isteruju nečiste duhove iz ljudi, i da leče svaku bolest i
svaku slabost.
2 A ovo su imena dvanaest poslanika, koji su nazvani
apostoli: Simon, koji je prozvan Petros, i njegov brat Andreja,
3 Filip i Vartolomej, Jakov koji je nazvan Gajmi i njegov
brat Johanan obojica Zavadijelovi sinovi, Tomas i Matej,
odnosno Matio, koji je bio zelenaš, Jakov Alufejev i Trejos,
4 Šimon Kenaani, na stranom jeziku Simon Kananajos i
Juda Askarjota, koji ga posle i izdade.
5 Ovu dvanaestoricu posla Ješua zapovedivši im: „Nemojte
ići u nejevrejske zemlje, i u samarićanske gradove ne ulazite.
6 Idite izgubljenom stadu proizašlom iz Izraelskog naroda.
7 Propovedajte im da će doći Carstvo nebesko.
8 Bolesne lečite, mrtve dižite, gubave čistite, demone iz
ljudi izgonite. Ne uzimajte naknadu, jer besplatno ste ovo dobili,
besplatno i dajte.
9 Ne primajte ni zlato, ni srebro, ni bakar u svoje džepove,
10 ni ogrtač, ni obuću, niti uzimajte štap u ruke. Dovoljno
je radniku kad dobije nešto da jede.
11 A kada dođete u bilo koji grad ili selo, ispitajte ko je u
tom mestu dobar čovek. Kod njega ostanite dok ne odete.
12 Ulazeći u kuću pozdravite ukućane na sledeći način:
‘Mir u ovoj kući, mir svakome ko u njoj boravi.’
13 Ako kuća bude dostojna, doćiće vaš mir na nju, a ako
ne bude dostojna, mir vaš će se vratiti vama.
14 Ukoliko vas neko ne primi, ukoliko vas neko ne posluša,
izađite iz njegove kuće i otresite prah sa svojih nogu.
15 Zaista vam kažem, bolje će biti Sodomu i Gomoru na
dan suda, nego tom gradu.
16 Evo, ja vas šaljem kao stado među vukove. Budite
dakle mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi.
17 Čuvajte se od ljudi da vam ne bi sudili, i u svojim skupštinama
šibali.
18 Zbog mene vas mogu voditi pred upravnike i careve,
samo da svedočite njima i mnogobošcima.
19 A kad vas uhapse, ne razmišljajte šta ćete reći, jer će
vam ideja doći čim vam bude zatrebala.
20 Jer ne govorite vi, nego Duh Oca vašega govori iz vas.
21 Brat će brata poslati u smrt, i otac svoje dete, i ustajaće
deca na roditelje i ubijaće ih.
22 Svi će vas zauvek mrzeti zbog moga imena, ali onaj koji
istraje do kraja, taj će biti spašen.”
23 Ješua je svojim učenicima rekao i sledeće: “Kada vas
jure u jednom gradu, bežite u drugi. Zaista vam kažem, nećete
završiti ni sa svim izraelskim gradovima, a doćiće Sin čovečiji.
24 Ne postoji učenik koji je iznad učitelja, niti sluga nad
svojim gospodarom.
25 Dosta je učeniku da bude kao njegov učitelj i slugi kao
njegov gospodar. Ako su domaćina nazivali Baalzevuvom, kako
li će tek njegove ukućane zvati.
26 Ne bojte ih se, jer ništa nije skriveno što se neće otkriti,
niti tajno što se neće saznati.
27 Što vam govorim u mraku, kažite na svetlosti, i što na
uho čujete, objavite sa kapija.
28 I ne bojte se onih koji ubijaju telo, jer duše ne mogu
ubiti. Nego se više bojte onoga koji može i dušu i telo da
upropasti u ognju uništenja.
29 Zar se ne prodaju dve ptice za jednu prutu* ? Pa ni
jednu ne možete ustreliti ako to nije po želji Oca vašega koji je
na nebu.
30 Zar nije čak i sva vaša kosa na glavi izbrojana?
31 Ne bojte se, pa vi vredite više kao ljudi, nego te ptice.
32 Svako ko mene prizna pred ljudima, priznaću i ja njega
pred Ocem svojim koji je na nebesima.”
33 -
34 Tada je Ješua rekao svojim učenicima i sledeće: “Ne
mislite da sam došao da donesem mir na zemlju, nego mač.
35 Jer sam došao da rastavim čoveka od njegovog oca i
kćer od njene majke.
36 A čoveku će neprijatelji biti njegovi omiljeni.
37 Ko voli oca ili majku više nego mene, nije mene dostojan.
38 -
39 Ko voli svoj život, izgubiće ga, i ko izgubi život svoj
zbog mene, naći će ga.
40 Ko vas prima, zapravo mene prima, a ko prima mene,
prima u stvari Onoga koji me je poslao.
* vrsta valute
41 Ko prima proroka u ime proročko, primiće nagradu proročku,
i ko prima pravednika u ime pravedničko, primiće nagradu
pravedničku.
42 I ko napoji jednoga od ovih malih učenika samo čašom
sveže vode, zato što je moj učenik, zaista vam kažem, neće
izgubiti nagradu svoju.
11. poglavlje
1 Ješua je odlučio da završi sa podučavanjem zapovesti
dvanaestorice svojih učenika, pa je potom otišao odatle da uči
i propoveda po njihovim gradovima.
2 A Johanan čuvši u zatvoru za sva dela Ješuina, posla
svoja dva učenika poručivši mu:
3 “Jesi li ti onaj koji treba da dođe, ili da se nadamo
drugome?”
4 Ješua im odgovori i reče: “Idite i javite Johananu šta
slušate i gledate:
5 slepima se vraća vid, hromi prohodaju, gubavi se čiste i
gluvi čuju, mrtvi ustaju, a siromašnima se propoveda jevanđelje.
6 A blažen je onaj koji se ne sablazni o mene.”
7 A kada ovi odoše, poče Ješua da govori narodu o Johananu:
“Šta ste izašli u pustinju da vidite? Trsku koju vetar ljulja?
8 Ili šta ste došli da vidite? Mislili ste da je Johanan obučen
u finu odeću? Oni, koji nose finu odeću su u carskim kućama.
9 Nego zašto ste izašli? Da vidite proroka? Stvarno vam
kažem, on je više od proroka.
10 Ovo je onaj za koga je napisano: ‘Evo šaljem izaslanika
svoga, koji će pripremiti put za mene’.”
11 Ješua im je još rekao i ovo: “Zaista vam kažem, među
svom decom rođenom od žena nije se javio veći od Johanana
kupača.
12 Od vremena Johanana kupača do sada, Carstvo nebesko
trpi nasilje i cepaju ga.
13 Jer su svi proroci i Tora prorokovali o Johananu,
14 i ako hoćete da ga prihvatite, on je taj Elijahu koji treba
da dođe.
15 Ko ima uši da sluša, čuće.”
16 Ješua reče i sledeće: “S kim ću uporediti ovu generaciju?
Sličan je deci koja sede po trgovima dovikujući se i govoreći:
17 ‘Svirasmo vam a niste igrali, jadikovasmo a niste
jaukali.’*
18 Jer dođe Johanan koji niti jede niti pije, a ljudi kažu da
je opsednut demonima.
19 A kad neki čovek dođe koji jede i pije, oni kažu: ‘Gle
čoveka izelice i pijanice, razvratnika, carinika i grešnika.’ ‘Mudri’
sude pametnima.”
20 Tada poče Ješua da kudi gradove u kojima se dogodila
većina njegovih čuda, što se nisu vratili veri.
21 “Teško tebi, Borozoime, teško tebi Vitsaido jer da su se
u Tiru i Sodomu dogodila čuda koja su se dogodila kod vas,
odavno bi se vratili veri, u to vreme, u vreći i pepelu.
22 Ali vam stvarno kažem, Tiru i Sodomu će biti lakše nego
vama.
23 I ti Kefar Nahume, zar ćeš se do neba podići? Odatle
ćeš i pasti. Jer da su se u Sodomu dogodila čuda koja su se
dogodila u tebi, možda bi opstao. Ali, do groba ćeš pasti.
24 Stvarno ti kažem da će sodomskoj zemlji biti lakše na
dan suda nego tebi.”
25 U tom trenutku ispravi se Ješua ka nebu i reče: “Hvalim
te, Stvoritelju neba i zemlje, što si sakrio sve ovo od učenih i
pametnih, a otkrio siromašnima.
* stara dečja igra
26 Oče, jer tako je to bilo ispravno za tebe.
27 Sve mi je dato od mog Oca, i niko ne poznaje Sina već
samo Otac. Niti Oca ko poznaje kao što ga Sin zna, i onaj
kome hoće Sin da ga otkrije.
28 Dođite meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vam
pomoći da nosite vaš teret.
29 Uzmite moj teret na sebe i naučite od mene, jer ja sam
dobar i smeran i imam srca, pa ćete naći u meni odmor za
svoje duše.
30 Jer je moj jaram nežan i moj teret je lak.”
12. poglavlje
1 U to vreme prođe Ješua kroz njive na Šabat, a njegovi
učenici ogladneše, pa su krenuli da kidaju klasje, trljajući ih
među dlanovima i da jedu plod.
2 A fariseji kad su to videli rekoše mu: “Vidi, tvoji učenici
čine ono što nije dozvoljeno činiti na Šabat.”
3 A on im reče: “Zar niste čitali šta su učinili David i
njegovi ljudi, kada su ogladneli?
4 Ušli su u dom Božiji i pojeli postavljene hlebove, na stranom
jeziku Pan Sagra, koje nisu smeli jesti ni on ni njegovi
ljudi, već samo sveštenici?
5 Ili zar niste čitali u Tori da sveštenici na Šabat u hramu
skrnave Šabat, a to za njih nije greh?
6 A kažem vam da je ovde reč o nečemu većem od hrama.
7 Kad biste pak znali šta znači: ‘Milosrđe hoću, a ne žrtve’,
ne biste osudili nevine.
8 Jer je Sin čovečiji gospodar Šabata.”
9 Nije prošlo ni nekoliko dana, Ješua je otišao odande i
došao u njihovu sinagogu.
10 Tu se zadesio čovek sa suvom rukom i zapitaše Ješuu
sledeće: “Da li je slobodno lečiti ga na Šabat?”
11 A on im reče: “Ukoliko imate samo jednu ovcu, ko je ne
bi od vas izvadio ako bi upala u jamu na Šabat?
12 A koliko samo čovek više vredi od ovce. Zato je dozvoljeno
i treba se na Šabat dobro činiti.”
13 Tada reče čoveku: “Pruži svoju ruku.” On je ispruži, a
ona posta opet zdrava kao i druga.
14 Potom dođoše fariseji i odlučiše da ga ubiju.
15 Ali Ješua je doznao za to, te se uklonio odande. Sa njim
su pošli mnogi bolesni i on ih je sve izlečio.
16 On im je naredio da ne razglase drugima za njega,
17 da se ispuni što je rekao prorok Ješajahua:
18 “Evo ga sluga moj koga sam izabrao, miljenik moj koji
je po volji moje duše. Staviću Duh svoj na njega, a on će javiti
pravdu svim narodima.
19 Neće se prepirati, niti vikati, niti će ko čuti glasa
njegova po ulicama.
20 Čak ni trsku stučenu neće prelomiti, niti će plamičak
koji tinja ugasiti, dok ne dovede pravdu do pobede.
21 A u njegovo ime će se uzdati svi narodi.”
22 Tada mu doneše jednog čoveka koji je bio slep i nem, a
još i opsednut demonom, a Ješua ga izleči, tako da je nemi
progovorio i video ga.
23 A sav narod se divio i govorio je: “Nije li ovo sin
Davidov?”
24 A fariseji, čuvši to rekoše: “Ovaj ne izgoni demone, već
pomoću Baalzevuva vlada demonima.”
25 A Ješua, pošto je znao njihove misli, odgovori im sledećom
pričom: “Svako carstvo koje se razdelilo protiv samoga
sebe, opusteće, zato i svaki grad ili dom koji se razdelio protiv
samoga sebe, neće se održati.
26 I ako Satan Satanu isteruje, razdelio se protiv samoga
sebe, kako bi se onda održalo njegovo carstvo?
27 I ako ja u ime Baalzevuva isterujem demone, zašto onda
vaši sinovi ne izgone onako kako treba? Zato će vam oni i
biti sudije u vezi svega ovoga.
28 Ali ako ja Božijim Duhom isterujem demone, onda je
stvarno došlo do kraja Sataninog carstva.
29 Ili kako može neko da uđe u kuću nekakvog heroja i da
pokrade njegov kućni nameštaj, ako ga prvo ne sveže. Tek
tada će njegovu kuću opleniti.
30 Ko nije sa mnom, protiv mene je, i ko se ne druži sa
mnom, on traći svoje vreme.
31 Zato vam kažem, svaki greh i huljenje oprostiće se ljudima,
ali huljenje na Duha neće se oprostiti.
32 I ako ko kaže reč protiv Sina čovečijega, oprostiće mu
se, a onome koji kaže nešto protiv Svetog Duha, neće se
oprostiti ni na ovom svetu, ni u budućem.
33 Ili učinite dobro drvo i plod njegov dobrim, ili učinite loše
drvo i plod njegov rđavim, jer se po rodu drvo poznaje.
34 Zmijski porode, kako možete dobro da govorite kad ste
zli? Jer usta govore ono što im srce kaže.*
35 Dobar čovek, od blaga iz dobrog srca iznosi dobro, a
zao čovek od lošeg blaga iznosi zlo.
36 Ali vam kažem da će za svaku reč, koju izgovore ljudi,
odgovarati na dan suda,
37 jer će ti po tvojim rečima biti suđeno, a po tvojim delima
presuđeno.
38 Tada Ješui priđoše neki od književnika i fariseja i rekoše:
“Želimo da vidimo od tebe znak sa neba.”
* Doslovna poslovica koju je Ješua rekao glasi: “Usta se bude kada srce
progovori.”
39 A on im reče: “Zli i varljivi ljudi traže znak, a neće im se
dati znak osim znaka proroka Jone.
40 Jer kao što je Jona bio u utrobi morske nemani tri dana
i tri noći, tako će biti i Sin čovečiji u utrobi zemlje tri dana i tri
noći.
41 Ninevljani će se suditi sa ljudima kao što ste vi i
proglasiće ih krivim, jer su se vratili veri na osnovu Jonine
propovedi, a ja sam od Jone veći!
42 Carica Ševa, na stranom jeziku Rezina De Išteria,
sudiće se sa ljudima kao što ste vi i proglasiće ih krivim, jer je
ona došla s kraja zemlje da čuje Šelomovu mudrost, a ja sam
veći od Šelomoa.
43 A kada nečisti duh izađe iz čoveka, ide po naređenju
tražeći mira, ali ga ne nalazi.
44 Tada kaže: “Vratiću se u svoju kuću, otkuda sam i
izišao. Kada se vrati nalazi je praznu, sigurnu i ispravnu.
45 Potom uzima sa sobom sedam duhova još gorih od
sebe, pa odu i stanuju tamo i poslednje stanje toga čoveka
biva gore nego što mu je ranije bilo. Tako će i vama biti.”
46 Dok je on još govorio narodu, kad njegova majka i
braća stajaše napolju želeći da govore s njim.
47 Jedan čovek mu reče: “Gle tvoja majka i tvoja braća
žele da te vide.”
48 A on odgovori tom čoveku: “Ko je moja majka i ko su
moja braća?”
49 Zatim raširi svoje ruke u pravcu svojih učenika i reče:
“Evo moje majke i moje braće,
50 jer ko god čini volju moga Oca koji je na nebu, on je
moj brat i sestra i majka.”
13. poglavlje
1 Toga dana Ješua je izišao iz kuće da sedi kraj mora.
2 Oko njega se okupi mnoštvo naroda, tako da je morao
ući u čamac, dok je sav narod stajao na obali.
3 Počeo je da im kazuje mnoge priče u poređenjima:
4 “Izađe čovek ujutro iz svog doma da seje. I dok je sejao,
nešto zrna pade kraj puta i ptice ga pojedoše.
5 Nešto zrna pade na kamenito tlo, gde nema mnogo zemlje.
Zrna odmah iznikoše, jer nije bilo dubine zemlje.
6 A kada sinu sunce, izgoreše, i pošto nisu imali korena,
osušiše se.
7 Neka zrna padoše u trnje, a i trnje je naraslo i ugušilo ih.
8 Ali neka su pak pala na dobru zemlju i donela su plod i
rod, jedni po stotinu, drugi po šezdeset, a treći po trideset.
9 Ko ima uši da sluša, čuće!”
10 Potom priđoše njegovi učenici i rekoše mu: “Zašto im
govoriš u pričama?”
11 A on im reče: “Vama je dato da upoznate tajne Carstva
nebeskoga, a njima nije.
12 Jer ko ima daće mu se još više, a ko nema ono što on
misli da treba da ima, uzeće mu se i ono što ima.
13 Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i slušajući
ne čuju.
14 I ispunjava se na njima Ješajahuino proročanstvo koje
glasi: “Idi i reci im: ‘Slušaćete i nećete razumeti, gledaćete i
nećete videti.
15 Jer je okorelo srce ovog naroda, i uši su im zagluvele, i
oči im zatvorene.’
16 A vaše oči su blažene što gledaju, i uši što slušaju.
17 Jer zaista vam kažem da su mnogi proroci i pravednici
zaželeli da vide što vi gledate - i ne videše, i da čuju što vi
slušate - i ne čuše.
18 A vi, čujte priču o sejaču.
19 Sejač je Sin čovečiji, a seme koje je palo na put je u
stvari svako ko je čuo o Carstvu nebeskom, a nije razumeo.
Doći će Satan i oteti sve što je posejano u njegovom srcu. Eto,
to je seme što je palo kraj puta.
20 A seme što je palo na kamenito tlo, to je zapravo onaj
koji Reč Božju sluša i odmah je s radošću prima,
21 ali nema korena u sebi, pa kada nastane nevolja i muka,
Satan mu iz srca sve izbriše.
22 A ono seme što je u trnje posejano, to je onaj koji Reč
čuje, ali su mu draža bogatstva Satane, koja mu Reč Božju
brišu iz srca, te neplodno biva.
23 A posejano na dobru zemlju, to je onaj koji sluša Reč i
razume je, koji rod rađa i donosi, dobrim delima. Tako izađe
od jednog stotinu, od drugog šestdeset, a od trećeg trideset.
Ovaj što daje stotinu taj je čistog srca i svetog tela. Od onog
što daje šestdeset, taj je otišao od žene. A od trećeg što daje
trideset, to je tako jer je on u svetom braku i telom i srcem.” “
24 Još jednu priču im je ispričao: “Carstvo nebesko je
slično čoveku koji je posejao dobro seme na svojoj njivi.
25 Ali dok su njegovi ljudi spavali, dođe neprijatelj i poseje
korov, na stranom jeziku Verijaga, latinski Lolium, usred pšenice
i ode.
26 A kada je usev iznikao i kada dođe vreme da donese
rod, tada se pokaza i korov.
27 I domaćinovi radnici priđoše i rekoše mu: ‘Gazda, zar
nisi posejao dobro seme na svojoj njivi? Odakle sada kukolj?’
28 A on im reče: ‘Moji neprijatelji su to učinili.’ Sluge mu
pak rekoše: ‘Hoćeš li da počupamo korov?’
29 A on im reče: ‘Ne, da ne biste zajedno s njim iščupali i
pšenicu.
30 Ostavite neka oboje rastu zajedno do žetve, i u vreme
žetve reći ću žeteocima: ‘Skupite prvo kukolj i svežite ga u
snopove da se spali, a pšenicu snesite u moju žitnicu’.”
31 I još jednu im je priču ispričao: “Carstvo nebesko je
slično gorušičinom zrnu, koje je čovek uzeo i posejao na svojoj
njivi.
32 Iako je najmanje od svih semena, kada izraste, veće
je od sve trave i bude poput drveta, tako da se ptice nebeske
gnezde na njegovim granama.”
33 Ispričao im je još jednu priču: “Carstvo nebesko je
slično kvascu, koji žena stavi u tri see* brašna, dok sve ne
uskisne.”
34 Sve ovo ispričao je Ješua narodu u pričama, i bez priča
im ništa nije govorio,
35 da se ispuni ono što je rekao prorok: “Otvoriću u
pričama usta svoja, objaviću sve tajne od postanka sveta.”
36 Nakon ovoga, odvojio se od naroda i otišao kući.
Njegovi učenici dođoše kod njega, te mu rekoše: “Razjasni
nam priču o korovu na njivi.”
37 On im je odgovorio sledeće: “Sejač dobrog semena je
Sin čovečiji,
38 njiva je ovaj svet, dobar plod - to su pravednici, a korov
su grešnici.
39 Neprijatelj koji ga je posejao je Satan, žetva je kraj
ovoga sveta, a žeteoci su anđeli.
40 Kao što su žeteoci skupljali korov i vatrom spaljivali, tako
će biti i na svršetku sveta.
41 Poslaće Sin čovečiji svoje anđele da ukloni iz svoga carstva
svo zlo i one koji čine bezakonje.
* Sea, mera za zapreminu, oko 13,3 litara.
42 Poslaće ih u ognjenu peć, a tamo će biti plač i škrgut
zuba.
43 Tada će pravednici sijati kao sunce u carstvu Oca svoga.
Ko ima uši da sluša, čuće.”
44 Ješua je svojim učenicima rekao i sledeće: “Carstvo
nebesko je slično čoveku koji pronađe blago koje je neko sakrio
u polju, pa od radosti svoje prodaje sve što ima, da bi kupio
upravo to polje.
45 Carstvo nebesko je slično i trgovcu koji traga za dragim
kamenjem.
46 A kada nađe jedan skupoceni kamen, ode i proda sve
što ima te ga kupi.
47 Carstvo nebesko je opet slično mreži bačenoj u more, u
koju se uhvatilo riba od svake vrste.
48 Kada se napuni, izvuku je na obalu, pa izađu ribari da
prebiraju dobru ribu u posude, a lošu da izbace.
49 Tako će biti i na svršetku sveta: Izići će anđeli i
razdvojiće zle od pravednih,
50 te će ih bacitu u ognjenu peć, gde će biti plača i škrguta
zuba.
51 Rekao im je: “Da li ste razumeli sve ovo?” Rekoše mu: ”
“Da.” 52 A on im reče: “Zato će svaki mudrac ličiti u Carstvu
nebeskom na domaćina koji bez razmišljanja iz svoje riznice
iznosi i novo i staro.”
53 Nakon svega ovoga, kada je Ješua završio priče i otišao
odatle,
54 došao je u svoj zavičaj da podučava ljude po skupštinama.
Fariseji su se divili i govorili u sebi: “Otkuda ovome ovakva
mudrost i moć da čini takva čuda?
55 Nije li ovo drvodeljin i Mirjamin sin? Zar se ne zna da su
svi ovi njegova majka Mirjam i njegova tri brata Josef, Šimon i
Jehuda, kao i njegove sestre?
56 Zar se ne zna da svi oni žive sa nama. Pa odakle njemu
sve to?”
57 Sablaznili su se zbog njega. A Ješua im reče: “Nema
proroka bez časti osim u svojoj zemlji, u svome gradu i u svojoj
kući.”
58 Tamo nije hteo da učini nikakvo čudo zbog njihovog neverovanja.
14. poglavlje
1 U to doba, Irod četvorovlasnik čuo je glasine o Ješui.
2 Potom je rekao svojim slugama: “Verujem da je to
Johanan kupač.”
3 Irod je ranije uhvatio Johanana i bacio ga u tamnicu jer
je bio primoran da ne uzme Ordisu, ženu svoga brata,
4 pošto mu je Johanan govorio: “Nije ona za tebe.”
5 Tada ga je Irod hteo ubiti, ali je odustao, zbog naroda,
jer su ga smatrali prorokom.
6 A na pijanci za svoj rođendan, Irod je pozvao velike carske
državnike da jedu sa njim. Među svima koji su jeli, bila je i
njegova ćerka, koja je igrala među gostima ugađajući tako Irodu.
7 Zbog ovoga se Irod zakleo da će joj dati sve što bude od
njega tražila.
8 A devojka, nagovorena od svoje majke, zatražila je glavu
Johanana kupača na tacni.
9 Car se veoma ražalostio, ali zbog zakletve koju je dao ispred
gostiju, naredi da se to i učini.
10 Poslao je da se odseče glava Johananu u tamnici.
11 Potom su njegovu glavu doneli na tacni i dali devojci, a
ona je odnese svojoj majci.
12 Zatim su došli Johananovi učenici, uzeli telo i sahranili
ga, pa su za sve ovo ispričali Ješui.
13 A kada je Ješua čuo o ovome, otputovao je odatle čamcem
i stigao do Judejske pustinje. Ali, narod iz svih zemalja,
kada je za to čuo, pošao je za njim.
14 U jednom trenutku je izašao i video mnogo naroda,
sažalio se na te ljude i izlečio sve njihove bolesti.
15 A kada je palo veče, dođoše mu njegovi učenici te mu
rekoše: “Ovo mesto je pusto. Pusti narod neka ode pešice i
kupi sebi hrane.”
16 Ješua im reče: “Ne treba da idu, dajte im vi da jedu.”
17 A oni mu odgovoriše: “Nemamo ovde ništa sem pet
hlebova i dve ribe.”
18 A on im na to reče: “Donesite mi ih ovamo.”
19 Onda zapovedi da narod poseda po travi. Kada su svi
seli, uzeo je pet hlebova i dve ribe, pogledao u nebo i blagoslovio
ih, izlomio i dao učenicima hlebove, a učenici su ih
podeli grupi naroda.
20 Svi su jeli i najeli se. Tako su se isto najeli i ribe. Kada
su se zasitili, uzeli su svoje kotarice i napunili iz njih dvanaest
sei.
21 Inače, samo onih koji su jeli bilo je oko pet hiljada ljudi,
ne računajući žene i decu.
22 Nakon ovoga naredio je svojim učenicima da uđu u čamac
i da odu pre njega u grad, dok se narod ne raziđe.
23 I kada je napustio narod, popeo se na planinu da se
moli sam. Palo je i veče, a on je i dalje bio tamo sam.
24 A čamac je bio već nasred mora, u nevolji zbog talasa,
jer je vetar bio nepovoljan.
25 A u vreme četvrte noćne straže, tokom noći, došao je
Ješua kod njih, hodajući po moru.
26 Videvši ga učenici kako ide po moru, uplašiše se misleći
da je to utvara, i od straha počeše da vrište.
27 Ali im Ješua odmah reče: “Verujte da sam to ja, ne
strahujte.”
28 A Petros mu odgovori ovako: “Gospode, ako si ti,
zapovedi mi da dođem k tebi po vodi.”
29 A Ješua mu reče: “Dođi.” I izišavši iz barke, Petros
pođe po moru i dođe Ješui.
30 Ali, gledajući jaki vetar, uplašio se, počeo da se davi i
povikao: “Gospode, spasi me!”
31 Odmah je Ješua pružio svoju ruku, uhvatio ga i rekao
mu: “Maloverni čoveče, zašto si posumnjao?”
32 I kada su ušli u čamac, prestao je vetar.
33 A svi koji su bili u čamcu, padoše pred njega govoreći:
“Zaista si Božiji Sin.”
35 A kada su ga ljudi tog mesta poznali, poslali su po celom
tom carstvu da mu se dovedu svi bolesnici.
36 Ovi su ga potom ponizno molili da samo dotaknu rukave
njegove odeće i svako ko je dotakao bio je izlečen.
15. poglavlje
1 Jednom tako dođoše kod Ješue fariseji i književnici i
rekoše mu:
2 “Zašto tvoji učenici vrše prestup nad prvim predanjima?”
Jer oni uopšte ne peru svoje ruke pre jela.
3 A on im odgovori: “Zašto vi prestupate Božju zapovest
zbog svoga predanja?
4 Bog je rekao: ‘Poštuj svoga oca i svoju majku’, i: ‘Ko
naruži oca ili majku zauvek će umreti’,
5 a vi govorite: ‘Kada za neku stvar čovek kaže svom ocu
ili majci: ‘Žrtveni dar koji ću dati je ono čime će se iskupiti
takvo zlodelo.’
6 I neće takav čovek poštovati stoga svoju majku i svoga
oca, te tako ukidate Božju reč zbog vašeg predanja.
7 Licemeri! Dobro je prorokovao za vas Ješajahua i rekao
sledeće:
8 “Kao što i Bog reče: ‘Ovaj narod me poštuje usnama i
pričom, a njihovo srce je daleko od mene.
9 Uzalud me poštuju učeći zapravo ljudske zapovesti’.”
10 Potom je Ješua pozvao narod i rekao: “Slušajte i
razumite:
11 Ne pogani čoveka ono što ulazi kroz usta, nego ono što
izlazi iz usta, to pogani čoveka.”
12 Tada su mu prišli njegovi učenici i rekli: “Znaj da su se
fariseji sablaznili kada su čuli ove reči?”
13 A Ješua im je ovako odgovorio: “Svako drvo koje ne
posadi moj nebeski otac, biće iskorenjeno.
14 Pustite ih da slepi vode slepe, a kada slepi vodi slepoga,
obojica će pasti u jamu.”
15 A Petros mu reče: “Gospodaru, objasni nam ovu priču.”
16 On reče: “Pa vi ste i dalje bez znanja?
17 Ne razumete li da sve što ulazi u usta ide u trbuh i prirodno
se izbacuje napolje?
18 A što izlazi iz usta, zapravo dolazi iz srca, i to je ono što
prlja čoveka.
19 Jer iz srca izlaze zle misli, ubistva, blud, krađe, laži i
kletve.
20 E sve ovo prlja čoveka, a jesti neopranim rukama ne
prlja čoveka.”
21 Nakon što je sve to rekao, Ješua se povukao u galilejski
Tir i Sidon.
22 Odjednom je naišao na ženu Kanaanku koja je došla iz
istočnih zemalja. Ona poče da mu se obraća vičući: “Smiluj se
na mene, gospodaru, sine Davidov, jer moju ćerku teško muče
demoni.”
23 A Ješua joj ne reče ni reči. Tada priđoše njegovi učenici
i rekoše mu: “Gospodaru naš, zašto zapostavljaš ovu ženu što
viče za nama.”
24 A on im kaza: “Poslali su me samo izgubljenom stadu iz
doma izraelskog.”
25 Ona ipak poče da mu se klanja i reče: “Gospodaru,
pomozi mi.”
26 A Ješua joj kaza: “Nije lepo uzeti hleb namenjen deci i
baciti ga psima.”
27 A žena na to reče: “Da Gospodaru, ali i psi jedu mrve
koje padnu sa stola njihovih gospodara.”
28 Tada joj Ješua odgovori: “O ženo, velika je tvoja vera.
Učiniće ti se to što si molila.” Od tog trenutka pa nadalje njena
ćerka je bila izlečena.
29 I kada je Ješua odande krenuo, prešao je Galileju i
popeo se na planinu.
30 Dok je bio na toj planini, video je kako mu prilazi i
gleda ga mnoštvo naroda, među kojem je bilo hromih, ranjenih,
ubogih i od drugih bolesti bolesnih, koji mu padoše pred noge i
koje izleči.
31 Narod je bio zgranut od čuda, gledajući uboge kako hodaju,
slepe kako gledaju i kako svi slave Boga.
32 Nakon ovoga Ješua reče svojim učenicima: “Žao mi je
naroda, jer su već dva dana oko mene i nemaju šta da jedu, a
neću da ih pustim gladne da idu, da ne malaksaju na putu.”
33 Učenici mu rekoše: “Odakle mi da nađemo u ovoj
pustoši hleba da nahranimo toliki narod?”
34 A Ješua ih upita: “Koliko vekni hleba imate?” Oni
odgovoriše: “Sedam, i nekoliko riba.”
35 Potom Ješua zapovedi narodu da sedne na livadu,
36 uze tih sedam vekni hleba, izlomi ih i dade svojim učenicima,
a učenici narodu.
37 I svi su jeli i nasitili se, a još je i preostalo sedam sei.
38 Inače, onih što su jeli bilo je oko četiri hiljade ljudi, ne
računajući žene i decu.
39 Nakon ovoga, Ješua uđe u barku, te dođe u zemlju
Makedoniju.
16. poglavlje
1 Tako dođoše kod njega fariseji i mudraci, pa izazivajući
ga zatražiše od njega da im pokaže bilo kakav znak s neba.
2 On im reče: “Vi ste dvolični, jer kada nastane veče,
govorite: ‘Biće vedro sutra, jer je nebo crveno’,
3 a ujutro: ‘Danas će biti oluja, jer je nebo tamno.’ Znate
da prosudite prema izgledu neba, a sud prema vremenima ne
znate da date?
4 Zlo pokoljenje traži znak, a znak mu se neće dati, osim
znaka proroka Jone.”
5 A kada je Ješua bio na obali mora, rekao je svojim učenicima
da pripreme i ponesu hleb. On potom uđe sa svojim
učenicima u barku, međutim učenici su zaboravili da ponesu i
malo hleba.
8 Ješua im reče: “Vi, koji imate malo pameti, mislite da
nemate hleba?
9-12 Zar se ne ne sećate pet vekni hlebova na četiri hiljade
ljudi i koliko je sei preostalo? I zato razumite! Ne govorim vam
o kremenu* ili o prirodnom hlebu, već vam kažem da se čuvate
običaja fariseja i sadukeja.”
13 I pođe Ješua na put ka zemlji Siriji i zemlji Filof, koja se
još zove i Filivos. Pitao je tada svoje učenike: “Šta kažu ljudi o
meni?”
14 Oni rekoše: “Jedni kažu da je Johanan kupač, drugi - da
je Elijahu, a treći da je Jirmejahu ili jedan od proroka.”
15 Potom ih opet upita: “A vi, šta vi kažete o meni?”
16 Odgovori mu Šimon zvani Petros: “Ti si Mesija, na
stranom jeziku Hristos, Sin Boga života, koji si došao na ovaj
svet.”
17 A Ješua mu reče: “Blažen si, Šimone, sine Jonin, jer ti
to što si rekao nije otkrilo telo i krv, nego Otac moj koji je na
nebesima.
18 I ja ti kažem da si ti kamen, i na tebi sazidaću moj dom
molitve, i vrata ognja uništenja neće moći ništa protiv tebe.
19 I daću ti ključeve Carstva nebeskoga, i što svežeš na
zemlji biće svezano na nebu, i što razvežeš na zemlji biće razvezano
na nebu.”
20 Tada zapovedi učenicima da nikome ne kažu da je on
Mesija.
21 Od tada pa nadalje poče Ješua otkrivati svojim učenicima
da on treba da ode u Jerusalim i mnogo da postrada od
starešina i sveštenika, da će biti ubijen, i da će trećeg dana
ustati.
22 A Petros ga povede na stranu i poče ga koriti govoreći:
“Bože sačuvaj, gospodaru, neće ti se to dogoditi.”
23 A Ješua sede i pogleda ka Petru i reče: “Idi od mene
Sotono, sablažnjavaš me, jer ti ne poznaješ ono što je Božije,
nego ono što je ljudsko.”
* U pitanju je kamen sa kojim se pali vatra.
24 Tada reče Ješua svojim učenicima: “Ako ko hoće da pođe
za mnom, neka se odrekne samoga sebe i uzme svoj krst
tako da se približi smrti i pođe za mnom.
25 Jer ko hoće da spase svoju dušu - izgubiće je, a ko
izgubi svoj život zbog mene - spašće svoju dušu.
26 Jer šta će koristiti čoveku ako uspe sav svet da dobije,
ako izgubi svoju dušu? Ili kakav će prihod imati čovek koji
zbog trenutnih i propadajućih stvari da svoju dušu na sud ognja
uništenja?
27 Jer će doći Sin Božji, u čast svoga Oca koji je na nebesima,
sa svojim anđelima, da uzvrati svakome po njegovim
delima.
28 Zaista vam kažem da među ovima što stoje ovde ima
nekih koji neće okusiti smrt sve dok ne vide Sina Božjeg kako
dolazi dovodeći svoje carstvo.”
17. poglavlje
1 Nakon šest dana od ovog događaja, povede Ješua sa
sobom Petra, i Jaakova, na stranom jeziku Gaimi, i Johanana
njegovog brata, i izvede ih na visoku goru da se moli.
2 I dok se još molio, najednom se preobrazio pred njima,
te zasija njegovo lice kao sunce, a njegova odeća postade bela
kao sneg.
3 Odjednom se tu stvoriše Moše i Elijahu koji rekoše Ješui
sve šta će mu se dogoditi u Jerusalimu. Petros i njegovi
prijatelji su zadremali. U snu su, a kao da nisu, budni su, a kao
da nisu. Videli su Ješuino telo i dvojicu ljudi s njim.
4 A kada su ovi otišli, Petros reče Ješui: “Dobro je biti ovde.
Hajde da napravimo ovde tri kolibe, jednu tebi, jednu Mošeu i
jednu Elijahu” - ne znajući šta priča.*
* pošto se tek probudio
5 Dok je Petros još pričao, odjednom ih zakloni oblak, što
ih je veoma uplašilo. Dok su bili pod oblakom, začuli su glas iz
oblaka koji je kazivao: “Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po
mojoj volji. Njega slušajte!”
6 I čuvši ovo, učenici padoše na kolena, u velikom strahu.
7 A kada je glas prestao da se čuje, Ješua im reče: “Ustanite,
nemojte se bojati.”
8 A kada podigoše pogled prema gore, ne videše nikoga
više sem Ješue.
9 I dok je Ješua silazio s gore, naredio im je: “Nikome ne
govorite za viziju koju ste videli, dok Sin čovečiji ne ustane iz
mrtvih.”
10 Potom ga njegovi učenici zapitaše: “Zašto mudraci kažu
da prvo Elijahu treba da dođe?”
11 A on odgovori: “Elijahu će doći i sve će uspostaviti.
12 Ali vam kažem da je Elijahu već došao, a nisu ga prepoznali,
već su radili s njim šta su hteli. Tako će i Sin čovečiji
stradati od njih.”
13 Tada učenici razumeše da im je pričao zapravo o Johananu
kupaču.
14 Jednom prilikom priđoše narodu, te mu pristupi jedan
čovek moleći ga na kolenima,
15 i reče: “Gospodaru, smiluj se na moga sina, jer je obuzet
zlim duhom i veoma bolestan. On drobi svoje zube u ustima,
peni mu u ustima, često pada na zemlju, nekada u vatru,
a nekada u vodu.
16 A dovodio sam ga kod tvojih učenika i nisu mogli da ga
izleče.”
17 A Ješua odgovori: “O loše li generacije! Teško vama koji
poričete veru. Dokle ću biti s vama? Dokle ću vas podnositi?
Dovedite mi ga ovamo.”
Iz Jevanđelja po Marku (9. poglavlje)
(ovaj deo teksta se nalazi unutar hebrejskog teksta Jevanđelja
po Mateju)
20 Dovedoše ga i istog časa kada ga je Ješua video, Satan
ga obuze, pade na zemlju i poče da se trza i valja po njoj.
21 Ješua je potom pitao oca ovog mladića koliko dugo
traje njegova obuzetost Satanom. A otac mu objasni da to traje
odavno, pa sve do sada.
22 “I mnogo puta ga je bacao u vatru i vodu, mogao ga je
ubiti. I ako ti, gospodine, na bilo koji način možeš da mu pomogneš,
pomozi mu.” Ovaj čovek se veoma dopao Ješui, te je
prema njemu osetio jake emocije.
23 Ješua mu reče: “Ako budeš mogao da veruješ, svaku
stvar ćeš moći da učiniš, jer je onome ko veruje sve lako.”
24 I odmah glasno zajeca mladićev otac i reče: “Gospodine,
ja verujem, ali i pored toga mi pomozi zbog moje vere.”
25 Kada je Ješua video da je i narod već počeo da se
okuplja, on reče Satanu snažno i glasno: “Naređujem ti da
izađeš odatle! I od sada pa nadalje ne vraćaj se ovde nikada!“
26 I Satan izađe vrišteći, nanoseći bol mladiću, koji osta da
leži kao mrtav. Mnogi su počeli da govorkaju da je on zaista
mrtav.
27 Ješua ga je samo uzeo i podigao, a mladić je ustao.
28 Kada je Ješua ušao u kuću…..
Nastavak Jevanđelja po Mateju
18 -
19 Tada priđoše Ješui njegovi učenici nasamo i rekoše mu:
“Zašto mi nismo mogli da ga isteramo?”
20 A on im reče: “Zbog malo vere. Jer zaista vam kažem,
ako imate vere koliko je zrno gorušice, reći ćete ovoj gori:
‘Pomeri se odavde onamo’, i ona će se pomeriti, i ništa vam
neće biti nemoguće.
21 A ova vrsta demona izlazi samo pomoću molitve i posta.”
22 Dok su išli po Galileji, reče im Ješua: “Sina čovečijeg će
predati u ljudske ruke,
23 i ubiće ga, i trećeg dana će ustati.”
24 A kada su stigli u Kefar Nahum Marta, priđoše Petru
poreznici i rekoše: “Vaš učitelj se ne ponaša lepo i ne plaća
porez.”
25 On mu je odgovorio da je to tačno. Reče: “Da.” I kada
uđe u kuću, preteče ga Ješua i reče mu: “Šta misliš Petre, od
koga zemaljski carevi uzimaju porez, od svojih sinova ili od tuđih?”
26 A Petros mu odgovori: “Od tuđih.” A Ješua im onda
svima reče: “Tuđi sinovi su dakle zatočeni.
27 Ali da ih ne sablaznimo, idi na more, baci udicu, i prvu
ribu koju uhvatiš uzmi, pa kada joj otvoriš usta, naći ćeš novčić.
Uzmi ga i daj im za nas.”
18. poglavlje
1 U jednom momentu priđoše učenici Ješui i rekoše: “Ko je,
prema tvom mišljenju, najveći u carstvu nebeskom?”
2 On je tada pozvao neko dete, postavio ga među njih,
3 i rekao: “Zaista vam kažem, ako se ne vratite veri i ne
budete kao ovo dete, nećete ući u carstvo nebesko,
5 a jedino će ući ovo dete, koje je takvo da može primiti
mene.
6 Onaj koji ponizi ovu, u mene verujuću mala decu, biće
mu bolje da veže mlinski kamen o svoj vrat i da se udavi u
morskim dubinama.
7 I teško svetu od nereda jer neredi moraju doći, ali i
teško čoveku zbog kojeg nered dolazi.
8 Ako zbog tvoje ruke ili noge duhovno posrćeš, odseci ih i
baci od sebe. Bolje ti je da uđeš u život kljakat i hrom, nego da
te tvoje dve ruke ili dve noge bace u oganj večnog uništenja.
9 A ako posrneš zbog svoga oka, izvadi ga i baci. Bolje ti je
da s jednim okom uđeš u život, nego s dva oka da te bace u
oganj uništenja.
10 Gledajte da ne osuđujete neko od ove dece, jer vam
kažem da njihovi anđeli stalno gledaju sinove moga Oca, koji
je na nebesima.
11 Jer Sin čovečiji je prestao da spašava neprijatelje.
12 Šta vam se čini? Ako neki čovek ima sto ovaca pa jedna
od njih zaluta, zar neće ostaviti njih devedeset i devet u
brdima i poći da traži zalutalu?
13 I ako je pronađe, zaista se raduje više njoj nego onim
devedeset i devet koje nisu zalutale.
14 Tako isto neće želeti Otac nebeski da izgubi jedno od
ove male dece.”
15 U to doba reče Ješua Šimonu, koji se zove i Petros:
“Ako ti zgreši tvoj brat, idi i raspravi se s njim u četiri oka. Ako
te posluša, dobio si svoga brata.
16 Ako te ipak ne posluša, uzmi sa sobom još nekoga, pa
se raspravi. Ako te i pored toga ne posluša, dovedi još jednog
ili dvojicu, ili trojicu svedoka, da se ustima dvojice ili trojice
svedoka utvrdi svaku reč.
17 A ako i njih ne posluša, izađi u javnost, pa ako ne posluša
ni publiku, neka ti bude kao neprijatelj, nasilnik i nečovek.
18 Zaista, kažem vam, što god svežete na zemlji biće svezano
na nebu, i što god razvežete na zemlji, biće razvezano i
na nebu.
19 Opet vam zaista kažem: ako se dvojica od vas na zemlji
slože, u svakoj stvari koju zamole, daće im Otac moj koji je na
nebesima.
20 Jer gde su dvojica ili trojica sabrani u moje ime, tamo
sam i ja među njima.
21 Tada priđe Petros i reče mu: “Gospode, ukoliko mi moj
brat zgreši sedam puta, da li da mu oprostim?”
22 Reče mu Ješua: “Ne kažem ti do sedam puta, nego do
sedamdeset i sedam puta.”
23 U to vreme reče Ješua svojim učenicima: “Carstvo
nebesko je slično caru koji je hteo da se obračuna sa svojim
slugama i robovima.
24 A kada se poče razračunavati, dođe jedan koji je
dugovao oko deset hiljada zlatnika.
25 I pošto nije imao da vrati, zapovedi gospodar da prodaju
njega i njegovu decu i sve što je imao, i da se naplata
izvrši.
26 Tada sluga pade i poče mu se klanjati govoreći:
‘Gospodaru, sačekaj me još malo i sve ću ti platiti.’
27 A gospodar se smilovao na slugu, i oprostio mu dug.
28 Ali onaj sluga izađe, te naiđe na jednog od svojih drugova
koji mu je dugovao sto novčića, uhvati ga i stade ga povređivati
govoreći... ’*
29 Drug mu reče: ‘Imaj strpljenja prema meni i vratiću ti.’
30 Ali on nije hteo, nego ode i baci ga u zatvor dok ne plati
dug.
31 Videvši gospodarevi radnici šta se dogodilo, veoma
se ožalostiše i obavestiše svoga gospodara.
32 Tada ga pozva njegov gospodar i reče mu: ‘Zli slugo,
oprostio sam ti sav onaj dug, jer si me molio.
* nedostaje deo dokumenta na kome je ovaj deo teksta.
33 Zar nije trebalo da se i ti smiluješ na svoga druga kao
što sam se ja na tebe smilovao? ’
34 Na to se razgnevi njegov gospodar i predade ga mučiteljima
dok mu ne plati sav dug.
35 Tako će i Otac moj nebeski učiniti vama, ako svako od
vas ne oprosti svome bratu od sveg srca svoga.”
19. poglavlje
1 A kada je Ješua završio ove govore, pošao je iz Galileje i
stigao u judejske krajeve, koji se nalaze preko Jordana.
2 Za njim je išlo mnogo ljudi, i sve ih je izlečio.
3 Priđoše mu fariseji da ga isprobaju i počeše da ga
zapitkuju: “Da li sme čovek da otpusti svoju ženu za bilo kakav
razlog i da joj da otpusni list?”
4 A on im odgovori: “Zar niste čitali da ih je Tvorac od
početka stvorio kao muško i žensko.”
5 I takođe reče: “Zato će čovek ostaviti oca i majku svoju i
prionuće uz svoju ženu, i postaće jedno telo?
6 Tako nisu više dva nego jedno telo. Što je Stvoritelj sastavio,
čovek ne može da rastavlja.”
7 Oni mu rekoše: “Zašto je onda zapovedio Mojsije da se
da otpusna lista i da se žena pošalje iz kuće?”
8 Reče im: “S obzirom na vašu tvrdoglavost, Mojsije vam
je dopustio da otpustite svoje žene, ali nije uvek bilo tako.
9 Nego, ja vam kažem da ko ostavi svoju ženu, sem zbog
preljube, i oženi se drugom, čini preljubu, i ko se oženi raspuštenicom,
čini preljubu.”
10 A njegovi učenici mu rekoše: “Ako je tako čoveku sa
ženom, nije dobro ženiti se.”
11 A on im reče: “Ne shvataju svi ove reči, nego oni kojima
je dato.
12 Jer ima uškopljenika koji su se iz utrobe materine tako
rodili iako nisu zgrešili, i ima uškopljenika koji su sami sebe
uškopili radi Carstva nebeskoga, i oni su veoma istaknuti. Ko
može da shvati, shvatiće.”
13 Tada mu prineše decu da stavi ruke na njih i da se
pomoli za njih, a njegovi učenici ih razjuriše.
14 Ali Ješua reče: “Pustite decu i ne branite im da dođu k
meni, jer takvima pripada Carstvo nebesko. Zaista vam kažem,
neće ući u Carstvo nebesko onaj ko ne radi ovako.”
15 I stavi ruke na njih, pa ode odatle.
16 Jednom mu priđe jedan momak i reče: “Učitelju, kakvo
dobro da učinim da imam večni život?”
17 A on mu reče: “Što me pitaš za dobro? Ne postoji dobar
čovek, kao sam Bog koliko je dobar. Ako pak hoćeš da uđeš u
život, drži zapovesti.”
18 Reče mu momak: “Koje zapovesti?” A Ješua reče: “Ne
ubij, ne kradi, ne svedoči lažno,
19 poštuj oca i majku, i voli svoga bližnjeg kao samoga
sebe.”
20 Reče mu mladić: “Sve sam to poštovao, šta mi još
nedostaje?”
21 Reče mu Ješua: “Ako želiš da budeš savršen, idi i prodaj
sve što imaš i daj siromašnima, i imaćeš blago na nebu,
onda hajde samnom.”
22 A mladić čuvši ovu reč ode ožalošćen jer nije imao veliko
imanje.
23 A Ješua reče svojim učenicima: “Zaista vam kažem da
će bogataš teško ući u carstvo nebesko.
24 I opet vam kažem, lakše je kamili da prođe kroz iglene
uši, nego da bogataš uđe u carstvo Božije.”
25 A učenici, kada su čuli ovo, uplašiše se jako te rekoše:
“Ko onda može da se spase?”
26 Ješua ih pogleda i reče im: “Ljudima je ovo nemoguće,
ali je Bogu sve moguće. ”
27 Tada odgovori Petros: “Eto, mi smo ostavili sve i pošli
za tobom, šta ćemo dobiti?”
28 A Ješua im reče: “Zaista vam kažem da ćete vi, koji ste
pošli za mnom, u novome svetu, kada Sin čovečiji sedne na
presto slave svoje, i sami sesti na dvanaest prestola i suditi
nad dvanaest plemena Izraelskih.
29 I svaki koji ostavi kuću ili braću ili sestre ili oca, ili majku
ili ženu ili decu ili njive zbog mog imena, primiće stostruko i
naslediće život večni.
30 Ali će mnogi prvi biti poslednji i poslednji prvi.
20. poglavlje
1 Jer Carstvo nebesko je slično čoveku domaćinu koji izađe
rano ujutro da unajmi radnike za svoj vinograd.
2 A kad se pogodi sa radnicima po dinar na dan, pošalje ih
u svoj vinograd.
3 I kada oko tri sata popodne vidi druge gde stoje na trgu
besposleni,
4 i njima reče: “Idite i vi u moj vinograd, i ako sve bude
dobro, platiću vam.”
5 I oni odu. A kada opet izađe oko šest i oko devet sati,
učini isto tako.
6 I oko jedanaestoga sata izađe i nađe druge gde stoje i
kaže: “Što stojite ovde ceo dan besposleni?”
7 Oni mu rekoše: “Niko nas nije unajmio.” On im reče:
“Idite i vi u vinograd.”
8 A kada pade mrak, gospodar vinograda reče svome
upravitelju: “Pozovi radnike i isplati ih počevši od poslednjih do
prvih.”
9 I kada dođoše unajmljeni oko jedanaestoga sata, primiše
po dinar.
10 A kada dođoše prvi, pomisliše da će više uzeti, ali im on
nije dao više od po dinar.
11 Kad su dobili novac, govorili su protiv domaćina:
12 “Ovi poslednji odradiše jedan sat, pa si ih izjednačio sa
nama koji podnesmo težinu celog dana i ovu žegu.”
13 A on odgovori jednom od njih i reče: “Prijatelju, ne
činim ti nepravdu, zar se nisi pogodio sa mnom po dinar?
14 Uzmi svoje pa idi jer ako hoću ovom poslednjem da
dam kao i tebi,
15 zar ne mogu da činim šta hoću sa svojim? Ili je oko
tvoje zlo što sam ja dobar?
16 Tako će i biti, poslednji će biti prvi i prvi će biti poslednji.
Mnogi će biti pozvani, a malo njih izabranih.
17 I kada se Ješua približio Jerusalimu, povede svojih dvanaest
učenika u tajnosti i reče im:
18 “Evo idemo gore u Jerusalim, i Sin čovečiji biće predan
prvosveštenicima i književnicima, i osudiće ga na smrt,
19 i takođe će ga predati mnogobošcima da ga isprebijaju,
a trećeg dana će vaskrsnuti.
20 Tada mu priđe žena Zevedejeva sa svojim sinovima klanjajući
mu se i moleći nešto od njega.
21 A on joj reče: “Šta hoćeš?” Reče mu: “Naredi da ova
dva moja sina sednu jedan s tvoje desne, a drugi s leve strane
u tvome carstvu.”
22 A Ješua odgovori: “Ne znate šta tražite. Moćićete da
istrpite mučenje i umiranje koje ću ja trpeti?” Rekoše mu:
“Možemo.”
23 Reče im: “Čašu moju ćete ispiti, ali sesti meni s desne
ili leve strane, to ne dajem ja, nego će pripasti onima kojima je
pripremio moj Otac.”
24 I čuvši to desetorica braće, rasrdiše se na ova dva svoja
brata.
25 A Ješua im reče da mu priđu, pa im kaza: “Znate da
vladari mnogih naroda gospodare njima, a da ih njihovi velikani
tlače.
26 A kod vas neka ne bude tako, nego ko od vas hoće da
bude veliki, neka vam služi,
27 i ko hoće da bude među vama prvi, neka vam bude sluga,
28 baš kao što Sin čovečiji nije došao da mu služe, nego
da on služi i da dâ život svoj kao otkup za mnoge ljude.”
29 A kada su ulazili u Jerihon, pođe za njim jedna grupa
naroda.
30 Tamo, dvojica slepih izađoše na put i čuše galamu
mnoštva naroda, te su se zapitali šta bi to moglo biti. Jedan
prorok im odgovori da Ješua iz Nazareta dolazi. Onda su
povikali ka njemu i rekli: “Smiluj se na nas, sine Davidov.”
31 A narod im zapreti da ućute ali oni još jače povikaše:
“Gospode, sine Davidov, smiluj se na nas!”
32 I stade Ješua, dozva ih i reče: “Šta hoćete da vam
učinim?”
33 Rekoše mu: “Gospode, da se otvore naše oči.” 3 Ješua
se na njih smilova, dodirnu im oči i reče im: “Vaša vas je vera
izlečila.” Oni odmah progledaše i zahvaljivaše Bogu, te pođoše
za njim. Sav narod je zahvaljivao Bogu za ovo.
Mattew:21:12
21. poglavlje
1 Kada su se približili Jerusalimu i došli do Bet Fage, prema
Maslinskoj gori, posla Ješua dvojicu svojih učenika govoreći im:
2 “Idite do utvrđenja što je pred vama, i odmah ćete naći
jednu magaricu i magare s njom. Odvežite ih i dovedite ih meni.
3 I ako vam neko nešto kaže, recite da su Gospodu
potrebni, odmah će ih pustiti.”
4 A ovo se dogodilo da se ispuni ono što je rekao prorok:
5 “Kažite kćeri Cionovoj: ‘Evo car tvoj dolazi ti pravedan,
pobedonosan i siromašan, jašući na magarici i na mladunčetu
njenom’.”
6 Učenici odoše i učiniše kako im je Ješua naredio.
7 Dovedoše magaricu i mladunče, on uzjaha, a ostali staviše
na njih opremu i stočnu odeću, te pođoše gore.
8 A većina naroda prostre svoju odeću po putu, dok su
drugi rezali granje sa drveća i prostirali ih za njim i pred njim
po putu.
9 Neki su vikali: “Hošana* spasitelju sveta, neka si blagosloven
ti koji dolaziš u ime Gospodnje. Hošana spasitelju naš,
proslavi se na nebu i na zemlji.”
10 Nakon svega ovoga, ušao je Ješua u Jerusalim, a sav
grad se uzbuni, govoreći: “Ko je ovaj?”
11 A narod je među sobom govorio: “To je prorok Ješua iz
Nazareta koji je u Galileji.”
12Potom je Ješua ušao u hram Božji i našao tamo trgovcei kupce.
Videvši to isprevrtao je table stolova i stolice prodavaca
13 i reče im: napisano je: “Moj dom zvaće se dom molitve
svim narodima”, a vi od njega činite razbojničku pećinu.
14 Odmah mu priđoše slepi i hromi u hramu, i izleči ih.
15 A prvosveštenici i književnici dođoše da vide čuda koje
je učinio. Videvši čuda koja je učinio i mlade momke kako viču
u hramu: “Neka je slavan Sin Božji”, veoma su se rasrdili.
16 Zato mu rekoše: “Jesi li čuo šta ovi govore?” A Ješua im
reče: “Da, čuo sam ih. Zar nikada niste čitali: ‘Iz usta dece i
odojčadi načinio si sebi moć’?”
17 Onda ih ostavi i izađe van grada u Bet Hananiju, koju je
obilazio i propovedao o Božijem carstvu.
18 Ujutro se gladan vraćao u grad.
19 Primetio je jednu smokvu kraj puta, došao do nje, i na
njoj nije ništa našao sem lišća, te joj reče: “Neka od tebe ne
bude više ploda nikada!” Smokva se odmah osušila.
20 Učenici su to videli, pa su se začudili govoreći: “Kako se
odmah smokva osušila?”
21 A Ješua odgovori sledeće: “Ako imate veru bez sumnje,
učinićete ne samo što se dogodilo sa smokvom, nego ako i
ovom brdu kažete: ‘Digni se i baci se’, dogodiće se.
22 I sve što budete zatražili u molitvi, ako budete verujući,
dobićete.”
23 Kada je došao u hram da podučava, priđoše mu prvosveštenici,
mudraci i narodne starešine te mu rekoše: “Ko ti je
dao pravo da to radiš?”
24 A Ješua im odgovori sledeće: “I ja ću vas nešto pitati,
pa ako mi to kažete, i ja ću vama reći ko mi je dao pravo da
ovo radim. 25 Odakle beše Johananovo obredno kupanje? Sa
neba ili od ljudi?” A oni počeše da razmenjuju mišljenja, te
rekoše jedni drugima: “Ako kažemo: ‘S neba’, reći će nam:
‘Zašto mu onda ne poverovaste?’
26 A ako kažemo: ‘Od ljudi’, plašićemo se naroda jer
Johanana svi smatraju prorokom.”
27 Oni odgovoriše Ješui i rekoše: “Ne znamo.” Reče i on
njima: “Ni ja vama neću kazati ko mi daje za pravo da ovo
radim.”
28 Te večeri rekao je Ješua svojim učenicima: “A šta vi
mislite? Jedan čovek je imao dva sina. Prišao je jednome i
rekao mu: ‘Sinko, idi danas i radi u vinogradu.’
29 Odgovorio mu je: ‘Ne želim’, ali se posle pokajao i otišao.
160
30 Tada priđe drugome i reče isto tako. A on odgovori:
‘Odmah gospordaru’, ali ipak nije otišao.
31 Koji je od njih dvojice učinio očevu volju?” Rekoše:
“Prvi.” Reče im Ješua: “Zaista vam kažem da nasilnici i bludnice
ulaze pre vas u carstvo Božije.
32 Jer vam dođe Johanan putem pravednosti, i ne poverovaste
mu, a nasilnici i bludnice mu poverovaše. Vi ste to videli,
ali se niste vratili veri. I posle toga se niste pokajali i poverovali
mu. Ko ima uši da sluša, neka čuje i stidi se.”
33 U to vreme reče Ješua svojim učenicima i grupi Jevreja:
“Čujte molim i priču o sejaču. Bio jednom jedan poštovani čovek
koji posadi vinograd, i ogradi ga ogradom, sagradi u njemu
kulu i iskopa u njemu muljaru za grožđe, pa ga dade vinogradarima
i otputova.
34 A kada se približi vreme branja plodova,
posla svoje sluge vinogradarima da uzmu njegove plodove.
35 Uhvatiše vinogradari njegove sluge, jednoga istukoše,
drugoga ubiše, a trećega kamenovaše.
36 Opet posla druge sluge, više njih nego prvog puta, a
ovi im učiniše isto tako.
37 Najzad posla k njima svoga sina rekavši: ‘Plašiće se
valjda od moga sina.’
38 Ali vinogradari, videvši sina rekoše jedan drugom: ‘Ovo
je naslednik. Hajde da ga ubijemo, pa ćemo imati njegovo nasledstvo.’
39 I stvarno ga uhvatiše, izbaciše ga iz vinograda i ubiše.
40 I onda, kada dođe vlasnik vinograda, šta će učiniti vinogradarima?”
41 Odgovoriše mi sledeće: “Kao zločince će ih zlom pobiti,
a vinograd će dati drugim vinogradarima koji će mu odmah davati
njegov deo plodova.”
42 Reče im Ješua: “Zar niste čitali u Spisima: ‘Kamen koji
odbaciše zidari, upravo je postao ugaoni kamen. Od Gospoda
je to i divno je u našim očima?’
43 Zato vam kažem da će se uzeti od vas Carstvo Božije i
dati drugom narodu koji svoje plodove donosi.
44 I ko padne na ovaj kamen razbiće se, a na koga on
padne satrće se.”
45 Prvosveštenici i fariseji, čuvši njegove priče uvideše da
u stvari o njima govori.
46 Zatražili su da ga ubiju, ali su se uplašili naroda, jer ga
je narod smatrao prorokom.
22. poglavlje
1 Opet poče Ješua da u pričama govori:
2 “Carstvo nebesko je slično caru koji pravi svadbu.
3 On šalje svoje sluge da pozovu zvanice na svadbu, ali
zvanice ne hteše da dođu.
4 On ponovo posla druge sluge i reče im: ‘Recite zvanicama:
‘Evo, spremio sam gozbu, zaklao sam bikove i kokoši,
sve je spremno dođite na svadbu’.’
5 Međutim, oni opet nisu hteli i odoše, jedni u grad, a drugi
na posao.
6 Ostali uhvatiše njegove sluge, mučiše ih i ubiše.
7 Kada je car to čuo, veoma se naljutio. Zato je poslao vojsku
da spali sve kuće tih ubica.
8 Tada reče svojim slugama: ‘Svadba je spremna, ali zvanice
nisu bile dostojne.
9 Zato idite na puteve, i koga god da nađete pozovite na
svadbu.’ 10 Sluge izađoše na puteve i skupiše sve koje nađoše,
i zle i dobre. Tako se napuni svadba gostiju.
11 Kada je car ušao da vidi goste, ugleda čoveka koji nije
bio obučen u svadbenu odeću.
12 I reče mu: ‘Prijatelju, kako si došao ovamo bez svadbenog
odela?’ On zaneme.
13 Tada car reče slugama: ‘Svežite mu ruke i noge i izbacite
ga u najveću tamu. Tamo će biti plača i škriputanja zubima.’
14 Mnogo je zvanica, ali je malo izabranih.”
15 Tada fariseji krenuše i počeše da se dogovaraju kako
da ga uhvate u reči.
16 Potom mu poslaše svoje učenike sa Irodovim nasilnicima,
koji mu se obratiše: “Učitelju, znamo da si istinit i u istini
učiš putu Božijem, ničega se ne plašiš, i potpuno si nezavistan.
17 Reci nam šta misliš, da li je dopušteno dati Cezaru porez,
ili nije?”
18 Ali Ješua shvati njihovu zlu nameru i reče: “Dvolični, što
me iskušavate?
19 Pokažite mi poreski novac.” Oni mu pokazaše.
20 Onda im on reče: “Čiji je ovo lik i natpis?”
21 Rekoše mu: “Cezarev.” Tada im reče: “Dajte onda
cezaru cezarevo, a Bogu Božije.”
22 Kada su to čuli, zadivili su se. Potom ga ostaviše i
odoše.
23 Toga dana pristupiše mu sadukeji i istraživači vaskrsenja,
te ga upitaše:
24 “Učitelju reci nam nešto. Mojsije je govorio: ‘Ako neko
umre bez dece, neka brat njegov uzme njegovu ženu i podigne
porod svome bratu.’
25 A kod nas je bilo sedmoro braće: prvi se oženi i umre,
pa kako nije imao poroda, ostavi svoju ženu svom bratu.
26 Tako i drugi i treći, sve do sedmoga.
27 A posle svih umre i žena.
28 Kada vaskrsnu, čija će od njih sedmorice ona biti žena?”
29 A Ješua odgovori: “Varate se jer ne znate Pismo niti silu
Božiju.
30 Jer kada uskrsnu, neće se ljudi ženiti niti će se žene
udavati, nego će biti kao anđeli Božiji na nebu.
31 Zar niste čitali o uskrsnuću mrtvih šta vam je Bog rekao:
32 ‘Ja sam Bog Avraamov i Bog Jichakov i Bog Jaakovljev?’
Bog nije Bog mrtvih nego Bog živih.”
33 Narod, čuvši to, zadivio se njegovoj mudrosti.
34 A kad su fariseji čuli da je ućutkao sadukeje, skupiše
svoje sluge,
35 i poslaše jednog mudrog od njih da ga iskuša:
36 “Učitelju, reci koja je najveća zapovest u Tori?”
37 A on mu reče: “Voli Gospoda Boga svoga svim srcem
svojim i tako dalje.
38 Ovo je najveća i prva zapovest.
39 A druga je slična prvoj: Voli bližnjega svoga kao samoga
sebe.
40 Od ove dve zapovesti zavisi sva Tora i Knjige proroka.”
41 A kada su se fariseji okupili, upita ih Ješua:
42 “Šta vi mislite o Mesiji? Čiji će sin on biti?” Rekoše mu:
“Davidov.”
43 Reče im: “Kako ga onda nazivaju Davidom u Duhu Svetom,
govoreći: ‘Gospode’,
44 kao što je napisano: ‘Sedi meni s desne strane dok ti
položim neprijatelje pod noge tvoje?’
45 Kad Davida nazivaju Gospodom, kako će mu onda biti
sin?”
46 I niko nije mogao da mu odgovori ni reči, niti se ko
usudi od onoga dana da ga više išta pita.
23. poglavlje
1 Onda Ješua poče da priča narodu i svojim učenicima
sledeće:
2 “Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji.
3 I sada, sve što vam on kaže, držite i činite, ali po njihovim
propisima i njihovim primerima ne činite, jer oni govore, ali
ne čine.
4 Nego vezuju i stavljaju teške i nesnošljive terete na ljudska
leđa, a sami svojim prstom neće da mrdnu.
5 A sva svoja dela čine da ih ljudi vide i oblače skupocenu
garderobu i velike rese stavljaju koje se još zovu fiblios,
6 vole čelo stola na gozbama i prva mesta u sinagogama,
7 pozdrave na trgovima i da ih ljudi zovu rabinima.
8 Vi nemojte želeti da vas zovu rabinima, jer je jedan vaš
učitelj, a vi ste svi braća.
9 I nikoga na zemlji ne nazivajte svojim ocem jer je jedan
Otac vaš nebeski.
10 Niti se nazivajte učiteljima, jer je jedan vaš učitelj - Mesija.
11 A najveći među vama neka vas služi.
12 Ko samoga sebe uzdiže - biće ponižen, a ko samoga
sebe unizi - biće uzdignut.
13 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate
carstvo nebesko pred ljudima jer vi ne ulazite, niti puštate
unutra one koji hoće da uđu.
14 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što jedete i
razdeljujete imanja udovica i tobože se molite dugo. Zato ćete,
kada to prođe, dugo kaznu patiti
15 I što prelazite i more i kopno da srce makar jednog čoveka
vežete za vašu veru, i kad mu ga vežete, on postane duplo
gori nego što je pre toga bio.
16 Teško vama, vođe slepih, koji govorite: ‘Ako se ko
zakune Hramom, to se ne važi ništa. Ako se pak zakune nekom
stvari koja je posvećena u Hramu, onda je dužan da plati.’
17 Budale i slepci, šta je veće, Hram ili predmet koji je
posvećen Hramu?
18 I kažete: ‘Ako se ko zakune žrtvenikom, nije ništa dužan,
a ako se zakune darom koji je na njemu, obavezan je
nešto dati.’
19 Slepci, šta je veće, žrtva, svetilište ili žrtvenik? 20 Ko se
zakleo žrtvenikom, kune se njime i svim što je na njemu,
21 - 22 i koji se zakleo prestolom na kojem Bog sedi, kune
se prestolom, ali i onim koji na njemu sedi.
23 Teško njima, književnicima i farisejima, što daju desetak
od mirođije i nara, a pljačkaju i ne daju grožđe, koje je
cenjenije. To je i po zakonima Tore, a oni su pravda, istina i
vera. Ovo je trebalo činiti i ne zaboravljati.
24 Potomci vođa slepih, vodite računa da ste tačni u stvarima
veličine komarca, a kamilu biste celu gutali.
25 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što čistite
spolja čaše i posude, a iznutra su pune prljavštine i nemorala.
26 Očisti prvo ono što je u čaši, da bi posle i njena spoljašnost
bila čista.
27 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što ličite na
okrečene grobove, koji spolja izgledaju lepi, a iznutra su puni
mrtvačkih kostiju i prljavštine.
28 Tako se i vi spolja pokazujete ljudima pravedni, a iznutra
ste puni dvoličnosti i bezakonja.
29 Teško vama licemeri, književnici i fariseji, što gradite
grobove proroka i ukrašavate spomenike pravednika,
30 i govorite: ‘Da smo živeli u vreme svojih otaca, ne
bismo bili njihovi saučesnici u ubijanju proroka.’
31 Tako svedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili
proroke.
32 I vi se isto tako ponašate kao vaši preci.
33 Zmije, zmijski porode, kako da pobegnete od suda ognja
uništenja ako se veri ne vratite?”
34 U to vreme reče Ješua skupinama Jevreja: “Evo vam
šaljem proroke, i mudrace i književnike. Od njih ćete neke ubiti,
neke šibati u vašim sinagogama i goniti od grada do grada.
35 Neka dođe na vas krv svakog pravednika prolivena na
zemlji, od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije sina Barahijina,
koga ubiste između hrama i žrtvenika.
36 Zaista vam kažem, sve će to doći na ovu generaciju.
37 I na Jerusalim koji ubija proroke i kamenuje izaslanike.
Koliko sam samo puta hteo da skupim tvoju decu, kao što
kvočka skuplja svoje piliće pod krila, i niste hteli.
38 Eto, ostavljaju vam se kuće vaše prazne.
39 Zaista vam kažem, od sada nadalje me nećete videti
dok ne budete rekli: ‘Neka je blagosloven naš Spasitelj’.”
24. poglavlje
1 I Ješua izađe iz hrama i pođe dalje. Priđoše mu njegovi
učenici da mu pokažu građevine hrama.
2 A on im reče: “Vidite li sve ovo? Zaista vam kažem, sve
će se ovde srušiti, neće ostati ni kamen na kamenu.”
3 Kada je sedeo na Maslinskoj gori, koja se nalazi preko
puta Hrama, priđoše mu učenici Petros, Johanan i Andrija nasamo
i pitaše: “Kaži nam kada će sve to biti, i šta će biti znak
da će se sve ovo desiti ili početi da se dešava, i kada će biti
svršetak sveta i tvoj dolazak?”
4 I odgovori im Ješua:
5 “Gledajte da vas ko ne zavede. Jer će mnogi doći u moje
ime govoreći: ‘Ja sam Mesija’, i mnoge će vas zavesti.
6 A čućete za ratove i velike vojne sile. Pazite, ne plašite
se, jer to mora da bude, ali još nije kraj.
7 I ustaće narod na narod i carstvo na carstvo, i biće velike
gladi i zemljotresa po raznim mestima.
8 Ali je sve to samo početak nevolja.
9 Tada će vas predati na muke i ubijaće vas, i svi narodi će
vas mrzeti zbog moga imena.
10 Tada će se mnogi rasrditi, jedan drugoga izdati i jedan
drugoga mrzeti,
11 Pojaviće se i mnogi lažni proroci i zavešće mnoge.
12 Kada bude bilo mnogo bezakonja, kod mnogih će ohladneti
ljubav.
13 A ko istraje do kraja, taj će biti spašen.
14 I propovedaće se ova bešura, na stranom jeziku evangele,
po svakoj zemlji za svedočanstvo o meni svim narodima,
i tada će doći kraj.
15 To je antihristos i on je gnusoba opustošenja, o kojoj je
govorio prorok Danilo, koji stoji na svetom mestu, a čitalac će
razumeti.
16 Tada stanovnici Judeje neka beže u planine,
17 a ko bude na krovu neka ne silazi da uzme nešto iz
svoje kuće,
18 i ko bude u polju neka se ne vraća da uzme svoj ogrtač.
19 Teško trudnim ženama i dojiljama u te dane.
20 Molite se da to vaše bežanje ne bude u zimu ili na
Šabat,
21 jer će tada biti velika nevolja, kakve nije bilo od postanja
sveta do sada, niti će ikada takve biti.
22 I ako se ne bi skratili ti dani, ne bi se spasao ni jedan
čovek. Ali samo zbog izabranih, ti dani će se skratiti.
23 I u to vreme, ako vam tada neko kaže: ‘Evo, Mesija je
ovde ili tamo’, nemojte poverovati.
24 Jer će se javiti lažne mesije i lažni proroci, pa će činiti
velike znake i čuda, da zavedu i izabrane.
25 - 26 Ako vam kažu: ‘Eno ga u pustinji’, nemojte izaći,
‘Evo ga u sobama’, nemojte poverovati. Eto, rekao sam vam
sve i pre nego što će se dogoditi.”
27 Pored toga, Ješua je svojim učenicima rekao i sledeće:
“Jer kao što munja izlazi od istoka i seva do zapada, tako će
biti i dolazak Sina čovečijeg.
28 Gde god bude leš, tamo će se orlovi skupiti.
29 Odmah posle tih dana, sunce će potamneti, a mesec
neće davati svoje svetlosti. I zvezde će padati s neba, a nebeske
sile će se uzdrmati.
30 I tada će se na nebu pojaviti znak Sina čovečijeg, pa će
tada zakukati sve porodice na zemlji, i ugledaće Sina čovečijeg
na nebeskim oblacima sa velikom vojskom i strašnom slavom.
31 I poslaće svoje anđele da sa glasnom trubom sakupe
njegove izabranike od sva četiri nebeska vetra, od jednog kraja
neba do drugog.
32 A od smokvinog drveta naučite priču: kada njena grana
već omekša i prolista,
33 znate da je leto blizu.
34 Zaista vam kažem da ova generacija neće proći dok se
sve ovo ne desi.
35 I nebo i zemlja će proći.
36 A o tom danu i času niko ne zna, ni anđeli nebeski, nego
samo Otac.”
37 Još reče Ješua svojim učenicima: “Kao u Noahovo vreme,
takav će biti i u naše vreme dolazak Sina čovečijeg
38 Jer kao što su u vreme pred potopom jeli i pili, ženili se
i množili, do dana kada je Noje ušao u barku,
39 i nisu znali dok nije naišao potop i podavio ih, tako će
biti i dolazak Sina čovečijeg.
40 Tada ako bude dvoje u njivi, jedan pravedan, jedan zločinac,
jedan će biti prihvaćen, a drugi će biti ostavljen.
41 Dve žene ako melju na jednom mlinu, jedna će biti
prihvaćena, a druga će biti ostavljena. Ovo će se dogoditi jer
će anđeli na kraju sveta skloniti zaštitne balvane i razdvojiće
zle od dobrih.”
42 Onda reče Ješua i sledeće: “Pazite zajedno sa mnom,
jer ne znate u kojem času će Gospod vaš doći.
43 A i ovo znajte: kada bi domaćin znao u kojem trenutku
će lopov doći, bdio bi i ne bi dozvolio da se potkrada njegova
kuća.
44 Zato i vi budite spremni, jer će Sin čovečiji doći u trenutku
za koji nećete znati.
45 Šta mislite, ko će biti verni i mudri sluga, pa onaj koga
postavi gospodar kraj svoje dece, da im daje hranu na vreme.
46 Bogat je onaj sluga koga njegov gospodar, kada dođe,
zatekne da tako i čini.
47 Zaista vam kažem da će ga onda postaviti negovateljem
sve svoje dece.
48 Ako bi sluga bio zao i kaže u sebi: ‘Moj gospodar će se
dugo zadržati’,
49 te počne tući svoje drugove u službi, i jesti i piti sa
pijanicama,
50 doći će gospodar tog sluge u dan kada ne očekuje i u
čas koji ne zna,
51 pa će ga iseći i staviti njegove delove među licemere.
Tamo će biti plača i škrgutanja zubima.
25. poglavlje
1 Ješua je svojim učenicima rekao i sledeće: “Carstvo
nebesko će ličiti na deset devojaka devica, koje su uzele svoje
svetiljke i izašle u susret mladoženji da postanu njegova mlada.
2 Pet od njih su bile nerazumne, a pet njih vrlo mudre.
3 Jer pet nerazumnih su uzele svoje svetiljke, ali nisu uzele
sa sobom ulja za svetiljke,
4 a mudre su uzele ulje u posudama sa svojim svetiljkama.
5 Pošto je mladoženja zakasnio, sve su zadremale i zaspale.
6 A oko ponoći nasta vika: ‘Evo mladoženje, izađite mu u
susret.’
7 Tada ustaše sve one devojke device i urediše svoje svetiljke.
8 A nerazumne rekoše mudrima: ‘Dajte nam malo vašega
ulja, jer se naše svetiljke gase.’
9 Ali mudre odgovoriše: ‘Da ne bude malo nama i vama,
idite i kupite kod trgovaca.’
10 Kada su one otišle da kupe, dođe mladoženja i one
spremne devojke uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata.
11 A kasnije dođoše i ostale, one nerazumne devojke i
povikaše: ‘Gospodaru, gospodaru, otvori nam.’
12 Ali on odgovori i reče: ‘Zaista vam kažem, ne znam ko
ste vi.’ 13 Bdijte zato, jer ne znate ni dan ni čas kada će mladoženja
doći.”
14 Još je Ješua ispričao svojim učenicima i sledeću priču:
“Carstvo nebesko liči i na čoveka koji polazi na daleki put i poziva
svoje sluge i predaje im svoje imanje.
15 Jednom slugi je dao pet zlatnika, drugome dva, a trećem
jedan, svakome prema njegovoj zasluzi, te je otputovao.
16 Onaj što primi pet zlatnika odmah ode te zaradi još pet.
17 Isto tako i onaj sa dva je krenuo, kupovao je i prodavao
i tako zaradio još dva.
18 A onaj koji je primio jedan, krenuo je i on, ali je iskopao
jamu u zemlji i sakrio novac svoga gospodara.
19 Posle nekog vremena dođe gospodar tih slugu i zatraži
račun od njih.
20 I prvo mu priđe onaj što je dobio pet zlatnika, donese
još drugih pet i reče: ‘Gospodaru, pet zlatnika si mi dao i zaradio
sam još pet.’
21 A njegov gospodar mu reče: ‘Ti si sluga dobar i veran.
U malim stvarima si bio veran, nad mnogim ću te postaviti da
budeš glavni. Dođi u sreću svoga gospodara.’
22 Takođe mu priđe i onaj sluga što je dobio dva zlatnika
te mu reče: ‘Gospodaru, dva zlatnika si mi dao i zaradio sam
još dva.’
23 Reče mu njegov gospodar: ‘Dobro, slugo dobri i verni, u
malim stvarima si bio veran, nad mnogim ću te postaviti da
budeš glavni. Dođi u sreću svoga gospodara.’
24 Potom mu priđe i onaj što je dobio jedan zlatnik pa
reče: ‘Gospodaru, znao sam da si čvrst i težak čovek, i da
žanješ gde nisi posejao, i skupljaš gde nisi vejao.
25 Plašeći se toga, otišao sam i sakrio tvoj zlatnik u zemlju
i evo ti ga, imaš sada svoje.’
26 A njegov gospodar mu odgovori: ‘Zli i lenji slugo, iako si
znao da žanjem gde nisam posejao i skupljam gde nisam vejao,
27 nisi dao moj novac menjačima. Jer bih sada po dolasku
uzeo svoje s kamatom.
28 Zato uzmite od njega zlatnik i dajte onome što je zaradio
pet zlatnika.
29 Jer svakome koji ima daće mu se, a od onoga koji
nema - uzeće se i ono što ima.
30 A lenjog slugu izbacite u krajnju tamu. Tamo će mu biti
plača i škrguta zuba’.”
31 Ješua je svojim učenicima ispričao i ovo: “A kada dođe
Sin čovečiji u svojoj slavi i svi anđeli s njime, onda će sesti na
presto svoje slave
32 i biće okupljeni pred njim svi narodi, i on će ih odvojiti
jedne od drugih, kao što pastir odvaja ovce od koza,
33 i postaviće ovce sebi s desne strane, a koze s leve strane.
34 Tada će reći onima s desne strane: ‘Dođite, blagosloveni
Oca moga, nasledite Carstvo nebesko koje vam je pripremano
od postanka sveta do sada.
35 Jer sam ogladneo i dadoste mi da jedem, ožedneo sam
i napojiste me, bio sam gost i ugostiste me,
36 bio sam go i obukli ste me, bolestan i posetiste me, u
tamnici sam bio i dolazili ste mi.’
37 Tada će mu odgovoriti pravednici: ‘Gospode naš, kada
smo te videli gladnog i nahranili te, ili žednog i napojili te?
38 Kada smo te videli kao gosta i ugostili te, ili golog i odenuli
te?
39 Kada smo te videli bolesnog ili u tamnici i obišli te?’
40 A car će im odgovoriti i reći: ‘Zaista vam kažem, ukoliko
ste učinili makar jednom ono što mu je trebalo od ove moje
najmanje braće, meni ste učinili.’
41 Tada će reći i onima s leve strane: ‘Idite od mene,
prokleti, u vatru večnog uništenja pripremljenu vama, kod
Satana i njegovih anđela.
42 Jer sam bio gladan i niste mi dali da jedem, ožedneo
sam i niste mi dali da pijem,
43 gost sam bio i niste me ugostili, go sam bio i niste me
obukli, bolestan i u tamnici sam bio i niste me posetili.’
44 Tada će i oni odgovoriti i reći: ‘Kada smo te videli
Gospode naš, gladnog ili žednog, ili kao stranca ili golog ili bolesnog,
ili u tamnici i ne poslužismo ti?’
45 Tada će im odgovoriti i reći: ‘Zaista vam kažem, ukoliko
samo jednom niste učinili od ovih najmanjih šta mu je bilo
potrebno, kao da ni meni niste učinili.’
46 Tako će ovi otići u večnu osudu, a pravednici u večni
život.
26. poglavlje
1 A kada je Ješua završio sve ove govore, reče svojim
učenicima:
2 “Znate da je za dva dana Pesah, i Sina čovečijeg će predati
Jevrejima da ga razapnu.”
3 Tada se okupiše prvosveštenici i narodne starešine u
dvoru prvosveštenika koji se zvao Kaifas,
4 pa se dogovoriše da Ješuu na prevaru uhvate i ubiju,
5 ali rekoše samo da ne bude za praznik, da se narod ne bi
pobunio.
6 A kada je Ješua bio u selu Hananija u kući Simona gubavog,
7 priđe mu jedna žena sa sudom punim skupocenog ulja,
te ga izli na njegovu glavu dok je bio za stolom.
8 Kada su to videli njegovi učenici, počeli su da negoduju,
te rekoše: “Čemu ova šteta?
9 Ovo se moglo skupo prodati i dati siromašnima.”
10 Ali Ješua je shvatio zbog čega je to urađeno, pa im reče:
“Zašto pričinjavate neprijatnosti ovoj ženi? Dobro i divno delo
je učinila,
11 jer siromahe ćete uvek imati sa sobom, a mene nećete.
12 Kada je ona izlila ovo ulje na moje telo, to je ustvari za
moju sahranu učinila.
13 Zaista vam kažem, gde god se ova bešura, na stranom
jeziku evanđelje, bude propovedala po celom svetu, pričaće se
i ovo što je ona učinila, za sećanje na mene.”
14 Tada jedan od dvanaestorice, koji se zove Juda Iškariot,
ode prvosveštenicima i reče:
15 “Šta ćete mi dati da vam prosledim Ješuu?” I oni mu
platiše trideset srebrnika.
16 I od tada je tražio zgodnu priliku da ga prosledi njima.
17 A prvoga dana Pesaha priđoše učenici Ješui te mu rekoše:
“Gde hoćeš da ti spremimo da jedeš obrok za Pesah?”
18 A on im reče: “Idite u grad do jednog čoveka koji je
zainteresovan da radi i recite mu da je Učitelj rekao sledeće:
‘Moje vreme je blizu, kod tebe ću praznovati Pesah sa svojim
učenicima’.”
19 -
20 A kada je došlo veče, seo je za sto sa Dvanaestoricom
njegovih učenika.
21 I dok su jeli, reče im: “Zaista vam kažem da će me
jedan od vas izdati.”
22 I veoma ožalošćeni počeše govoriti jedan za drugim:
“Gospode, da nisam to ja?”
23 A on im odgovori: “Onaj koji umoči sa mnom ruku u
zdelu, upravo taj će me prodati.” Zato su svi jeli iz jedne
posude. I zato ga ni jedan nije gledao, misleći da onaj koji ga
gleda taj će ga i ubiti.
24 Reče im Ješua: “Sin čovečiji zaista ide - kao što je
napisano za njega, ali teško onome čoveku koji posreduje u
izdajstvu Sina čovečijeg. Bolje bi mu bilo da se taj čovek nije ni
rodio.”
25 A Juda, koji ga je prodao na to odgovori: “Da nisam
možda ja taj, učitelju?” A on mu reče: “Ti si to rekao.”
26 A kada su jeli, uze Ješua hleb, blagoslovi ga, izlomi ga,
pa ga dade učenicima i reče: “Uzmite, jedite, ovo je moje
telo.”
27 Tada uze i čašu i zahvali svome Ocu, pa im je dade i
reče: “Pijte iz nje svi,
28 jer ovo je moja krv za novi savez, koja se proliva za
mnoge za opraštanje grehova.
29 Ali vam kažem, od sada pa nadalje neću piti od ovoga
roda vinove loze do onoga dana kada ću ga s vama piti novog
u Carstvu nebeskom.”
30 Nakon toga krenuše i izađoše na Maslinsku goru.
31 Tada reče Ješua svojim učenicima: “Dođite, svi vi, prežalite
me noćas, jer je napisano: ‘Udariću pastira, pa će se razbežati
i ovce.’
32 A posle kada ustanem iz mrtvih, pojaviću vam se u Galileji.“
33 Tada mu Petros reče: “Ako te svi prežale, ja te nikada
neću prežaliti.”
34 A Ješua mu reče: “Zaista ti kažem da ćeš me se tri puta
odreći ove noći pre nego što zapeva petao.”
35 Reče mu Petros: “I ako treba da umrem s tobom, neću
se tebe odreći.” Tako mu rekoše i svi ostali učenici.
36 Tada dođe Ješua s njima u selo koje se zove Ge Šemonim
i reče učenicima: “Izvolite, sedite ovde dok ja odem tamo i
pomolim se.”
37 Sa sobom je poveo Petra i dvojicu Zevedelovih sinova,
pa je počeo tugovati i brinuti.
38 Tada im reče: “Moja duša tuguje. Do smrti ostanite ovde
i bdite sa mnom.”
39 I pođe polako malo dalje, te pade na svoje lice moleći
se i govoreći: “Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe ova
čaša, ali ne kako ja hoću, nego kako ti želiš.”
40 Potom dođe kod učenika i nađe ih kako spavaju, pa
reče Petrosu: “Niste mogli ni jedan sat probdeti sa mnom?
41 Bdite i molite se da ne dođete u iskušenje, što je moguće
više, duh je izdržljiv za noć, ali je telo slabo i bolesno.”
42 Opet, po drugi put ode i pomoli se govoreći: “Oče moj,
ako ne može da me mimoiđe ova čaša, da je ne pijem, neka
bude tvoja volja.”
43 I opet dođe te ih nađe kako spavaju, jer im oči behu
otežale.
44 I ostavi ih opet. Otišao je ponovo i pomolio se po treći
put i izgovori ponovo iste reči kao i prethodni put.
45 Tada dođe učenicima i reče im: “Spavajte samo i
odmorite se, jer evo približio se čas kada Sina čovečijeg
predaju u ruke grešnika.
46 Ustanite, hajdemo, evo približio se njegov izdajnik.”
47 Dok je on još govorio, kad ono Juda Iškariot, jedan od
dvanaestorice njegovih učenika dođe. A s njim jedna velika
grupa ljudi sa mačevima i batinama, poslani od prvosveštenika
i narodnih starešina,
48 a njegov izdajnik im dade znak govoreći: “Koga poljubim,
taj je, držite ga.”
49 I odmah prišavši Ješui reče: “Zdravo učitelju”, i poljubi
ga.
50 A Ješua mu reče: “Prijatelju, šta si to uradio?” Tada
priđoše, pružiše ruke na Ješuu i uhvatiše ga.
51 A jedan iz Ješuinog društva pruži ruku, isuka svoj mač i
udari njime prvosveštenikovog slugu, te mu odseče uho.
52 Tada mu reče Ješua: “Vrati svoj mač na njegovo mesto,
jer svi koji se maše za mač - od mača će i poginuti
53 Ili misliš da ne mogu da zamolim svoga Oca, pa će mi
odmah poslati više od dvanaest legija anđela?
54 Kako bi se onda ispunila Pisma, kada bih to uradio?”
55 Tog trenutka reče Ješua grupi ljudi: “Izašli ste kao na
razbojnika sa mačevima i batinama da me uhvatite. Svakodnevno
sam sedeo u hramu i učio, i niste me uhvatili.
56 Ali sve se ovo dogodilo da se ispune proročka pisma.”
Tada ga svi učenici ostaviše i pobegoše.
57 A oni koji su uhvatili Ješuu, ovdedoše ga u dvor prvosveštenika
Kajafasa. Potom se okupiše književnici i fariseji.
58 A Petros je za njim izdaleka išao sve do prvosveštenikovog
dvora, ušao je unutra i seo sa slugama da vidi kraj.
59 A prvosveštenici i fariseji su želeli od nekoga lažno svedočenje
protiv Ješue da bi ga mogli ubiti,
60 i nisu uspeli da nađu nikoga, iako su mnogi lažni svedoci
došli.
61 Najzad, dvojica rekoše: “Ovaj je govorio: ‘Imam moć da
razrušim hram Božiji i da ga za tri dana sagradim’.”
62 Tada ustade prvosveštenik i reče mu: “Ništa ne odgovaraš
na to što ovi svedoče protiv tebe?”
63 A Ješua je ćutao. I prvosveštenik mu reče: “Zaklinjem
te Bogom živim da nam kažeš jesi li ti Mesija, Sin Božiji?”
64 Reče mu Ješua: “Ti si to rekao, ali vam zaista kažem,
od sada ćete videti Sina čovečijeg kako sedi s desne strane sile
Božije i dolazi na nebeskim oblacima.”
65 Tada prvosveštenik iscepa deo svoje odeće i reče:
“Pohulio je na Boga. Šta će nam još svedoka? Eto sad ste svi
čuli huljenje na Boga.
66 Šta mislite, šta treba da se radi?” A oni odgovoriše:
“Zaslužio je smrt.”
67 Tada mu pljunuše u lice i udariše ga po leđima, a drugi
ga udariše po obrazu,
68 govoreći mu: “Proreci nam Mesijo, ko te je udario?”
69 A Petros je sedeo napolju u dvorištu kada mu priđe jedna
sluškinja i reče: “Zar nisi i ti bio sa Ješuom Galilejcem?”
70 Ali on pred svima reče: “Ne znam uopšte o čemu pričaš.”
71 A kada izađe u predvorje, vide ga druga sluškinja i reče
ljudima koji su tuda prolazili: “Ovaj čovek je bio s Ješuom Nazarećaninom.”
72 A on opet reče uz zakletvu: “Ne poznajem tog čoveka.”
73 Malo posle priđoše oni što su stajali u predvorju i rekoše
Petrosu: “Zaista si i ti iz te grupe, jer te tvoj govor koji podseća
na proročki odaje.”
74 Tada poče Petros da ga se odriče i da se kune da ga nikada
nije upoznao. I odmah zapeva petao.
75 A Petros se seti Ješuinih reči: “Pre nego što petao zapeva,
tri puta ćeš me se odreći.” Potom izađe napolje i gorko
zaplaka.
27. poglavlje
1 Kada je svanulo, svi prvosveštenici i narodne starešine
se dogovoriše protiv Ješue da ga ubiju.
2 Zato ga svezaše i odvedoše komandantu Potac Pilatu.
3 Tada Juda Iškariot, kada je sve to video, poče da se kaje
i vraća veri. Potom je vratio trideset dinara prvosvešteniku i
starešinama naroda.
4 Rekao je: “Zgrešio sam što sam prosuo nevinu krv.” A
oni mu rekoše: “Šta se to nas tiče?”
5 Tada baci novčiće u hram, ode, uze jedan kanap i obesi
se.
6 A prvosveštenici uzeše srebrnike i rekoše: “Ne valja ih
staviti u hramovnu blagajnu, jer je njima plaćena Ješuina krv.”
7 Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za
groblje strancima.
8 Zato se ta njiva do danas zove Logor Krvi.
9 Tada su se ispunile reči proroka Zeharija: “A ja im kažem:
‘Ako je to dobro u vašim očima, uvećajte mi platu, a ako ne,
otpustite me.’ I odrediše mi platu od trideset srebrnika. Onda
mi reče Bog: ‘Pošalji ga lončaru.’ Eto sad je u rukama čoveka
lončara, jer mi je Bog tako naredio.”
11 Ješua je stajao pred Pilatom, koji ga je pitao: “Jesi li ti
jevrejski car?” A Ješua reče: “To si ti rekao.”
12 I kada su ga optuživali prvosveštenici i starešine naroda,
nije rekao ni reči na sve njihove napade.
13 Tada mu reče Pilat: “Vidiš li šta sve svedoče protiv tebe?”
14 A Ješua mu na to nije rekao ni reči, što je Pilata veoma
čudilo.
15 A u čast velikog praznika Pesaha, prema njihovom običaju,
komandant grada je obično oslobađao jednog zatvorenika
koga je narod hteo.
16 Tada je u rukama Pilata bio jedan zatvorenik koji je bio
skoro lud i koji se zvao Barabas. On je bio uhvaćen u ubistvu i
bačen u podrum zatvora.
17 I kada se okupiše, reče im Pilat: “Koga hoćete da vam
oslobodim, Barabasa ili Ješuu koji se zove Hristos?”
18 Jer je Pilat znao da su ga predali iz zavisti.
19 A kada je sedeo na sudijskoj stolici, poruči mu njegova
žena: “Molim te, nemoj ni slučajno ništa loše da kažeš o onom
pravedniku jer sam noćas u snu mnogo prepatila zbog njega.”
20 Ali prvosveštenici i starešine nagovoriše narod da zatraže
Barabasa, a Ješuu da pogube.
21 A Pilat im odgovori: “Kojeg od ove dvojice hoćete da
vam oslobodim?” A oni rekoše: “Barabasa.”
22 Na to im reče Pilat: “A šta da uradim sa Ješuom koji se
zove Hristos?” I svi su rekli: “Da bude razapet.”
23 A on na to reče: “Kakvo je zlo učinio?” Ali oni još jače
povikaše: “Raspnite ga, raspnite ga, raspnite ga!”
24 A Pilatus videvši da ništa ne pomaže, i da ne može napraviti
sa njima nikakav dogovor, nego buka postaje sve veća i
veća, uze vodu pa opra ruke pred narodom i reče: “Ja nisam
kriv. Pazite šta radite.”
25 A sav narod odgovori: “Krv njegova na nas i na naše
potomke.”
26 Tada im pusti Barabasa, a Ješuu dade na šibanje i raspeće.
27 Tada dvorski konjanici povedoše Ješuu u sklonište i
skupiše oko njega mnogo ljudi od raznih naroda.
28 Svukli su ga i ogrnuli mu zeleni plašt,
29 ispleli su venac od trnja te mu stavili na glavu i dali mu
trsku u desnu ruku. Onda su pred njim klekli i počeli da mu se
rugaju govoreći: “Zdravo da si caru Jevreja.”
30 I pljuvali su ga u lice, potom mu uzeli trsku i udarali ga
njome po glavi.
31 I kada su mu se narugali, svukli su sa njega plašt i
obukli ga u njegovu odeću, pa su naredili da ga razapnu.
32 I kada su izlazili iz grada, naišli su na čoveka koji se
zvao Šimon Kanaani. Njega su naterali da mu nosi krst.
33 I kad su došli na mesto koje se zove Golgota, koje je na
brdu Kalvari,
34 dadoše mu da pije vino pomešano sa žuči. Kada je probao,
osetio je gorčinu i nije hteo više da pije.
35 A kada su ga raspeli, podelili su njegovu odeću bacajući
kocku,
36 - 37 i staviše mu više glave jedan natpis na kojem je
pisalo: “Ovo je Ješua, car Izraela.”
38 Tada raspeše s njim dvojicu lopova, jednoga s njegove
desne, a drugoga s leve strane.
39 A prolaznici su ga grdili mašući svojim glavama
40 i govoreći: “Ti što rušiš hram i za tri dana ga sagrađuješ,
spasi samoga sebe, i ako si Sin Božiji, siđi s krsta.”
41 Isto tako su govorili prvosveštenici zajedno sa narodnim
starešinama ismevajući mu se:
42 “Druge je spasao, sebe ne može da spase. Ako je car
Izraela, neka siđe sad s drveta pa ćemo verovati u njega.
43 Uzdao se u Boga, neka ga sad On izbavi, ako ga želi,
jer je govorio: ‘Ja sam sin Božiji’.”
44 A isto tako su ga vređali i lopovi raspeti s njim.
45 A od šest sati uveče nastala je tama po svoj zemlji koja
je trajala do devet sati.
46 Oko devet sati povika Ješua veoma glasno na svetom
jeziku: “Eli, Eli, lama azavtani?” (“Bože moj, Bože moj, zašto si
me ostavio?”)
47 A jedan od onih što su tamo stajali čuvši to reče: “Mora
da zove Elijahua.”
48 I odmah otrča, uze sunđer, natopi ga sirćetom, i dade
mu da pije.
49 A ostali rekoše: “Izgleda da će doći Elijahu da ga spase.”
50 A Ješua još jednom povika glasno i posla dušu svome
Ocu.
51 I odmah se zavesa u Hramu rascepi na dva dela od gore
do dole, i zemlja se zatrese, i stene se raspadoše,
52 i grobovi se otvoriše te vaskrsnuše mnoga tela iz sna
praha zemaljskog.
53 I izišavši iz grobova posle njegovoga vaskrsenja uđoše
u Sveti grad i pokazaše se mnogima.
54 A kapetan i oni koji su s njim čuvali Ješuu videvši zemljotres
i šta se dogodilo, uplašiše se vrlo i rekoše: “Ovaj zaista
beše Božiji sin.”
55 A tamo su bile i gledale sve to iz daleka mnoge žene,
koje su pratile Ješuu od Galileje i služile mu.
56 Među njima je bila i Marija Magdalina, i Mirjam, Jaakovljeva
i Josefova majka, kao i majka Zevedejevih sinova.
57 A kada je pao mrak, dođe bogati čovek iz Karnasije, po
imenu Josef, koji je i sam bio Ješuin učenik.
58 On ode kod Pilata i zatraži Ješuino telo. Tada Pilat naredi
da mu se telo preda.
59 I uze Josef telo, uvi ga u veoma fino svileno platno,
60 pa ga stavi u njegov novi grob koji bio napravljen od
kamena, i stavi veliki kamen na vrata od groba.
61 -
62 A sutradan, posle Pesaha, skupiše se prvosveštenici i
fariseji kod Pilata,
63 i rekoše: “Gospodaru, setismo se da ona varalica još za
života reče: ‘Posle tri dana ustaću i oživeću.’
64 Naredi stoga da se osigura grob do trećega dana, da ne
dođu njegovi učenici, ukradu ga, i narodu kažu: ‘Ustao je iz
mrtvih, pa će ta prevara biti gora od one prve’.”
65 Reče im Pilat: “Evo vam straža pa idite i osigurajte što
bolje znate.”
66 A oni odoše i završiše izgradnju groba, zapečatiše kamen
i postaviše stražu.
28. poglavlje
1 A u prvi dan sedmice, u zoru, dođe Mirjam Magdalina i
druga Mirjam da pogledaju grob.
2 I gle, zemljotres veliki poče, jer anđeo Gospodnji siđe s
neba do groba, odvali kamen i stade.
3 A pojava mu je bila kao sunce, a odeća kao sneg.
4 Od straha pred njim, uzdrhtaše stražari i postaše kao
mrtvi.
5 Tada anđeo progovori ženama: “Ne bojte se, znam da
tražite Ješuu koji je razapet.
6 Nema ga ovde. Jer je već živ, kao što je i rekao. Zato dođite
i vidite mesto gde je ležao Gospod.
7 I idite brzo pa recite njegovim učenicima da je tamo
nekad bilo telo Gospoda, i da on ide pred njih, i da će ga tamo
videti, kao što im je i rekao.”
8 Žene su otišle odmah od groba sa strahom jer su videle
anđela, i sa velikom radošću jer je Gospod ustao iz mrtvih. Trčale
su da jave njegovim učenicima.
9 I dok su one trčale, Ješua izađe pred njih i reče: “Neka
vas Bog spasi.” A one mu priđoše, kleknuše pred njega i pokloniše
mu se.
10 Tada im Ješua reče: “Ne bojte se. Idite i javite mojoj
braći neka idu u Galileju, i tamo će me videti.”
11 A kada su one išle, neki stražari dođoše u grad i javiše
prvosveštenicima sve što se dogodilo.
12 Prvosveštenici su se sastali sa narodnim starešinama, te
su se dogovorili i dali farisejima mnogo novca,
13 i rekli im: “Kažite da su njegovi učenici došli noću i ukrali
ga dok smo spavali.
14 I ako to dočuje Pilat, mi ćemo ga ubediti i vas oprostiti
brige.”
15 A oni uzeše novac i učiniše kako su ih i naučili. I ova
priča se kod Jevreja čuva u tajnosti do današnjih dana.
16 A posle ovoga, dvanaestorica učenika ode u Galileju, a
on im se prikazao u planini
17 kako se moli. Kada su ga videli, pokloniše mu se, a neki
i posumnjaše u njega.
18 Tada priđe Ješua i reče im: “Meni je data sva vlast na
nebu i na zemlji.
19 Zato idite i
20 učite ih da poštuju zauvek sve što sam vam zapovedio.”
izvor
Jedan od evanđelista – Matej – i sam je bio sudionik tajne večere. Kao Židov po poreklu, uz to i dobar poznavatelj Pisma iz pradedovskih predaja, on ne bi mogao pogrešiti u pogledu karaktera trpeze i govoriti o „prigotovljavanju Pashe“ (26, 19) da ta trpeza uistinu nije bila takva. Ibd., 7.
Нема коментара:
Постави коментар