Metal levitira, voz bez trenja, helijum rotira

SVET SUPER STVARI

Vekovima su prevaranti ubeđivali ljude da je moguće prkositi gravitaciji ili prolaziti kroz zidove. Ipak, svi su ti trikovi mali u poređenju sa onim što stvarni svet nudi.





Ukoliko se komad metala ohladi do temparature koja je blizu apsolutne nule može se videti kako metal levitira iznad magneta, ili da čvrsti materijali prolaze  jedni kroz druge.Ova neobičnost ne služi samo za zabavu_ na osnovu ovih čudnih fenomena može se pronaći rešenje za izbavljenje iz energetske krize, a i naći neka objašnjenja prirode svemira.
 
Taj svet je jako hladan; postoji na temparaturi od samo nekoliko stepeni iznad apsulutne nule. Jedan od načina da se pređe prag ovog sveta jeste da se tečni helijum  ohladi na samo dva kelvina.Tada helijum počinje da se rotira i postaje “superfluid” tečno stanje bez viskoziteta i počinje da prkosi zakonima gravitacije, mada je praktičnija vrednost ovakvog materijala njegovo neobično termalno ponašanje. U CERN-u su otkrili da se ovaj tečni helijum jako sporo zagreva, nakon što postane superfluid. Naučnici veruju da će superfluidi pomoći u izgradnji mašine koja bi trebalo da otkrije najskrivenije tajne sile koje deluju u Univerzumu i koje utiču na njegovo postojanje.




LHC magneti koji se koriste u CERN-u takođe imaju supersvojstva.Oni su načinjeni od srodnika superfluida,odnosno od superprovodnika.Na temparaturama koje su blizu 0 kelvina, mnogi metali gube otpor na elektricitet.To dovodi do toga da superprovodnici stvaraju izuzetno snažna mahnetna polja, pa su idealni za prenos ili skladištenje energije.Na prenosu struje preko superprovodnika ne bi se gubilo nimalo energije zbog električnog otpora, a ovi materijali bi se mogli koristiti za skladištenje energije koja se dobija od solarne energije ili energije vetra, što bi bilo idealno rešenje za svetske energetske probleme.

U Kini i Japanu eksperimentalni vozovi koriste još jednu odliku superprovodnika:Majsnerov efekat. Superprovodnici lebde iznad magneta zbog toga što magnet u njima pokreće strujanje koje stvara sopstveno magnetno polje, suprotno od polja magneta. Uzajamno odbijanje čini da superprovodnici lebde. Ako se voz postavi na superprovodnik, to je osnova za levitirajući prevozni sistem lišen trenja.Takvi “maglev” vozovi koriste keramiku koja se ponaša kao superprovodnik na višim temparaturama, pa ju je lakše hladiti, uz upotrebu tečnog vodonika. izvor

Maksimalna komercijalna brzina je oko 300 kilometara na čas za većinu državnih konvencionalnih brzih pruga (Japan, Francuska, Kina, Nemačka, Španija, Italija, Britanija). Superbrzi vozovi u Japanu, imaju prosečnu brzinu od 243 kilometra na sat, u Nemačkoj 232 kilometra, u Francuskoj 277 kilometara na sat. U Rusija superbrzi luksuzni ekspres Sapsan/Velaro vozi 250 kilometara na sat  a saobraća na trasi između Moskve i Sanktpeterburga. Najveća izmerena brzina koju ovaj voz može dostići iznosi 394,2 kilometra na sat.

Najveću brzinu 486 kilometara na sat, dostiže najnoviji kineski voz čiji je uglađeni dizajn inspirisan drevnim kineskim mačem, a izgrađen je od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima, i od legure magnezijuma čime se smanjuje težina i istovremeno povećava brzina. To je najveća brzina nemodifikovanog klasičnog, konvencionalnog prevoznog vozila. Drugačiji tipovi vozova u svetu postižu i veće brzine.  Rekorder na konvencionalnim brzim prugama je voz V150, specijalno dizajnirani i modifikovani "Alstomov" Te-Že-Ve (TGV). Na test vožnji, taj francuski voz je postigao brzinu od 574,8 km/h.


Što se tiče tzv. "maglev" vozova, odnosno onih koji levitiraju na magnetnoj šini, njihova komercijalna brzina je oko 400 kilometara na čas, a rekordna 581 km/h. Postigao ju je japanski eksperimentalni voz MLX01.