At or with me : Književno breme magarca ( I deo ) -uz Božić

I dan danas magarci uporno idu za mrkvom na kanapu. Zašto ?

Možda tu tajnu otkrivaju Ezopove bajke : zato što stalno želi da nadiđe ograničenja !

Šargarepa i štap

Imao seljak magarca. Dobro mu je služio ali ne sve vreme. Ponekad je biolenj, a ponekad opet tvrdoglav. U vreme magarčeve bezvolje, postao bi nekoristan. Seljaku se to nije svidelo, te ga je tukao želeći silom da ga primora. Ali svaki put, kada bi ga dobro istukao, magarac je postajao još tvrdoglaviji, i dalje se nije pomicao. Znao se i ritnuti.

Dodijalo seljaku, shvatio je da od batinjanja nema nikakve koristi. Padne mu na pamet da ga kazni ne davši mu hranu. Ali, kada bi magarac ostao bez hrane postajao je sve lenji, te bi gospodaru sve manje uzvračao vernost. Osim toga, postajao je i sve slabiji.

Video seljak da gubi kontrolu, te da mora nešto hitno preduzet, jer ako nastavi ovako na kraju će magarca potpuno izgubiti. Setio se seljak da magarac sam ide prema hrani koju voli.

A onda mu sinu ideja da od hrane magarac najviše voli šargarepu, toliko da bi rado za njom potrčao. Ako mu ona bude stalno visila na štapu, pomisli seljak, baš pred očima, tvrdoglavi, glupi magarac će stalno ići za njom.

I tako seljak veza šargarepu za štap i postavi je ispred magarca. Magarac je išao i išao sve u nadi da će je jednom dohvatiti.

Ovo je planetarno poznata priča o šargarepi na štapu. Nalazi se u više varijanti, ali je suština ista:magarcu se okači šargarepu na štap i isturi pred njušku. Kad pođe da je zagrize i korakne ka njoj šargarepa se za isto toliko izmakne. On opet korakne, a šargarepa ni za pedalj bliža. On ubrza i opet ništa. Pokušavajući da je sustigne magarac prelazi u kas, pa u galop, i galopira tako iz sve snage, dok..... ( u jednoj od varijanti sasvim ne lipše).

Metafora o magarcu i šargarepi omiljena je politička poštapalica koja aludira na politiku nagrađivanja koja se načelu nikada ne obistini, po onom, takođe narodnom principu, obećanje ludom radovanje.

Tako se magarac našao u ovoj alegorijskoj priči, a to je samo jedan od tereta koji je pisana reč stavila magarcu na leđa.

TOVARNA ŽIVOTINJA

"Magare, simbol rada, rintanja i predanosti, zacelo je najiskorištenija i najzloupotrebljenija od svih životinja božjih" (Kudrjavcev). Svugde je prisutan, jer je koristan. Poznaju ga jezici svih naroda. Predak mu je afrički divlji magarac (equus africanus). Spominje se već oko 4000. pr. Kr.. u drevnom Egiptu, uskoro u Mesopotamiji. On je prva životinja koju je čovek koristio za nošenje tereta. Kasnije su ga zamenili brži i snažniji konji. Ali ne svugde. Budući da su izdržljivi i sigurni na nogama, da sa neverovatnom lakoćom hodaju po strmim planinskim obroncima, uskim stazama, kamenim rečnim koritima, blatnjavim putevima i raznim drugim neravnim terenima, idealni su za putovanja po gorskim predelima.

Sumerska bojna kola sa magarcima

Magarci mogu ići tamo gde ne mogu ni konji ni deve i pošto dobro podnose sve vrste klimatskih uslova — mogu živeti u suvim i vrućim nizinama (izdržavaju duže bez vode i hrane nego konji) ali i u hladnim planinskim predelima, milioni ljudi ih i danas koriste za prevoz robe.

Prema nekim procenama u Etiopiji, zemlji sa najviše magaraca na svetu ( iza je Kina ), ima oko pet miliona magaraca — otprilike 1 magarac na 12 stanovnika. Na ulicama Addis Abebe — glavnog grada Etiopije, koja zauzima 16. mesto na popisu najgušće naseljenih zemalja sveta ( ima preko 3 000 000 stanovnika) — magarci odavno služe kao važno “prevozno sredstvo”.

Magarci se ne plaše saobraćajne gužve, nemaju običaj gledati oko sebe, pa stoga ostali učesnici saobraćaja moraju biti pažljiviji. Pošto ih ima toliko "u gradiću Debre Zeyitu, koji se nalazi nedaleko od Addis Abebe, osnovana je savremena veterinarska klinika za magarce. Ta klinika ima savremenu kompjutersku opremu, ordinacije za pregled i lečenje životinja, ambulantna vozila, pa čak i salu za operacije. Toekom 2002. u toj je klinici je, (primera radi), bilo lečeno oko 40 000 magaraca.( izvor 2)

MAGARAC U VERSKIM SPISIMA

Magarac je zauzimao značajno mesto u mnogim kultovima i mitovima širom sveta. U Egiptu je bio simbol boga Sunca (Ra), dok je u staroj Grčkoj izjednačavan sa bogom plodnosti, vina i uživanja – Dionisom ( po grčkoj mitologiji kralj Midas je za kaznu od boga Apolona dobio magareće uši).

Egipat

" U Egiptu je magarac bio sveta životinja. Riđi magarac bio je jedno od najopasnijih bića - nešto poput zveri iz Apokalipse - koje duša može sresti na svom post mortem proputovanju. Divlji magarac u Egiptu bio je simbol daha boga Seta, odnosno vetra "široka"(jugo, šilok) koji duva iz libijske pustinje i izaziva suše, donosi ružne snove i razgara požudu. Njegovi prikazi vide se na reljefima Memfisa. Egipatski dinastički bogovi nosili su par magarećih ušiju, kao spomen na doba kada je vladao Set ( bibl. 27, 28 ). Set je vladao drugom polovinom godine i svake je godine ubijao svoga brata Ozirisa, duha prve polovine godine, čiji je amblem bio bik. Ovo dvoje suparničkih blizanaca borili su se za naklonost svoje sestre Izide. Kleopatra je imala stado od 500 magarica da osiguraju mleko za njenu svakodnevnu kupku u cilju čuvanja mladosti i lepote." ( izvor)

Na osnovu " fragmentarnih i maglovitih aluzija iz Knjige mrtvih koje povezuju Seta uz divljeg magarca pripisujuju mu se pritom naizmenično atributi dobra i zla (Mackenzie, 1907: 75)..." ( izvor 1)

PLUTARHOVI NAVODI

U početku dobar "vremenom je Set kao Bog pustinje stekao i atribut zaštitnika stranaca i stranih vladara, odnosno svih onih koji su iz pustinje, izdaleka dolazili pokoriti Egipat – počevši od nomadskih Hiksa koji sa svojim vazalima vladaju Egiptom ceo vek, preko perzijskih Ahemenida, pa Ptolomejske dinastije sve do Rimljana. Hiksi su i sami u Setu prepoznali zaštitnika i poštovali ga kao vrhovno božanstvo. Sve se to naknadno moglo odraziti i na položaj magarca u Egiptu, budući se, kako tvrdi Plutarh, upravo ta životinja, uz krokodila i bika, vezuje uz Seta/Tifona. Vređanje magaraca upućeno je bogu s magarećom glavom, a vređanje crvenokosih ljudi upućeno je onima koji, pored toga što su drugačiji poput stranaca, i bojom kose nalikuju magarećem bogu, zaštitniku stranaca. Ako je Plutarhov opis obreda autentičan, onda je on zabeležio javnu izvedbu razvijene egipatske ksenofobije." ( izvor 1)

Da je magarac bio poštovana životinja svedoči judejska interpretacija :

" Onima koji tvrde da je Tifon( Set), napustivši borbu, sedam dana bežao na magarcu, a kada se konačno spasio postao je ocem dvaju sinova Jeruzalema i Jude.( mora upasti u oči da se u mit dodaju židovski elementi)

(De Iside 31; 1993: 45).

Plutarhovi izvodi naslućuju "predrasude koje su Grci imali prema Židovima s kojima su tokom 1.st.u Aleksandriji živeli u stalnoj napetosti.Norman Cohn beleži kako su aleksandrijski Grci proširili glasine da židovski Bog ima oblik magarca, što je odonda postalo omiljenom i učestalom temom protiv-židovskih satiričnih tekstova. Posebno zajedljiv na tom polju bio je grčki gramatičar i sofista egipatskog porekla Apion. On je zabeležio kako je neki Grk po imenu Zabidos prerušen i na prevaru iz Hrama u Jeruzalemu ukrao zlatnu magareću glavu koja je tamo poštovana. Dodaje i da je dva veka pre toga seleukidski vladar Antioh Epifan provalio i opljačkao Hram, te također odneo magareću glavu velike vrednosti (Cohn, 2000: 5).

Grčka

"U Grčkoj je magarac također bio sveta životinja. On nosi Bakha, Dioniza, boga vinove loze i drveća, što se još uvek može videti na tzv. Perzejevoj vazi, jednom lékitosu iz 530 pr. K., koji se čuva u Missisipi University Museumu (i pripisuje grčkom slikaru Tezeju) ili na lékitosu iz 520 pre K. u Boston Museum of Fine Arts. Dioniz je par magaraca postavio i na nebo. Neki ( Higesia ) kažu da mu je povremeno podarivao i ljudski glas.

Magarci su u Grka često žrtvovani Prijapu, bogu plodnosti i sinu Jupitera i Venere, jer je tovar njakanjem onemogućio Prijapa da obljubi nimfu Lotidu, te ga je Prijap mrzeo. Prijap i magarac jednom su se i međusobno takmičili, odakle potiče legenda o magarčevoj donjoj obdarenosti, premda je Prijap pobedio i potom ubio magarca.

Grci su ga poistovećivali i sa Tifonom, najvećim čudovištem koje se ikada rodilo, sinom Zemlje i Tartara. Tifon je imao magareću glavu, iz usta je izbacivao kamenje, a iz očiju vatru. Zeus ga je na kraju uspeo da pobedi, te je na diva srušio planinu Etnu usled čega iz Etne i danas kulja vatra i iskače kamenje i lava ( Heziod, Apolodor, Pindar, Lukijan).

Magarac je u Grka bio jedina životinja koja se nekažnjeno mogla kupati u reci Stiks, kojom stari kormilar Haron prevozi duše umrlih u podzemni svet.( izvor )

STARI ZAVET

Pojedini autori iznose tezu da je magarac bio poštovaniji od konja jer ih je konj "podsećao na egipatsku i perzijsku vlast" (Brnčić, 2007: 6) ( ibid. )

Kako god magarac je u oba Zaveta bio poštovana životinja. Ukupno ih se spominje na 173 mesta.

Imati puno magaraca u biblijskom svetu značilo je biti bogat čovek.

"Abramu pođe dobro zbog nje (njegove žene koju je dao za prostitutku); steče on stoke i goveda, magaraca, slugu i sluškinja, magarica i deva."

"Mojsije posadi na magarca svoju ženu i sinove i ode u zemlju egipatsku."

"Ne poželi žene bližnjega svoga; ni roba njegova, ni ropkinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti išta što je bližnjega tvoga!"

Priča o proroku Bileamu

U ovoj priči" starozavetni magarac jeimao sposobnost religioznog uvida koja je čoveku uskraćena. "

Anđeo sa isukanim mačem ispred Bilema i magarca

"Ustane Bileam ujutro, ošamari svoju magaricu i ode s moapskim knezovima. Srdit Jahve posla anđela na put da ga spreči.Kad magarica opazi anđela Jahvina kako stoji na putu s isukanim mačem u ruci, skrene sa staze i pođe preko polja. Bileam pobesni i poče tući magaricu štapom." (izvor 2)

Bileam nije video anđela, magarica koja ga je spazila, triput zaredom se izmakla spasivši gospodara od mača. Umesto Bileamove zahvalnosti, sva tri puta dobila je batine.

Nakon trećeg puta anđeo je omogućio magarici da progovori, pa se ona požalila Bileamu:

- Što sam ti učinila da si me tukao tri puta? Zar ja nisam tvoja magarica na kojoj si jahao

svega svoga veka do danas? Jesam li ti običavala ovako?" (Br 2229)

- Nisi- odgovori on. Tada Jahve otvori oči Bileamu i on opazi anđela Jahvina kako stoji na putu s golim mačem u ruci. Pognu on glavu i pade ničice. Onda će mu anđeo Jahvin: Magarica me opazila i preda mnom se uklonila sva tri puta. Da mi se nije uklanjala, već bih te ubio, a nju ostavio na životu."

Knjiga Brojeva 22, 28 ( izvor 2)

U Novom Zavetu se ponavlja da je magarica prozborila proroku Bileamu i ukorila ga:

"...prokleti sinovi! Zabludiše, napustivši ravan put, te pođoše putom Bosorova sina Bileama, koji prigrli plaću nepravednosti, ali primi i ukor za svoje nedelo: nemo živinče ljudskim glasom prozbori i spreči prorokovo bezumlje."

Jahanje na magarcu

Kroz istoriju izraelskog naroda magarci su bili sastavni deo njihovog svakodnevnog života. Jahanje na magarcu je iNovom Zavetunajčešća alternativa pešačenju.

Patrijarh Abraham putovao je s magarcem kroz brdovito područje na putu prema brdu Moriji (1.Mojsijeva 22:3).

Petrova poslanica :

"Jair Gileađanin, koji je bio sudac Izraelu dvadeset i dve godine. Imao je trideset sinova koji su jahali na tridesetero magaradi i imali trideset gradova."

"Posle njega sudac u Izraelu beše Abdon, sin Hilela iz Pireatona. On je imao četrdeset sinova i trideset unuka koji su jahali na sedamdesetero magaradi."

Na beloj magarici jaše Bogorodica u prizorima Bega u Egipat, ponekad i Povratka u Egipat, a najupečatljiviji je prizoru Hristova ulaska u Jeruzalem (Matej 21:1-9).

" Hajdete u selo pred vama. Čim u nj uđete, naći ćete privezano magare koje još niko nije zajahao. Odrešite ga i vodite."

"I dovedu magare Isusu, prebace preko njega svoje haljine i on zajaha na nj."

"Recite kćeri sionskoj: Evo kralj tvoj dolazi k tebi, ponizan i jaše na magarici i na magaretu – tovarčiću." (Mt 215)

Nakon rođenja u jaslicama pored malog Isusa opet je magarac.

JASLE: ima li tamo magarca ili nema ?

Osim ovaca pored jaslica su i magarac i vo. Ove životinje su u rođenom detetu prepoznale Sina Božijeg. Ili je priča nešto drugačija.

U mekim evanđeljima se ne spominju vo i magarac. Kako su onda oni završili u štali, a potom i u prikazima jaslica, te božićnim pesmama?

Magarac i vo "potiču iz knjige proroka Izaije. U samom početku svojih proročanstava Izaija upućuje oštar prekor Božjem narodu. Prorok spočitava Izraelcima što se odvrgoše od Boga, što odnemariše bogoljublje. I u tom se prekoru pojavljuju vo i magarac kao bolji od naroda Božjega. Vo poznaje svog vlasnika, a magarac jasle gospodareve – a narod moj mene ne poznaje i za me ne mari. ( Izvor )