Neverovatna špijunska tehnologija koja zaista postoji

Jedan od najprepoznatljivijih aspekata Hladnog rata bili su špijuni obe strane. Svaka strana je imala različite fascinantne gadgete koji su koristili operativci.  Istoričari teško otkrivaju šta se sve  koristilo. Za par sovjetskih saznalo se kada su pronađeni i oduzeti na graničnim prelazima ili od zarobljenih agenata. O američkim se saznaje kada se sa tajnih dokumenata skine zabrana. Svi postojeći primerci predstavljaju fascinantan uvid u tajni život špijuna.

Vins Hjuton,
istoričar i kustos Međunarodnog špijunskog muzeja u Vašingtonu
( pod dodacima se nalaze dopunske informacije autora bloga )

"Smrtonosni kišobrani, samolepljivi otisci prstiju i mobilni telefoni kojima se obijaju brave... Džejms Bond i njegove kolege su koristili ogroman broj začuđujućih stvarčica tokom godina. Šta se od toga zaista upotrebljava?

Međutim, mnoge od tih spravica u starim filmovima danas su zastarele zahvaljujući neverovatnom skoku potrošačke tehnologije, navodi Vins Hjuton, istoričar i kustos Međunarodnog špijunskog muzeja u Vašingtonu.
"Moderni pametni telefoni rade nešto što je većina ljudi pre 10 godina mogla da uradi samo na 10 različitih sprava", kaže Hjuton.
Na primer, današnje "ozvučenje" poput onog koje je korišćeno za hvatanje mafijaša koji planiraju potpuno je bežično i toliko sićušno da se može staviti u minđuše, dugmad ili čak ispod kože.
Iako je većina današnje najnovije špijunske tehnologije pod velom tajne, znanje o nekoliko bizarnih tehnika ipak procuri. Predstavljamo vam neke od najneverovatnijih špijunskih tehnologija koje zaista postoje.

1. Gedžeti iz doba Hladnog rata

Špijunaža je stara skoro koliko ljudska civilizacija. I drevni vavilonski zakon nazvan Hamurabijev i biblijski Stari zavet opisuju špijunažu kao način da se ostvari prednost nad protivnikom. Uspon modernih država, međutim, izazvao je da oprema za špijuniranje procveta.
Tokom Hladnog rata, zlatnog doba "gedžeta" u Bondovom stilu, bugarski atentator je iskoristio kišobran da bi ispalio otrovnu kuglicu u sovjetskog dezertera u Londonu. Sovjeti su takođe razvili karmin-pištolj poznat kao "poljubac smrti", koji je ispaljivao kuglicu izbliza.

DODATAK

KIŠOBRAN

Georgi Markov, bugarski emigrant koji je radio kao komentator za britanski BBC, umro je nekoliko dana nakon što je septembra 1978 godne, dok je stajao na autobuskoj stanici na mostu Vaterlou u Londonu,  uboden u nogu vrhom kišobrana premazanim otrovom ricinom. Na obdukciji je pronađena  kuglica u njegovoj nozi u kojoj je bio otrov.
 Tada se smatralo da je ubistvo odgovoran bugarski komunistički režim Todora Živkova, ali krivac nikada nije nađen. Jedan od dokumenata pokazuje da je agent koji je ubio Markova bio danski državljanin, rođen u Italiji, čije je kodno ime bilo Piccadilly. Prema dokumentima, njegovo je pravo ime bilo Francesco Gullino, a navodno je za zadatak bio uvežban u Bugarskoj.

KARMIN

Jedan od najfascinantnijih gađeta je dizajnirao KGB kao cev od ruža za usne , poznat kao "Poljubac smrti". Postoji samo jedan  primerak poljupca smrti.  Otkriven je i oduzet oduzet na graničnom prelazu u Zapadnom Berlinu 1965. godine, a analitičari pretpostaviljaju da je pištolj bio standardi gađet za ženske špijune. Poljubac smrti je nosio jedan 4,5-milimetarski metak i predstavlja najfascinantan uvid u tajni život sovjetskih špijuna.

2. Mac, mac

Tokom ere Hladnog rata, nekoliko nesvakidašnjih ideja napredovalo je od prostog nacrta. Za razliku od životinja, koje imaju u uhu deo koji filtrira buku, prisluškivači su poznati kao veoma loši u filtriranju okolne buke. Zato su tokom 1950-ih i 1960-ih američki špijuni došli na briljantnu ideju da koriste životinjske pužnice za špijuniranje Sovjeta. Ubacili su mikrofon u ušni kanal mačke, radio-odašiljače pored lobanje, bateriju u abdomen, a rep su pretvorili u antenu. Potom su provodili sate dresirajući je da zaobilazi prepreke na putu. Nažalost po špijune, mačka je često odlazila u potragu za hranom.
"Mačke obično ne rade ono što im kažete", rekao je Hjuton. Zato se tim vratio nacrtima, izdresirao mačku da ignoriše glad i ostavio je u parku nadomak sovjetske ambasade u Vašingtonu. Čim je pokušala da pređe put, zgazio ju je taksi. "Imali su višemilionsku mačku, spljoštenu na putu", rekao je Hjuton.

DODATAK

Projekt je otkazan  1967. godine . Tajna sa projekta je skinuta  2001. godine, kada su skinuta oznaka tajnosti neki CIA dokumentima.

3. Vizuelni mikrofon

Naučnici s Univerziteta u Teksasu su stvorili način na koji mogu da rekonstruišu razgovor prostim fotografisanjem okruženja u kojem su reči izrečene. Sistem za špijuniranje zvuka koristi činjenicu da zvučni talasi proizvode minut vibracija nevidljivih ljudskom oku, koje mogu biti uhvaćene kamerom. Te vibracije potom mogu da se analiziraju kako bi se stvorio originalan zvuk.
Nova tehnika sada znači da, teoretski, svaka fotografija ili snimak sobe može da rekreira razgovore koji su se tamo odigrali - bez potrebe da se postave bubice ili da se osluškuje direktno.

4. Hakovani medicinski implanti

Medicinski uređaji kojima se može rukovati bežično ili putem baterija - poput insulinskih pumpi, defibrilatora ili pejsmejkera - mogu biti hakovani. Na Bezbednosnoj konferenciji "Crni šešir" 2011. godine u Las Vegasu, haker Džerom Redklif pokazao je da može da hakuje sopstvenu pumpu za insulin. Nekoliko godina ranije, hakeri su postavili pitanje da je bežično kontrolisane pejsmejkere takođe moguće hakovati.
Za sada, niko nije dokumentovao slučaj gde su zle sile petljale sa nečijim usađenim medicinskim udeđajima. Međutim, rizik je naterao Kancelariju za odgovornost vlade Sjedinjenih Američkih Država da zatraži od Administracije za hranu i lekove da zahteva od kompanija koje prave te uređaje da eliminišu takvu pretnju.

5. Vidim te

Međunarodni špijuni nisu jedini koji imaju interes da gledaju druge ljude. Kompanije koje žele da znaju više o ljudima koji kupuju njihove proizvode bi jednog dana mogle da iskoriste jezivu kombinaciju prilagođenog marketinga i posmatranja.
Kompanija "Almaks" je razvila bioničku lutku pod imenom Ajsi (EyeSee) koja se može postaviti u radnje koje prodaju odeću. Iza lutkinih očiju krije se kamera koja koristi program za prepoznavanje lica kako bi identifikovao starost, radu i pol kupca. Ideja je da se dedukcijom zaključi kakvi potrošači kupuju određene proizvode.

DODATAK

Tehnologija kodiranja otkriva izraze lica i mogu registrovati 7 osnovnih emocija: sreću, iznenađenje, zbunjenost, gađenje, strah, tugu i neutralnost. Pokreti mišića lica su spontani, što olakšava kodiranje pa se ono svrstava u objektivnu metodu za razumevanje emocionalne reakcije.

6. Neodgonetljive šifre?

Konačno, cilj većine špijunskih organizacija širom sveta je stvaranje savršeno bezbednih komunikacija. Neki misle da je kvantno šifrovanje - koje prati principe fizike čestica kako bi se osiguralo da poruku može pročitati samo njen željeni primalac - možda ključ za stvaranje šifara koje se ne mogu otkriti.
"Trenutno, Državna bezbednosna agencija (NSA) može da prisluškuje sve i svakoga, bez obzira na to koje šifre se koriste. Kvantno šifrovanje bi bilo prvi put da stvorite potpuno neodgonetljivu šifru", rekao je Hjuton.

Danas je kvantno šifrovanje ili kvantna enkripcija tek u fazi dokazivanja koncepta. Međutim, tehnologija postaje praktično dovoljna da vlade budu veoma zainteresovane za nju.

"Prva zemlja koja to izvede biće daleko ispred svih ostalih", zaključuje Hjuton.

DODATAK:

 Postoji mnoštvo dobrih tekstova na ovu temu čija se suština svodi na zaključak gore citiranog istoričara i kustosa Vašingtonskog muzeja : Ameri mogu da prisluškuju sve i svakoga. Momentalno je RSA ubedljivo najstrožije provereni sistem enkripcije, koriste ga tajne službe mnogih zemalja što znači da je za sada najsigurniji,  mada  se svi slažu da ne postoji apsolutno siguran način enkripcije! 
Podsećanja radi :

"Problem razbijanja kriptografskih algoritama savremenim metodama je izložen 2009. godine, kada su istraživači, sa ciljem pronalaženja primarnih delilaca brojeva sa 232 cifre, morali da koriste stotine računara bez prekida u radu. Kvantni računari, sa druge strane, teoretski bi mogli da izvrše ovaj zadatak u vremenskom periodu koji je dovoljno kratak da bi zadatak bio obradiv.

Današnji računari koriste tradicionalne bitove koji mogu da predstavljaju vrednosti 0 ili 1. Uz ovo ograničenje, konvencionalni računari mogu samo da povećaju broj tranzistora da bi postigli veći broj nula i jedinica. Koristeći pet bitova, primera radi, kao što je slučaj kod ovog modela kvantnog računara, znači dva na peti stepen, tj. da pet bitova može da proizvede 32 različita informativna stanja.

Kvantni računari, međutim, koriste alternative za bit pod nazivom „kubit” koji može imati višestruke binarne vrednosti istovremeno. Tamo gde tradicionalni računari spajaju bitove 0 i 1 da bi dobili vrednosti kao što su: 01, 11, 00, itd, kubit u kvantnom računaru može da ima superpoziciju: 00-11, 10+00 ili 11+00." izvor 

No, to je budućnost. Za sada čime se sve  služe tajne službe da dođu do informacija u komunikacionoj mreži, sam Bog zna, ali se naslućuje da se služe svim i svačim. Njima ne trebaju nikakvi zakoni koji bi im omogućili akcije, javnost je čak nepoželjna.  Najači adut je  "stvar nacionalne sigurnosti"., a ona je jača od svih pravnih akata, čak i onog vrhovnog, Ustava.  Uostalom zar karmini i ostali gađeti o kojima ništa ne znamo nisu poljupci smrti. Ljudski faktor je najslabija karika u lancu špijunaže.


izvor 

KAMERA DUGME 

Kaput s kamerom s rupicama za dugme koji je 1970-ih koristio KGB. Da bi snimio fotografiju, nositelj je morao pritisnuti dugme u džepu.

Ovo je originalna, potpuno funkcionalna subminijaturna kamera Ajax-12 (ili F-21) i maska ​​za "dugme za kaput", koju je proizvodio Krasnogorski Mekhanicheskii Zavod (KMZ) za rusku vladu od 1951. do 1995. godine. Ajax-12 bio je neverovatno svestran fotoaparat koji su koristili KGB (sovjetski ekvivalent CIA-i) i druge države Varšavskog pakta za tajno fotografiranje. Njegova mala veličina značila je da ga je bilo lako sakriti unutar svakodnevnih predmeta, uključujući kišobrane, torbice, kutiju cigareta, a najpoznatije ispod kaputa. Ovde prikazani "dugme za kaput" je bila pažljivo postavljena da snima iza rupa za gumbe, a aktivirala se daljinskim prekidačem zatvarača skrivenim u džepu operativčevog kaputa. Često je središte dugmeta bilo podeljenk i delovalo bi kao par kapaka koji bi se otvarali kada bi se slikala fotografija.

CIPELA

Godine 1969. stručnjaci za sigurnost američke ambasade u Bukureštu otkrili su radio odašiljač unutar zgrade koji je pripadao mehanizmu za prisluškivanje. Nakon temeljite pretrage, buba je pronađena ugrađena u petu jedne od cipela američkog diplomata. Rumuni su podmetnuli te naprave tako što su tajno ukrali diplomatove cipele, a zatim ugradili skriveni mikrofon i odašiljač u petu. Rumuni su zatim pratili svoje mete snimajući i slušajući sve njihove razgovore.

KULTNA LULA

Pištolj za lulu (MI5/MI6, 1940.-1945.) Nekad prilično uobičajena, lula običnog izgleda ispalila bi mali metak iz usnika. Mali okret i guranje zdele za duvan napunio bi pištolj i opalio.

CIJANID

Ove naočale koristila je CIA između 1975. i 1977. Korištene su za prikrivanje kuglica cijanida.